POČELI IZBORI ZA EVROPSKI PARLAMENT: Da li Ursula fon der Lajen može do novog mandata

Izbori za Evropski parlament (EP) održavaju se od 6. do 9. juna, a prvi zadatak novih 720 poslanika biće da izaberu predsednika, a potom i predsednika Evropske komisije i ceo njen sastav.

U EU mesecima traju spekulacije o tome ko će zauzeti najviše pozicije, odnosno ko će biti novi predsednici Evropske komisije, Evropskog saveta i Evropskog parlamenta, kao i ko će biti novi visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost. Novoizabrani poslanici će prvobitno, nakon izbora za EP na kojima se nadmeću nacionalne političke stranke, formirati političke grupacije na osnovu zajedničkih političkih uverenja. Svaka politička grupacija u EP mora da ima najmanje 23 poslanika iz sedam zemalja EU.

Evropske političke partije, koje učestvuju na izborima, mogu da izaberu da imaju svoju političku grupaciju u EP ili da fomiraju zajedničku grupaciju sa predstavnicima drugih partija. Pre prve plenarne sednice novog EP političke grupacije održaće sastanke na kojima će odlučiti o svom sastavu i svojim liderima. Političke grupacije mogu da se formiraju i u bilo kom trenutku tokom mandata EP.

Potom će evropski lideri, okupljeni u Evropskom savetu, imati neformalan samit 17. juna, a zatim i formalan samit od 27. do 28. juna, na kojem će nastojati da se dogovore oko najviših funkcija u EU, uključujući oko predsednika Evropske komisije i Evropskog saveta, kao i oko visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost. Novog predsednika Komisije Evropskom parlamentu mora da predloži Evropski savet, odnosno šefovi država i vlada EU, kvalifikovanom većinom, a trebalo bi da tom prilikom uzmu u obzir ishod izbora za EP.

Ukoliko Evropska narodna partija (EPP) desnog centra ostane najveća grupacija u EP, moći će da predloži svoju vodeću kandidatkinju za predsednika Komisije i aktuelnu predsednicu Ursulu fon der Lajen za drugi mandat.

Međutim, lideri EU mogli bi da, uprkos tome, zaobiđu Fon der Lajen imajući u vidu da su prilikom njenog izbora 2019. godine odstupili od sistema vodećih kandidata i umesto Manfreda Vebera kao vodećeg kandidata EPP izabrali Fon der Lajen. Nakon samita Evropskog saveta, od 16. do 19. jula biće održana prva sednica novog saziva Evropskog parlamenta, na kojoj će poslanici imati zadatak da, između ostalog, izaberu predsednika parlamenta.

Prema navodima Politika, odlazeća predsednica parlamenta Roberta Metsola očekuje novi dvoipogodišnji mandat, a moguće je da će se postići dogovor da nakon nje član socijalista i demokrata preuzme rukovođenje EP 2026. godine.
Parlament bi u julu trebalo da zakaže i glasanje za potvrdu kandidata Evropskog saveta za predsednika Evropske komisije.

Politiko ističe i da političke grupacije Zelenih, socijalista i demokrata i Obnovimo Evropu žele da zakažu glasanje tokom plenarne sednice u julu kako bi desničarima, za koje se očekuje da će ostvariti značajn uspeh na izborima, ostavili manje vremena da utiču na Fon der Lajen ili drugog kandidata, umesto da čekaju do naredne sednice u septembru.
Parlament bira predsednika Evropske komisije apsolutnom većinom tokom tajnog glasanja.

Ako kandidat ne dobije potrebnu većinu, lideri EU će morati da predlože novog kandidata u roku od mesec dana, nakon čega će EP glasati o novom kandidatu.

Novoimenovani predsednik Evropske komisije i zemlje članice EU naknadno će predložiti kandidate za nove komesare. Svaka zemlja dobija po jedan portfelj. EP će organizovati saslušanja kandidata za komesara kako bi poslanici iz relevantnih skupštinskih odbora mogli da procene njihovu podobnost za svoje predložene resore. Često se dešava da najmanje jedan komesar padne na testu, nakon čega njegova zemlja mora da pošalje novog kandidata u Brisel.

Neki od komesara mogli bi da budu unapred određeni, jer će lideri iz uticajnijih zemalja, poput Francuske i Italije, tražiti garancije od predsednika Evropske komisije u zamenu za njihovu podršku. Fon der Lajen je, da bi bila ponovo izabrana, potrebno da je podrži 361 od 720 poslanika.

Jedan od 27 komesara vrši funkciju potpredsednika Komisije i visokog predstavnika za spoljnu politiku i bezbednost, a trenutno je to Španac Žozep Borelj. Njegovu zamenu prvo treba da predloži Evropski savet kvalifikovanom većinom, a zatim je potrebna saglasnost predsednika Komisije. Proces u Evropskom parlamentu završiće se plenarnim glasanjem, koje se očekuje na jesen, a tokom kojeg će poslanici morati da odluče da li će odobriti sastav Evropske komisije u celini.

Novog predsednika Evropskog saveta, koji će naslediti Šarla Mišela na toj funkciji, biraju njegovi članovi, tačnije šefovi država i vlada EU, kvalifikovanom većinom. On bi trebalo da preuzme funkciju 1. decembra.