TRUDI SE DA PREUZME ODGOVORNOST ZA SOPSTVENU BEZBEDNOST: Odbrambeni džinovi naoružavaju Evropu

Najveći evropski odbrambeni akteri, poput ‘BAE sistems’, ‘Tales’, ‘Rajnmetal’, ‘Saab’ i ‘Erbas’, mogli bi preuzeti veću ulogu u ponovnom naoružavanju kontinenta.

Evropske NATO zemlje preduzimaju hitne korake da pojačaju svoje industrije naoružanja u jeku rastuće zabrinutosti oko američke posvećenosti njihovoj bezbednosti.

Do ponovnog, ubrzanog naoružavanja Evrope dolazi u trenutku kada je veći deo kontinenta postao sve zavisniji od isporuka oružja iz SAD, prema podacima koje je objavio Stokholmski međunarodni institut za istraživanje mira (SIPRI). NATO zemlje u Evropi su više nego udvostručile svoje uvoze oružja između 2020-2024, pri čemu Amerika snabdeva sa preko 64 odsto ukupne količine – što je više u odnosu na 52% u prethodnom petogodišnjem periodu, kako piše “Frans 24”.

Mnoge zemlje su napravile korake da kupe američko oružje, uprkos rastućoj zabrinutosti da decenijske bezbednosne garancije Amerike Evropi više nisu pouzdane pod predsednikom Donaldom Trampom.

PROČITAJTE: PREKID VATRE DO KRAJA APRILA? Majkl Volc prognozira skoriji mir u Ukrajini

„Spektar zavisnosti

Evropa se trudi da smanji svoju vojnu zavisnost od Vašingtona i preuzme odgovornost za sopstvenu bezbednost.

– To je gotovo kao spektar zavisnosti. Na jednom kraju imate francusku odbrambenu industriju, koja ima impresivan nivo suverenosti. Na drugom imate Dansku, što je nezgodno zbog njenih diplomatskih tenzija sa SAD u vezi budućnosti Grenlanda. Velika Britanija je bliža Danskoj na spektru zavisnosti od SAD jer je značajno pod kontrolom američkih sistema i kapaciteta nakon Bregzita – rekao je za “Frans 24” stručnjak za odbranu Ričard Abulafija, generalni direktor konsultantske kuće “AeroDajnemik”.

EU je najavila planove za povećanje odbrambene potrošnje za 800 milijardi evra. Dok Evropa planira da razvije svoju vojsku u pripremi za potencijalni svet bez američke pomoći, neki najveći evropski odbrambeni akteri mogli bi da preuzmu veću ulogu u ponovnom naoružavanju kontinenta. Prema listi koju je objavio “Forčen”, tu su “BAE sistems”, “Tales”, “Rajnmetal”, “Saab”, Erbas” i drugi.

„Bae sistems“

Kompanija se sedištem u Kamberliju u Britaniji je, pod palicom izvršnog direktora Bredlija Madsena Greva, u 2024. ostvarila prihod od 26,3 milijarde funti. Njeni vojni sektori obuhvataju vazduhoplovstvo, kopnene snage, sajber bezbednost i obaveštajne delatnosti, elektroniku, i pomorske sisteme.

Unutar sektora vazduhoplovstva, “BAE sistems” je partner u konzorcijumu za lovac “jurofajter tajfun” i u proizvodnji nevidljivog lovca F-35, čiji je glavni izvođač “Lokhid Martin”.

Kopnena divizija BAE proizvodi borbena vozila sa i bez gusenica, kao i amfibijska. Kompanija sem toga proizvodi municiju, precizne projektile, artiljerijske sisteme, lansere raketa, precizne sisteme za snimanje i ciljanje.

U oblasti elektronike, njen repertoar uključuje kontrolne sisteme za let i motore, elektronsko ratovanje, sisteme za noćno osmatranje, senzore za nadzor i izviđanje, mobilnu mrežno-komunikacionu opremu, integraciju sistema, i ekološki prihvatljive sisteme za upravljanje energijom.

„Tales“

Na čelu sa izvršnim direktorom Patrisom Kenom, kompanija u Medonu u Francuskoj specijalizovana je za za vazduhoplovstvo, odbranu, digitalni identitet i kopneni transport. U 2024. je ostvarila prihod od 20,58 milijardi evra.

Iako je kompanija poznata po svojim svemirskim sistemima, “Tales” se bavi različitim vojnim poslovima, kao što su dizajniranje pametnih senzora i povezivanje vojnika na digitalnom bojnom polju. U januaru je kompanija najavila svoje vođstvo u programu SEACURE za unapređenje evropskih sposobnosti podvodnog ratovanja.

Ken je u nedavnom intervjuu za CNBC rekao da bi poplava vojne potrošnje EU trebala da ostane u Evropi.

– Ako želite da budete autonomni, da date značenje reči suverenost, morate da budete nezavisni od trećih strana i da budete što više samodovoljni u ovom tipu sposobnosti – rekao je on.

„Rajnmetal“

Proizvođač automobila i oružja sa sedištem u Diseldorfu u Nemačkoj ostvario je prihod od 8,83 milijardi evra pod vođstvom izvršnog direktora Armina Teodora Papergera.

