ZBOG ČEGA JE JAHTA MILIJARDERA POTONULA OGROMNOM BRZINOM: Misterija „crnog labuda“

Tri dana nakon potonuća jahte Bajezijan, istražitelji još uvek nemaju odgovor na pitanje kako je do toga došlo. Kao ni kako je jahta, duga 56 metara, potonula neverovatnom brzinom. Istraga još traje, prepostavke se nižu, a ribari u sicilijanskom selu Portičelo, koji su svedočili kako Bajezijan brzo tone u snažnoj oluji, tvrde da se brod našao na pogrešnom mestu, u pogrešno vreme.

Ipak, italijanskim tužiocima, koji istražuju ovaj slučaj, fokus je na tome da li su kapetan i posada, preduzeli sve neophodne mere bezbednosti kako bi sprečili ovu tragediju. Karsten Borner, kapetan jedrilice koja je među prvima pritekla u pomoć tog dana, naveo je da nikada u životu nije video da brod te veličine, potone tako brzo. Na jahti je bilo 22 putnika i članova posade.

“U roku od nekoliko minuta ništa nije ostalo”, kaže Borner.

Vlasnik vile sa koje se moglo videti gde je Bajezijanac bio usidren, izjavio je da je, nakon što su se pojavile vesti o potonuću jahte, pogledao svoje snimke sigurnosnih kamera, na kojima se vidi kako brod tone.

“U roku od samo 60 sekundi, vidi se kako brod nestaje. Jasno se vidi šta se dešava. I, ništa nije moglo da se uradi. Nestao je za vrlo kratko vreme”, rekao je on za italijansku agenciju ANSA.

Spasioci trenutno rade na pretpostavkama o tome kako je čamac potonuo tako brzo. U jednom od mogućih scenarija, čamac je potpunuo tom brzinom jer se našao na udaru tornada. Ali, činjenica da drugi brodovi u blizini, poput Bornerove male jedrilice, nisu doživeli istu sudbinu, ukazuje na to da je događaj bio lokalizovane prirode.

Na jahti je, inače, bio čovek koji je nazvan britanskim Bilom Gejtsom, Majk Linč. Petnaest ljudi, uključujući Linčovu suprugu, uspelo je da pobegne sa jahte pre nego što se prevrnula, dok je telo kuvara na brodu, državljanina Kanade i Antigve Rekalda Tomasa, pronađeno blizu olupine nekoliko sati posle katastrofe, preneo je Rojters. Do sada su pronađena tela šest nestalih osoba u olupini Bajezijana, među kojima je bila i Linčova 18-godišnja ćerka Hana, predsednik bankarske kompanije „Morgan Stenli“, Džonatan Blumer sa suprugom i Linčov advokat Kris Morvilo sa suprugom Nadom.

Slučaj “crnog labuda”

Prema pisanju italijanskog lista “La Republika”, ronioci koji su vršili podvodne inspekcije čamca prijavili su da je otvor na brodu bio otvoren, iako zvaničnici još nisu potvrdili tu informaciju. Ukoliko je otvor zaista bio otvoren, kroz njega su mogle da uđu ogromne količine vode, što je potencijalno moglo da destabilizuje čitav brod.

Inače, supruga Majka Linča, Angela Barns, je preživela. Ona je za “La Republiku” izjavila da se ona i njen suprug u početku nisu brinuli, sve dok se nisu razbili prozori jahte. Rekla je da se probudila u četiri ujutru tog dana pošto se brod naginjao.

Predsednik Saveta za pomorsku potragu i spasavanje Metju Šenk, izjavio je da je slučaj poput ovog izuzetno redak.

“Uzimajući u obzir ekstremne vremenske uslove, ako je u pitanju bio tromb (slaba vrsta tornada), a čini se da jeste, ja bih to klasifikovao kao slučaj ‘crnog labua’”, rekao je on.

Konteksta radi, koncept crnog labuda, odnosi se na tezu da postoje teško predvidivi i retki događaji.

Čak i van pomorstva, kako je dodao Šenk, ima industrija koji se bore sa slučajevima “crnog labuda”. Iako tornado, a ni tromb, nije nešto što je karakteristično za Siciliju, nije isključen rizik da do njih može doći, ocenio je Šenk.

“Mislim da je važno da vidimo da li će se kao rezultat istrage pojaviti nešto što bi moglo da sugeriše promene u konstrukciji jahte, ili njenu potencijalnu stabilnost“, istakao je Šenk, naglašavajući da su propisi o brodogradnji “dizajnirani sa bezbednošću na umu”.

“Posada broda te veličine mora biti spremna na sve”

Jedriličar Gabrijel Bruni izjavio je da otvoren otvor na velikom brodu poput ovog, može da izdrži ulazak samo male količine vode. U slučaju jake oluje, kako je rekao Bruni, nije mogao da se spreči ulazak velike količine vode.

“Izgleda mi verovatno da je voda ušla odnekud. U suprotnom, brod ove veličine ne bi mogao da potone tako brzo”, dodao je Bruni.

Fabio Čefalu, 36-godišnji ribar iz Portičela, takođe jedan od prvih koji je pokušao da pruži pomoć tog dana, rekao je da je stigao u luku oko pola četiri ujutru na pecanje, kada je video prvi bljesak munje. Dvadesetak minuta kasnije, kaže on, formirao se mali tornado.

“Lučki dokovi su ga preusmerili i udario je u jedrilicu frontalno”, govori Čefalu.

Jahta je potonula nešto posle četiri časova i deset minuta. Raketa za hitne slučajeve je lansirana dok je jedrilica tonula, oko četiri sata i 35 minuta. Istražitelji pokušavaju da utvrde kako je većina ekipe preživela, a šestoro gostiju i kuvar poginuli.

Nikola Romana, stručnjak za saobraćajno pravo i turizam na Odeljenju za ekonomske nauke Univerziteta u Palermu, rekao je za “Le Republiku”, da su pomorske nesreće gotovo uvek posledica ljudske greške.

“U ovom slučaju je ulogu odigrao i katastrofalan događaj. Posada broda te veličine mora biti spremna na sve”, izjavio je Romana.

Bruni je takođe izjavio da se kapetan i posada broda kao što je ovaj ne biraju nasumično.

“Govorimo o najboljim profesionalcima na svetu. Ako dođe do oluje, kapetan mora prvo da pozove posadu i pokuša da ispravi brod, a potom da preduzme sve neophodne mere da izbegne brodolom. Iznenadna oluja ili mini tornado, uhvatila bi ih nespremne dok su pokušavali da urade ono što je neophodno kako bi osigurali bezbednost putnika”, kaže Bruni i zaključuje:

“Nažalost, nisu stigli na vreme. Ali to su za sada sve spekulacije. Moraćemo da sačekamo završetak istrage da bismo razumeli uzroke incidenta. Imam sumnje oko toga šta se dogodilo ovakvoj jahti. Da su me te noći, u olujnom danu, pitali na kojoj jedrilici na svetu bih želeo da budem, izabrao bih Bajezijan”.