ŠTA JE POŠLO PO ZLU: Pojavili se novi detalji da je rat u Ukrajini mogao da se završi za dva meseca

Prvi susret je održan u Belorusiji, zatim je usledilo nekoliko razgovora preko videopoziva, a poslednji sastanak je bio u Istanbulu. Razgovori su propali jer su se obe strane ukopale na bojnom polju, ali pre toga pregovarači su izradili više nacrta ugovora koji je trebalo da garantuje bezbednost Ukrajine uz ispunjavanje nekih od zahteva ruskog predsednika Vladimira Putina, piše Njujork tajms, koji je detaljno analizirao sve tačke o kojima se razgovaralo.

Novinari američkog lista došli su do niza dokumenata i razgovarali s nekoliko desetina izvora kako bi sastavili sliku pregovora u tim prvim danima rata.

Analiza dokumenata pokazuje da su se dve strane sukobile oko nivoa ukrajinskog naoružanja, uslova potencijalnog članstva Ukrajine u EU i dela ukrajinskih zakona o jeziku i kulturi koje je Rusija želela da ukine. Ukrajinski pregovarači ponudili su odustajanje od članstva u NATO i prihvatanje ruske okupacije delova njihove teritorije, međutim, odbili su da priznaju ruski suverenitet nad njima.

Rusija, zapanjena žestokim ukrajinskim otporom, činila se otvorenom za takav dogovor, ali je na kraju odustala od ključne tačke koja obavezuje druge zemlje da stanu u odbranu Ukrajine ako ikada ponovo bude napadnuta.

Američki list je objavio nacrte ugovora od 17. marta i 15. aprila 2022. godine koji prikazuju suprotstavljene predloge i tačke dogovora dve strane odnosno privatno saopštenje na razgovorima u Istanbulu 29. marta u kome je sažet predloženi dogovor.

Ukrajina je napravila značajan ustupak. Bila je spremna da postane „trajno neutralna država“ koja se nikada neće pridružiti NATO savezu i dopustiti stranim snagama da budu bazirane na njenoj teritoriji. Činilo se da ponuda odgovora na suštinsku Putinovu primedbu da Zapad koristi Ukrajinu da uništi Rusiju.

LISTA OD 7 TAČAKA

Iako su dve strane učestvovale u redovnim videosastancima, nacrt ugovora od 17. marta pokazuje koliko su ostale udaljene u zahtevima. Ukrajina je od Rusije tražila pristanak na međunarodne bezbednosne garancije po kojima bi druge zemlje, uključujući ukrajinske saveznike koji bi takođe potpisali sporazum, stale u njenu odbranu ako bude ponovo napadnuta.

Želela je da se sporazum primenjuje na „međunarodno priznate granice“ Ukrajine iako su ruske snage u tom trenutku i dalje pokušavale da zauzmu Kijev. Ruski tim želeo je da Ukrajina i sve druge potpisnice sporazuma ukinu sankcije protiv Moskve, koje su uveli od 2014. godine, ali i da javno pozovu druge zemlje da učine isto. Ukrajina je trebalo da prepusti ceo istočni Donbas i prizna Krim kao deo Rusije.

Popis od sedam tačaka bio je okrenut protiv ukrajinskog nacionalnog identiteta – uključujući zabranu imenovanja mesta po ukrajinskim borcima za nezavisnost. Nacrt je uključivao ograničenja ukrajinskih oružanih snaga i broja tenkova, artiljerije, ratnih brodova i borbenih letelica koje zemlja sme da ima u svom arsenalu. Ukrajinci su bili spremni da prihvate takva ograničenja, ali su tražili mnogo veće granice.

Nekadašnji visoki američki zvaničnik, koji je bio upoznat sa pregovorima, tvrdi da je Putin bio itekako zagrejan za takav dogovor budući da su ukrajinske snage žestoko odbijale ruskog neprijatelja. Američki zvaničnici bili su uznemireni uslovima.

– Razumete da je ovo jednostrano razoružanje – rekli su na sastanku sa ukrajinskim kolegama.

Poljska, koja je bila rana i jaka saveznica Ukrajine, bojala se da bi Nemačka ili Francuska mogle da pokušaju da ubede Ukrajince da prihvate ruske uslove i htela je da spreči da se to dogodi.

– Ko bi od vas ovo potpisao – upitao je poljski predsednik Andžej Duda na sastanku NATO lidera u Briselu 17. marta 2022. godine.

Niko se nije oglasio.

