NIKO NE ŽELI DA ŠIRI RAT: Fokus diplomatskog „blickriga“ je da se ograniči odgovor Izraela

Napad se očekuje kao odgovor na smrtonosni raketni udar na okupiranu Golansku visoravan, piše Rojters, pozivajući se na sopstvene izvore, među kojima su libanski i iranski zvaničnici, kao i diplomate iz Evrope i sa Bliskog istoka.

ZELENSKI IMA PLAN: Državni službenici imaju jasne zadatke

Izrael i SAD okrivile su Hezbolah za raketni napad, iako je grupa negirala odgovornost.

Fokus diplomatskog „blickriga“ je da se ograniči odgovor Izraela, pozivajući zvaničnike te države da ne ciljaju gusto naseljeni Bejrut, južna predgrađa grada koja čine srce Hezbolaha, ili ključnu infrastrukturu poput aerodroma i mostova, rekli su izvori koji su govorili pod uslovom anonimnosti.

Zamenik predsednika libanskog parlamenta Elijas Bu Sab, koji je u kontaktu sa američkim posrednikom Amosom Hohštajnom od subotnjeg napada na Golan, rekao je Rojtersu da Izrael može da spreči još veću eskalaciju ako poštedi prestonicu i okolinu.

– Ako izbegavaju civile i izbegavaju Bejrut i njegova predgrađa, onda bi njihov napad mogao biti dobro proračunat – rekao je on.

Izraelski zvaničnici su rekli da njihova zemlja želi da našteti Hezbolahu, ali ne i da uvuče region u sveopšti rat. Dvojica bliskoistočnih i evropskih diplomata rekli su da se Izrael nije obavezao da će izbeći napade na Bejrut, njegova predgrađa ili civilnu infrastrukturu.

Američki Stejt department saopštio je da neće komentarisati specifičnosti diplomatskih razgovora.

– Naša podrška bezbednosti Izraela je čvrsta i nepokolebljiva protiv svih pretnji koje podstiče Iran, uključujući Hezbolah – rekao je portparol Rojtersu.

Portparol Bele kuće Džon Kirbi rekao je novinarima da Izrael ima svako pravo da odgovori na golanski udar.

– Ali niko ne želi širi rat. Što se tiče razgovora tokom vikenda, možete se kladiti da smo ih imali i to na više nivoa. Ali neću da detaljno opisujem suštinu tih razgovora – dodao je on.

Kancelarija izraelskog premijera nije odgovorila na zahtev za komentar, dok je Hezbolah odbio da komentariše.

Pet izvora koji su upoznati sa diplomatskom trkom protekla dva dana bilo je uključeno u razgovore ili je bilo obavešteno o njima. Oni su rekli da su napori imali za cilj postizanje kalibriranog pristupa sličnog onom tokom aprilske razmene raketnih i bespilotnih napada između Izraela i Irana, izazvane izraelskim udarom na iranski konzulat u Damasku.

Iranski zvaničnik je rekao da su Sjedinjene Države takođe prenele poruke Teheranu najmanje tri puta od subotnjeg napada na Golansku visoravan, „upozoravajući da bi eskalacija situacije bila štetna za sve strane“.

Hezbolah je najmoćnija šiitska grupa, deo takozvane „Osovine otpora“ i saveznik palestinske grupe Hamas. Ta organizacija razmenjuje vatru sa izraelskom vojskom preko južne granice Libana od izbijanja rata u Gazi prošlog oktobra.

Tokom rata 2006. godine, poslednji put kada su Izrael i Hezbolah vodili veliki sukob, izraelske snage su bombardovale južna predgrađa Bejruta, poznata kao Dahija, pogađajući zgrade povezane sa Hezbolahom, kao i stambene objekte. Aerodrom u Bejrutu je bombardovan i obustavljen je saobraćaj, a širom Libana su uništeni mostovi, putevi, benzinske pumpe i druga infrastruktura.

Francuski diplomata rekao je Rojtersu da je Pariz od napada na Golanu takođe bio umešan u prenošenje poruka između Izraela i Hezbolaha, kako bi došlo do deeskalacije.

Francuska ima istorijske veze sa Libanom, koji je bio pod francuskom kolonijalnom upravom od 1920. godine do sticanja nezavisnosti 1943. godine. Pariz je od tada održavao bliske veze i ima oko 20.000 građana u zemlji, mnogo dvojnih državljana.

Francusko ministarstvo spoljnih poslova nije odgovorilo na zahteve Rojtersa za komentar.

Izraelska Komanda domaćeg fronta, vojna jedinica zadužena za zaštitu civila, do sada nije promenila nijedno od svojih uputstava građanima, što ukazuje da vojska ne očekuje neposrednu opasnost od Hezbolaha ili bilo koje druge grupe.

U nedelju je bezbednosni kabinet izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, koji se sastoji od 10 ministara i koji je diktirao politiku o ratu u Gazi, ovlastio premijera i ministra odbrane da „odluče o načinu i vremenu odgovora“ protiv Hezbolaha.

Ova odluka, zajedno sa uzdržanošću Netanjahuovih krajnje desnih koalicionih partnera – ministra finansija Bezalela Smotriča i ministra za nacionalnu bezbednost Itamara Ben-Gvira – sugeriše da se Izrael odlučio za odgovor koji ne predstavlja sveopšti rat za koji su se zalagali neki političari.

– Za smrt dece, Nasralah treba da plati svojom glavom. Ceo Liban treba da plati – objavio je Smotrič na društvenoj mreži X.