Ukrajinska zima će biti brutalna, ali neće “zamrznuti” rat. Ukrajina i Rusija se suočavaju sa ključnim odlukama koje bi mogle da preoblikuju sukob i diplomatski i vojno.

NOVI PLAN MOSKVE IZAŠAO U JAVNOST:Ukrajina treba da se pripremi za priključenje Rusiji

Možda najveću brigu za Ukrajinu, ali i SAD, predstavlja mogućnost da ruski predsednik Vladimir Putin konačno počne da pokazuje stratešku pamet koju je demonstrirao u prošlosti.

Američki zvaničnici veruju da Putin sa zakašnjenjem shvata nešto što je bilo očigledno onima koji su izvan sfere ulizica u Kremlju: Rusiji nedostaju vojna sredstva da ostvari svoje političke ciljeve u Ukrajini.

Rusija troši rakete i municiju brže nego što njena odbrambena industrija pod velikim sankcijama može da ih popuni. Njene trupe se bore da zadrže svoje rane dobitke, a kamoli da zauzmu svu teritoriju koju je Putin ilegalno i pomalo farsično prisvojio Rusiji.

Putinove pretnje nuklearnom eskalacijom nisu uspele da odvrate Ukrajinu da pređe ono što Rusija smatra crvenom linijom – što su nedavno pokazali napadi dronom na vazdušne baze duboko u unutrašnjosti same Rusije, piše Blumberg.

Happy BSC je spremio za vas najmoderniju mobilnu aplikaciju da biste nas lakše pratili i bili u toku sa svim vestima. Našu aplikaciju možete preuzeti za ANDROID i iPHONE

A što se tiče navodno beskrajne ljudske snage Rusije, Putin ne može da mobiliše dodatne trupe, preko otprilike 300.000 koje je ranije pozvao, a da se ne suprotstavi apatičnom stanovništvu.

Problemi nisu novi, ali ono što je novo jeste Putinova spremnost da ih prizna (makar i indirektno): On je prošle nedelje javno priznao da je pobeda daleko.

Dakle, piše američka agencija, Putinova najbolja strategija trenutno je karakteristično okrutna: zima kao oružje.

Rusija koristi rakete, bespilotne letelice i artiljeriju protiv ukrajinske električne mreže i druge ključne infrastrukture kako bi izložena populacija patila. Nakon povlačenja iz Hersona, ruske snage su uglavnom preuzele odbranu, pokušavajući da ojačaju svoje linije, integrišu nedavno mobilisano osoblje i dobiju vreme do proleća. (Izuzetak je gruba, skupa ofanziva oko Bahmuta, koja je trebalo da pruži Putinu simboličnu pobedu.)

Ako Rusija može da oduži sukob do zime — dok čini stvari što je moguće neprijatnijim za ranjenu Ukrajinu, Evropu siromašnu energijom i Vašington koji sve više rasipa pažnju — možda će Kijev i Zapad pući.

Strategija će biti teška za Ruse: zemlji koja je poznata po tome što zimi napreduje, navodno nedostaje topla odeća, pa čak i hrana koja će nekim od njenih trupa biti potrebna da prežive naredne mesece. Ali strategija nije luda, imajući u vidu Putinov nedostatak boljih opcija i neke znake zamora od pomoći na Zapadu.

Jedan od razloga zašto američki predsednik Džo Bajden traži veliki paket  je neizvesnost o tome koliku će pomoć biti spreman da pruži Predstavnički dom sa republikanskom većinom 2023. godine.

Zima donosi teške izbore i za Ukrajinu. Njene snage su umorne od teških borbi; iz čisto vojne perspektive, operativna pauza ima smisla. Ali sa političkog i diplomatskog stanovišta, čekanje može da bude rizičnije.

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski sigurno brine da bi čak i pojava zimskog zastoja mogla da pojača ambivalentnost Zapada. Signali iz Vašingtona nisu sasvim ohrabrujući: prošle nedelje, državni sekretar Entoni Blinken je ukazao da je prioritet SAD da pomogne Ukrajini da povrati teritoriju koju je držala 24. februara, na dan invazije, a da će odluke o Krimu i drugim izgubljenim teritorijama od 2014. odložiti za kasniji datum.

Najviši američki vojni zvaničnik, general Mark Mili, tvrdio je da Ukrajina treba da započne pregovore pre nego što završi u haosu u stilu Prvog svetskog rata. Zelenski bi takođe mogao da strahuje od unutrašnje političke opasnosti, ako se ukrajinske snage budu odmarale dok se stanovništvo dalje kažnjava.

Zima je zapravo dobro vreme za udar – kada se zemlja zamrzne, tenkovi i kamioni mogu da putuju van puteva – a Zelenski bi mogao da pokuša još jednu ofanzivu. Jedna od opcija bi bio prodor u region Zaporožja na jugoistoku kako bi se presekao ruski kopneni most ka Krimu, uhvatio u zamku još jedan džep Putinovih snaga i dokazao da će veća zapadna pomoć omogućiti više ukrajinskih pobeda.

To je nezgodna odluka, jer Kijev mora da uravnoteži opasnosti nereagovanja sa opasnostima neuspele ofanzive. A ukrajinska dilema će postati još oštrija ako Putin preuzme diplomatsku inicijativu i predloži prekid vatre pre proleća.

Ništa u vezi sa Putinom nije iskreno. Prekid vatre bi jednostavno ublažio pritisak na rusku vojsku, omogućio bi industriji naoružanja zemlje da uhvati korak sa ratnim zahtevima i pozicionirao Moskvu tako da obnovi neprijateljstva kada to bude pogodno. Ukrajina bi s pravom odbila ponudu koja zamrzava ruske dobitke.

Ali američki zvaničnici strahuju da bi takav gambit mogao da promeni diplomatsku igru, tako što bi pokrenuo globalnu PR bitku oko toga ko je odgovoran za produženje borbi. To bi takođe moglo da da povremenim zagovornicima diplomatskog rešenja, kao što je francuski predsednik Emanuel Makron, nešto što im je ranije nedostajalo: bilo kakav privid saradnje Kremlja.

*Gledajte „Happy“ kablovske kanale i to: „Moje happy društvo“, „Moj happy život“, „Moja happy zemlja“ i „Moja happy muzika“.
Program se emituje kod kablovskih operatera „IrisTV“ i „Supernova“, a možete ih pronaći na sledećim kanalima:
„Moje happy društvo“ – IrisTV / 171 ; Supernova / 71
„Moj happy život“ – IrisTV / 172 ; Supernova / 72
„Moja happy zemlja“ – IrisTV / 173 ; Supernova / 73
„Moja happy muzika“ – IrisTV / 174 ; Supernova / 74