U ŠVEDSKOJ PROBLEMI: Ulične bande i deca vojnici razaraju državu

Da bi pokazao koliko je gangsterski kriminal postao ozbiljan problem u Švedskoj, novinar Diamant Salihu treba samo da prosledi nekoliko poruka sa mobilnog telefona. Na prvi pogled one izgledaju kao spam, napisane šarenim fontovima, obećavaju velike sume novca koje se mogu zaraditi. Ali tek pažljivijim pogledom postaje jasno zašto su tu emodžiji pištolja i lobanje.

To su takozvani „oglasi za ubistva“ postavljeni na internetu od strane vođa bandi, koji nude novčane nagrade onima koji su spremni da izvrše likvidacije.

„Svi poslovi su dostupni“, piše u jednom, obećavajući i do milion kruna (oko 80.000 evra). „Godine nisu bitne“, stoji u drugom, što objašnjava zašto mnogi od novih plaćenih ubica u Švedskoj nisu iskusni kriminalci – već deca.

Deo problema, kako neki navode, leži u švedskom zakonu koji kaže da osoba mlađa od 15 godina ne može biti krivično gonjena.

Pročitajte: PENTAGON POKRENUO ISTRAGU: Bivši zvaničnici izrazili sumnju povodom curenja informacija

– Imamo toliko dečjih vojnika uličnih bandi da više niko ne zna broj. Među uhapšenima su deca stara svega 13 godina – navodi Salihu.

U Švedskoj danas retko prođe nedelja bez hapšenja nekog tinejdžera zbog naručenog ubistva, zbog čega je što Salihu stalno zauzet, a javnost u stanju nacionalne krize kakvu ova zemlja nikada ranije nije iskusila.

Tih i staložen bivši novinar tabloida, 41-godišnji Salihu mogao bi lako biti lik iz skandinavskog nora, neko ko rasvetljava najmračnije delove društva. Ipak, broj mrtvih u njegovim pričama daleko prevazilazi onaj iz romana Stiga Larsona, a nade u „srećan kraj“ gotovo da nema.

Jer priča koju istražuje poslednjih deset godina je, u suštini, jedno veliko, nerešeno ubistvo:

Multikulturalno društvo je samo san

Zašto je Švedska, dugo uzor ostatku Evrope zbog mira i blagostanja, odjednom suočena s tolikim gangsterskim likvidacijama?

Zašto, u zemlji koja se ponosi svojom otvorenošću prema migrantima, toliko članova bandi dolazi upravo iz migrantskih zajednica? I da li je za to kriva švedska država ili same migrantske zajednice? Da li je multikulturalno društvo samo san?

To su pitanja koja je već obradio u dve bestseler knjige reportaža, koje su uzdrmale Švedsku i otvorile teme koje je liberalni deo društva godinama izbegavao. Njegova prva knjiga, „Dok svi ne poginu“, beleži rat između dve somalijske ulične bande koji je odneo živote devetoro mladih.

Njegova najnovija knjiga, „Kad niko ne sluša“, prati više nivoe švedskog kriminala, otkrivene zahvaljujući policijskom proboju u „Encrochat“, šifrovani telefonski servis koji su koristili gangsteri širom Evrope.

Ova knjiga izlazi ovog meseca u prevodu i u Velikoj Britaniji, zemlji u kojoj je Salihu, i sam migrant poreklom s Kosova, prvi put primetio pukotine u multikulturalnom modelu dok je radio kao strani dopisnik za švedski tabloid.

Tokom šest meseci koje je proveo izveštavajući za novine u Londonu, Salihu je pratio posledice nereda iz 2011. godine, u kojima su bande imale značajnu ulogu. Dve godine kasnije, ponovo je izveštavao o sličnoj priči, ovog puta kod kuće, kada su izbili neredi u gradskim četvrtima širom Švedske. U razgovoru sa mladima iz tih naselja, Salihu je čuo uobičajene žalbe na nezaposlenost i osećaj otuđenosti, ali nije mogao da izbegne jedno neugodno pitanje:

– U švedskim oblastima koje imaju socijalne probleme, nisam video tako loše stanovanje i klasne razlike kao u Velikoj Britaniji. Pa zašto onda, kad u Švedskoj imamo generalno viši životni standard, dolazi do ovakve eskalacije nasilja? – pita se on.