“Rajnmetal” pravi tenkove, PVO sisteme, autonomna kopnena vozila, oružje, rakete i bombe. Njihov najpoznatiji proizvod je borbeni tenk “panter KF51”. Kompanija takođe nudi sisteme za nadzor leta i avionske topove.

Pomorsko odeljenje kompanije nudi oružje, senzore i PVO sisteme za brodove, zajedno sa vojnom simulacijom i obukom.

„Leonardo“

Na čelu sa izvršnim direktorom Robertom Čingolanijem, kompanija sa sedištem u Rimu u Italiji ostvarila je više od 20,9 milijardi evra u prodaji 2024, navodi “Forčen”.

Kompanija je najpoznatija po proizvodnji helikoptera, poput višenamenske platforme “TrekerM”. “Leonardo” je deo Globalnog programa borbenog vazduhoplovstva (GCAP), koji uključuje “BAE sistems” i “Micubiši teška industrija” u Japanu. GCAP radi na proizvodnji sledeće generacije borbenih aviona.

Prve nedelje marta “Leonardo” je najavio zajedničko partnerstvo sa turskom kompanijom “Bajkar” za proizvodnju bespilotnih letelica (UAV), kao odgovor na rast vojne potrošnje u Evropi. Dve kompanije procenjuju da će evropsko tržište UAV-a da dostigne 100 milijardi dolara u narednih 10 godina.

Pored avijacije, “Leonardo” je specijalizovan i za sajber bezbednost, elektroniku, svemirsku tehnologiju i aerostrukture.

„Saab“

Kompanija sa sedištem u Stokholmu u Švedskoj opslužuje civilna i vojna tržišta. Na čelu sa izvršnim direktorom Mikelom Johansonom, prihod “Saaba” dostigao je skoro 6 milijardi dolara u 2024.

Kompanija proizvodi rakete, podmornice, senzore, elektroniku, borbeni avion “gripen” i razvija buduće sisteme bespilotnih letelica. “Saab” pored toga ima preko 100 godina iskustva u izgradnji podmornica. U februaru je kompanija najavila preuređenje podmornice “HMS haland”, sa unapređenim senzorima i komandnim sistemima.

– Sa podmornicom “HMS haland”, švedska mornarica – a samim tim i NATO – dobijaju dodatnu snagu za odbranu i nadzor nad Baltikom – rekao je Mats Viksel, šef poslovne jedinice Kokums kompanije “Saab”.

„Erbas“

Kompanija je poznata po svojim avionima koji se koriste u civilnom vazdušnom saobraćaju, ali takođe opslužuje odbrambenu industriju. Vazduhoplovni gigant je na čelu sa izvršnim direktorom Gijomom Forijem u 2024. ostvario prihod od 69,2 milijarde evra, od čega je 12,4 milijarde evra došlo iz odbrambenih aktivnosti.

Unutar odbrambene jedinice, “Erbas” opslužuje kopnene, vazdušne, pomorske, svemirske i sajber domene. Kompanija sa sedištem u Tuluzu u Francuskoj je partner na projektu “jurofajter tajfun”, dok drugi avioni u njenom portfoliju uključuju transportni A400M “atlas” i cisterni tanker za dopunu goriva A330 MRTT.

Takođe razvija napredne tehnologije u oblastima sa i bez posade, kao što je budući borbeni vazdušni sistem Evrope, navodi “Forčen”.

„Safran“

Pod vođstvom izvršnog direktora Olivijea Andrijesa, kompanija sa sedištem u Parizu ostvarila je prihod od 27,3 milijarde evra u 2024.

“Safran” nudi navigacione tehnologije, elektro-optičke sisteme, sisteme za ciljanje, padobrane, taktičke dronove “patroler” i sisteme za pogon raketa.

„Finkantijeri“

Kompanija sa sedištem u Trstu u Italiji je vodeći brodograditelj pod rukovodstvom izvršnog direktora Pjeroberta Foljiera. Kompanija još nije prijavila godišnje rezultate, ali procenjuje da će prihod u 2024. da premaši osam milijardi evra.

Kako evropske vlade nastoje da ojačaju odbrambenu industriju, iz “Finkantijerija” su za “Forčen” rekli da su spremni da značajno prošire svoje prisustvo u pomorskoj odbrani, uključujući tehnologiju podmornica i podvodnu tehnologiju.

„Ulažemo u bespilotne sisteme, donošenje odluka zasnovano na veštačkoj inteligenciji za autonomne podvodne misije i napredne komunikacione mreže koje povezuju podvodne resurse sa površinskim i svemirskim sistemima“, naveli su u saopštenju.

„Daso avijacija“

Kompanija sedištem u Parizu u Francuskoj pod vođstvom Erika Trapijea proizvodi vojne avione i poslovne letelice. “Daso” je u 2024. ostvario prihod od 6,2 milijarde evra.

“Daso” je najpoznatiji po svojim borbenim avionima “miraž” i “rafal”. Pored toga je glavni izvođač pod ugovorom sa francuskom vladom za bespilotnu borbenu letelicu “nEUROn”.