„Moraćemo da revidiramo način na koji vršimo mobilizaciju za rat. Tragična je istina da se suočavamo sa pitanjem kako mobilizovati milione ljude i baciti ih u klanicu potencijalnog rata“, ističe TV izjavu analitičara Instituta za istraživanja spoljne politike Roberta Hamiltona.
Kao primer novog pristupa vojnoj obavezi novinari su izdvojili Letoniju, koja je ponovo uvela obaveznu vojnu službu od 1. januara 2024. godine.
Druga zemlja NATO – Norveška u aprilu je predstavila dugoročan plan, koji će gotovo udvostručiti odbrambeni budžet zemlje i popuniti oružane snage za više od 20.000 vojnih obveznika, osoblja i rezervista.
U objavi se navodi da je obavezna vojna služba u evropskim zemljama ukinuta po okončanju hladnog rata. Međutim, trenutno je aktuelna suprotna tendencija, posebno u baltičkim zemljama i Skandinaviji. Prema mišljenju Si-En-En, nova praksa regrutacije u evropskim zemljama povezana je sa pripremom ovih država na sukob sa Rusijom.
U poslednje vreme na Zapadu sve češće se čuju ideje o direktnom oružanom sukobu NATO i Rusije. U Kremlju su isticali da Rusija nije pretnja, nikome ne preti, ali će obratiti pažnju na dejstva potencijalno opasna za njene interese.