To je pitanje koje danas postavlja i ostatak od deset miliona stanovnika u Švedskoj, nakon desetogodišnjeg talasa nasilja koji je kulminirao sa 62 smrtonosne pucnjave u 2022. godini. To je dvostruko više nego u Engleskoj i Velsu, koji zajedno imaju šest puta više stanovnika, i po broju ubistava vatrenim oružjem te godine, Švedska se našla odmah iza Albanije u Evropi.

Nekadašnje dominantne bajkerske bande sada su zamenile etničke mafije s Balkana i Bliskog istoka, najistaknutija među njima je Foxtrot grupa, predvođena Kurdima, koja zauzima centralno mesto u Salihuovoj novoj knjizi. Iako se bave trgovinom drogom, mnoge aktivnosti Foxtrota bi se pre mogle nazvati „neorganizovanim kriminalom“.

Ova grupa je prva uvela sistem onlajn nagrada Iznajmljuje oružje i bombe tinejdžerima koji žele da se dokažu. Dok policija ne uspeva da prati tempo, čak i manji provincijski gradovi postaju poprišta pucnjava i eksplozija.

U međuvremenu, vođe bandi se slave u pesmama repera i među tzv. „gangfluensersima“, terminom koji je ušao na listu novih reči Švedskog jezičkog saveta još 2021. Kako kaže premijer Ulf Kristerson, koji dolazi iz redova desnog centra: – Švedska ovako nešto nikada ranije nije videla.

I nije reč samo o migrantima iz geta, dodaje Salihu. – Sada vidimo i švedsku decu kako se uključuju“, neka dolaze iz razorenih porodica, ali neka su i iz uspešnih domaćinstava. Možda su ranije samo nešto ukrala ili bežala iz škole, a sada učestvuju u ubistvima.

Video snimak prikazuje kako izgleda kada 14-godišnji tinejdžer izvrši ubistvo po narudžbini za narko-bandu. Na snimku se vidi mladić kako nosi kalašnjikov i ispaljuje rafal ka ulaznim vratima jednog stana u zgradi. Navodno je snimak napravljen kako bi se dokazalo da je ubistvo izvršeno.

Pa, šta je onda pošlo po zlu?

Deo krivice, kaže Salihu, leži u društvenim problemima koji su zajednički većini siromašnijih, multietničkih četvrti širom Evrope. Nezaposlenost i diskriminacija mnogim mladima ograničavaju osećaj perspektive. A televizijske serije o bandama često „ističu samo glamurozne aspekte života u bandi novac, poštovanje, moć ali izostavljaju traume, manipulaciju i tragične posledice“.

Ipak, osećaj neuspeha je u Švedskoj još izraženiji. Zemlji koja se decenijama razlikovala od ostalih evropskih država po svojoj otvorenosti prema migrantima. Još od 1960-ih, kada se predstavljala kao humanitarna supersila, Švedska je pružala utočište onima koji beže od nevolja: od Amerikanaca koji su izbegavali regrutaciju za rat u Vijetnamu, preko sovjetskih disidenata, do Iračana koji su bežali od režima Sadama Huseina. U 1990-im su došli izbeglice sa Balkana, a u poslednjoj deceniji tražioci azila iz Sirije, Avganistana i podsaharske Afrike.

Kako bi izbegle stvaranje „paralelnih društava“, švedske vlade su godinama ulagale u programe za socijalnu integraciju.

Šveđani dočekuju ljude iz svih krajeva sveta, ali zapravo ne žele da im ti ljudi budu komšije. Salihu, međutim, ne svaljuje sve na rasizam. U svojoj novoj knjizi, na primer, piše o kvartovima pogođenim kriminalom, gde samohrane majke često same odgajaju po osamoro dece. Mnogi članovi bandi koje je intervjuisao ne krive ni društvo ni roditelje, već svesno biraju takav način života.

– Imali su sve prilike u životu. Njihova braća i sestre su završili škole i našli dobre poslove ali su oni ipak izabrali pogrešan put.

Švedska, ulične bande prete 

A „pogrešan put“, nažalost, je dostupan svakome ko odluči da se odazove na oglas za ubistvo. Regruti ponekad dobijaju uputstva za metu putem snimaka uživo na pametnim telefonima, a zatim im se naređuje da snime svoj zločin. U decembru prošle godine, ubica je koristio GoPro kameru kako bi snimio sebe dok je pucao na repera sirijskog porekla, Ninosa Kourija, na parkingu višespratne garaže.