Nekoliko dana kasnije, 29. marta, predstavnici Rusije i Ukrajine sastali su se u palati na Bosforu. Delovalo je da Rusi podržavaju ukrajinski model neutralnosti i bezbednosnih garancija i da stavljaju manji naglasak na svoje teritorijalne zahteve. Glavni ruski pregovarač rekao je da ukrajinska ponuda neutralnosti znači da je „spremna da ispuni“ glavne zahteve na kojima je Rusija insistirala proteklih godina.

Ukrajina je sažela predloženi dogovor u dokumentu od dve stranice koji je nazvala Istanbulski komunike, koji, međutim, nikada nije objavila. O statusu Krima trebalo je da se odluči u razdoblju od deset ili 15 godina pri čemu je Ukrajina obećala da neće pokušati da ga vrati silom. Dvojica predsednika trebalo je da se sastanu kako bi finalizovali mirovni sporazum i postigli dogovor o tome koliko će ukrajinske teritorije Rusija i dalje okupirati.

– Rusi i Ukrajinci naastavili su višesatne pregovore putem videopoziva i razmenjivali nacrte ugovora Vacapom – piše američki list.

Međutim, početkom aprila, Rusija se povukla iz predgrađa Kijeva, a slike masakriranih civila u naselju Buča šokirale su svet. Za Ukrajince se ideja da bi njihova zemlja mogla da postigne kompromis sa Rusijom činila daljom nego ikada. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, koji je posetio Buču 4. aprila, rekao je međutim da će se razgovori nastaviti.

– Kolege, pričao sam upravo s RA, juče je razgovarao sat i po sa svojim šefom – napisao je 10. aprila ukrajinski glavni pregovarač David Arahamija u Vacap poruci ukrajinskom timu.

Iza inicijala stoji ruski milijarder Roman Abramovič koji je imao veliku ulogu iza scene dok je šef bio ruski lider Vladimir Putin.

– Nismo znali da li Putin misli ozbiljno. Nismo mogli da zaključimo da li su ljudi koji su razgovarali sa ukrajinskom stranom bili ovlašćeni za tako nešto – rekao je bivši visoki američki zvaničnik za Njujork tajms o tom događaju.

Jedan ukrajinski pregovarač veruje da su pregovori bili blef s Putinove strane, međutim, druga dvojica smatraju da su bili ozbiljni.

PUTIN DAO POSLEDNJU ŠANSU ZAPADU: Stiže završni udarac

Pet dana nakon što je Abramovič javio Ukrajincima o sastanku s Putinom, ruski pregovarači poslali su Putinu nacrt ugovora od 17 stranica. Pregovarači su se složili da se Ukrajina proglasi trajno neutralnom, ali da joj bude dopušteno pridruživanje EU.

Veliki deo sporazuma „neće se primenjivati“ na Krim i još jedan deo Ukrajine koji će se odrediti – što znači da će Kijev prihvatiti rusku okupaciju dela svoje teritorije bez priznavanja ruskog suvereniteta nad njim.

ČLAN 5

Ostale su nerešene ključne take.

Rusija je htela da se domet ispaljivanja ukrajinskih projektila ograniči na 40 kilometara dok je Ukrajina želela 280 kilometara – dovoljno da pogodi mete na Krimu. Rusija je još želela da Ukrajina ukine zakone koji se odnose na jezik i nacionalni identitet i da povuče trupe u sklopu prekida vatre.

Najveći problem, međutim, pojavio se u članu 5.

Tamo je stajalo da će u slučaju još jednog oružanog napada na Ukrajinu „države jamci“ koje bi potpisale ugovor – Velika Britanija, Kina, Rusija, Sjedinjene Američke Države i Francuska – stati u odbranu Ukrajine.

Na užas Ukrajinaca, došlo je do ključnog odstupanja, Moskvu je ubacila klauzulu da sve države jamci, uključujući Rusiju, moraju da odobre odgovor ako Ukrajina bude napadnuta. To je značilo da je Moskva mogla ponovo da napadne Ukrajinu i zatim stavi veto na bilo kakvu vojnu intervenciju u ime Ukrajine. Bio je to naizgled apsurdan uslov koji je Kijev odbacio kao kršenje dogovora.

– Nakon toga nismo imali interes da nastavimo razgovore – rekao je jedan član pregovaračkog tima.

Dve godine kasnije još nema naznaka da bi se Rusija i Ukrajina mogle vratiti za pregovarački sto. Stručnjaci su čak i pre najnovijeg Putinovog zahteva, koji je izneo uoči početka samita u Švajcarskoj, rekli da je teško zamisliti povratak na sporazum o kome se razgovaralo 2022. godine.