„Ispod zemlji se nalaze granice ploča na kojima su formirane kopnene mase. Te granice nisu one na kojima se menjaju jezik, vera ili rasa. Granice ploča menjaju magnitude opasnosti od zemljotresa. Zato što su linije raseda ili zone raseda, poznate kao granice ploča. Drugim rečima, to su tačke zbog kojih se stvaraju zemljotresi. A potresi su dovoljno snažni da oblikuju zemlju. Stvarne opasnosti se pojavljuju sa svakim novim zemljotresom jer menjaju strukturu ploča. Posle dva velika zemljotresa, koji su se dogodili u Turskoj, period u kom će doći do novog zemljotresa je dosta kraći.
Ubrzo nakon zemljotresa, međunarodni istraživački tim sa Univerziteta u Getingenu objavio je da postoji ogroman rascep koji se proteže od jugoistočne Turske do severozapadnog Irana. Novootkrivena pukotina je zapravo bila stara 30 miliona godina“, rekao je prof. dr Murat Utkucu.
Da li se formira okean?
Da li se formira okean? To su se svi pitali. Prema jednoj studiji, podela kontinenta je takođe povezana sa 56 kilometara dugim istočnoafričkim rascepom, koji se formirao u etiopskoj pustinji 2005. godine i pokrenuo formiranje novog mora. Međutim, ono što se dogodilo ili što će se dogoditi nije ograničeno samo na formiranje „mora“ koje bi dosezalo do južne obale Turske. Zemljina litosfera, koja se sastoji od kore i gornjeg omotača, podeljena je na nekoliko tektonskih ploča koje se kreću različitim brzinama. Tektonske sile ne samo da su pomerile ploče, već su i prouzorkovale njihovo lomljenje, stvaranje pukotina i formiranje novih granica ploče. Rifting je geološki proces u kojem se jedna tektonska ploča deli na dve ili više.
Prema izveštaju naučnog veb-sajta sa sedištem u Velikoj Britaniji, poreklo rascepa datira od pre 138 miliona godina kada su se Južna Amerika i Afrika podelile na zasebne kontinente. Arapska ploča udaljavala se od Afrike 30 miliona godina. To je dovelo do formiranja Crvenog mora i Adenskog zaliva. Budućnost pukotine svakog dana postaje sve veća“, dodao je.
Na severnom kraju pukotine u etiopskoj pustinji Afar, razdaljina od 56 kilometara nastala je za samo 10 dana njenom erupcijom 2005. godine. Uzrok tome je bio vulkan Dabahu koji se nalazi upravo tamo. Nakon erupcije, došlo je i do zemljotresa koji su prouzrokovali da magma, koja je rastopljena stena i dolazi iz centra Zemlje, izbija iz centra pukotine i brzo odvoji pukotinu u dva pravca.
Drugim rečima, vulkanske erupcije i zemljotresi dolazili su jedan za drugim. Tu su se desili i kolapsi zbog kojih se ostrvo Santorini iz oblika punog meseca pretvorilo u polumesec pre 3.500 godina.
Prema rečima prof. dr Murata Utkucua, na ovakvim granicama ploča mogli bi se desiti zemljotresi određenih perioda i magnitude.
„Potencijali stvaranja zemljotresa i vulkanizma će se menjati u zavisnosti od povećanja ili smanjenja vitalnosti unutar geološke evolucije granice“, rekao je i dodao da događaji ne mogu uvek biti iste veličine i intenziteta.
„Ovo je jedino mesto na svetu gde možete da proučavate kako se kontinentalni rascep pretvara u okeanski“, rekao je Kristofer Mur sa Univerziteta u Lidsu.
Do 2005. godine, afrička i arapska ploča, koje su se nalazile jedna uz drugu u pustinji Afar, udaljavale su se jedna od druge brzinom od blizu 2,5 centimetra godišnje. Tokom poslednjih 30 miliona godina, suprotstavljene mase su stvorile depresiju široku samo 299 kilometara pored susednog Crvenog mora. Međutim, nikada nije bilo takve promene kao 2005. godine
Prof. dr Murat Utkucu je izjavio da je Turska, kao i sve druge ploče, izgrađena na pločama koje su u pokretu i objasnio pravac kretanja.
„Oba pravca kretanja izvedena iz mehanizama žarišta zemljotresa i GPS merenja su pokazala da se Anadolska ploča kretala ka zapadu. Ovo kretanje je kao rotaciono kretanje u smeru suprotnom od kazaljke na satu, a brzina kretanja, koja je 2,5 centimetra na istoku, raste prema zapadu i raste na 3,5 centimetra u moru južnih ostrva. Ova razlika u brzini kretanja uzrokuje širenje u zapadnoj Turskoj i moru ostrva otprilike sever-jug“, zaključio je prof. dr Utkucu.
Prema jednom modelu tektonskog kretanja ploča, Evroazija i Amerika će se sudariti u narednih 200 miliona godina da bi formirali superkontinent Amasia, na turskom. Međunarodni tim istraživača istražio je kako je sila planine Zagros u Iraku uticala na to koliko se površina Zemlje promenila u poslednjih 20 miliona godina. Istraživanje je otkrilo da je danas duboko ispod površine Zemlje, okeanska ploča Neotetis, dno okeana koje se nekada nalazilo između arapskog i evroazijskog kontinenta, horizontalno pocepano i prošireno od jugoistočne Turske do severozapadnog Irana. Ova ploča vuče region prema dole, stvarajući prostor za akumulaciju još više sedimenata, a depresija ispunjena sedimentima prema Turskoj postaje mnogo plića. Novoformirani okean bi Turskoj mogao dati novu obalu.