Vođe bandi takođe grade kult ličnosti na društvenim mrežama, a njihovi pratioci često reaguju burno na manje laskavo izveštavanje novinara poput Salihua. Kada je jedan bivši član Foxtrot grupe, Mustafa al Džuburi, objavio video u kojem otkriva da je lažirao svoju smrt, mašući zlatnim kalašnjikovim kako bi dokazao da je živ, njegovi sledbenici su na Instagramu uživo napali Salihua.

– Gledalo je to 20.000 ljudi – kaže Salihu, koji drži svoju kućnu adresu u tajnosti. – Kako Instagram može da ne reaguje, znajući s kakvim ljudima ima posla, ljudima koji podstiču ubistva i prete novinarima?.

Pretnja bandi u Švedskoj sada se širi i van njenih granica – uključujući i Veliku Britaniju. Anis Hemisi, kik-bokser poreklom iz Tunisa, osuđen je 2021. u Velikoj Britaniji zbog ubistva Flamura Bećirija, švedsko-albanskog narko-bosa koji je ubijen ispred svoje kuće.

Švedska policija takođe traga za 25-godišnjim gangsterom osumnjičenim za ubistvo dvojice britanskih turističkih agenata, Huana Sifuentesa i Faruka Abdulrazaka, koji su upucani tokom poslovnog puta u Malme prošlog jula. Njihove porodice insistiraju da nisu imali veze sa kriminalnim krugovima.

Situaciju dodatno komplikuje činjenica da mnogi gangsteri imaju utočišta na Bliskom istoku, gde ih rodbinske veze često štite od hapšenja. Al Džuburi je svoj „povratnički“ video objavio iz Iraka, dok je vođa Foxtrota, Rava „Lisica“ Madžid, pobegao u Tursku pre šest godina, gde je uzeo državljanstvo kako bi izbegao izručenje. Navodno je posedovao luksuzni stan u Istanbulu, odakle je nastavio da vodi bande na daljinu, pre nego što je, izgleda, pobegao dalje u Iran.

Dok krajnja desnica, posebno antiimigrantski Švedski demokrati, sada ima podršku jednog od pet glasača u Švedskoj, vlada pokušava da pooštri borbu protiv bandi. Kazne zatvora su znatno povećane za maloletnike, koji su ranije za ubistvo dobijali svega tri godine zatvora.

Zahvaljujući probijanju Encrochat sistema, koji je omogućio policijama širom Evrope da prisluškuju planove kriminalaca oko 400 švedskih gangstera je već završilo iza rešetaka.

Švedski političari takođe pozivaju na ograničavanje upotrebe društvenih mreža kako bi se zaustavili „oglasi za ubistva“, nešto na šta Salihu upozorava, a što bi moglo da se proširi i na Veliku Britaniju.

– I vi možete doći u situaciju u kojoj ćete imati britanske dečje vojnike, baš kao što mi sada imamo ovu krizu u Švedskoj – kaže on.

Ističe da, dok stroži zakoni o oružju u Britaniji znače da su pucnjave ređe, nasilje noževima je gotovo jednako loše: u poslednjih 12 meseci do marta 2024. godine, 57 osoba mlađih od 25 godina umrlo je u napadima nožem, od čega je 17 bilo mlađe od 16 godina.

Međutim, iako su švedska ubistva oružjem sada opala, prošle godine ih je bilo 45, Salihu se plaši da osnovni uzrok nasilja i dalje tinja. Takođe naglašava da mali delovi bandi sada privlače dalje opasnije naručioce od običnih kriminalaca. Pre godinu dana, švedski zvaničnici optužili su Iran za regrutovanje lokalnih bandita za napade na izraelske interese u Evropi, uključujući i izraelsku ambasadu u Stokholmu, gde je pronađena živa granata.

Prošlog meseca, Vašington je sankcionisao Foxtrot mrežu zbog tih napada, navodeći da je Lisica (Rawa Madžid) „posebno sarađivao“ sa Teheranom. Sa tim u vidu, Salihu se plaši da bi jednog dana ne samo gangsteri, već i novinari i institucije demokratije mogli postati meta oglasa za ubistva“.

– Ako dozvolimo da ovi kriminalci postanu moćniji, plašim se da će naši demokratski instituti biti pod pritiskom, bilo da su to tužioci ili novinari i ja bih se mnogo više plašio – dodaje Salihu.

– Ovi ljudi su predatori. Morate da se suprotstavite njima, a ne da se povučete.