PARIZ: Aktivistima u Francuskoj visoke kazne zbog Makronove slike!

Širom Francuske, aktivisti koji su uklanjali zvanične portrete predsednika Emanuela Makrona u znak protesta zbog onoga što smatraju njegovom "neaktivnošću" u borbi protiv klimatskih promena, sada se suočavaju sa kaznom do 10 godina zatvora, mada se očekuje da će im biti izrečene samo novčane globe.

Prvo od nekoliko suđenja protiv aktivista počelo je danas u gradu Burž en Bres na istoku zemlje, a oko 300 demonstranata se pojavilo da podrži šestoricu optuženih, uzvikujući "Mi smo svi skidači portreta"! prenosi AP.

Ova šestorka je uzela portret iz gradske skupštine u onom što su nazvali čin građanske neposlušnosti. Svih šest optuženih nema nikakav policijski dosije.

Njihovo udruženje, "ANV-COP 21", želi da se današnje suđenje pretvori u politički proces i poziva vrhunske francuske klimatologe da svedoče.

Šestorica su optuženi za "grupnu krađu sa prevarom" i suočavaju se sa mogućim zatvorskim i značajnim novčanim kaznama zbog skidanja Makronovog zvaničnog predsedničkog portreta iz gradskih sala širom zemlje.

Međutim, trebalo bi da izbegnu zatvorsku kaznu, pošto je tužilac zatražio novčane kazne u iznosu od 2.000 evra za petoricu zbog optužbi za krađu i odbijanje davanja uzoraka DNK, a šestom optuženom samo za krađu, preti novčana kazna od 1.000 evra.

Još devet suđenja zakazano je protiv 36 osoba, optuženih za uklanjanje 40 Makronovih portreta.

Ap navodi da pretnja zatvorom ne odvraća aktiviste. U narednim mesecima zakazano je više od 100 akcija uklanjanja portreta, naročito uoči samita G-7 u gradu Bijaricu, na jugozapadu Francuske u avgustu.

Kampanja sa uklanjanjem portreta skrenula je pažnju na Makronovu strategiju koja podržava biznis, posebno kada veliki broj mladih ljudi sve više izlazi na ulice tražeći više politike koja se zalaže za očuvanje planete i nakon što je francuska stranka Zelenih doživela uspeh na izborima za Evropski parlament ove nedelje.

Na međunarodnom planu, Makron je najveći zagovornik borbe protiv klimatskih promena. On sebe doživljava kao garanta Pariskog klimatskog sporazuma iz 2015. i izazvao je američkog predsednika Donalda Trampa o tom pitanju, posebno nakon što je pozvao američke naučnike da sprovedu svoje istraživanje u Francuskoj u okviru njegove incijative "Učinimo našu planetu ponovo velikom".

Međutim, kod kuće u Francuskoj, aktivisti ga optužuju da zaostaje u obećanjima da će smanjiti upotrebu fosilnih goriva.

Organizacija Grinpis i druge aktivističke grupe pokušavaju da izvedu francusku državu pred sud kako bi je primorali da poštuje ekološke obaveze.

Makron je prošle godine pokušao da poveća poreze na gorivo kako bi smanjio emisiju štetnih gasova, ali su izbili protesti "žutih prsluka", koji su se žalili da su obični francuski radnici previše pogođeni porezima. Makron se kasnije povukao, odlažući najavljeno povećanje poreza.

Emisija gasova koji izazivaju efekat staklene bašte koja se u Francuskoj kontinuirano smanjivala od 1990. godine, počela je da se povećava u 2015., 2016. i 2017, a zatim su ponovo opale 2018. godine.

Prema Eurostatu, Francuska zaostaje za svojim evropskim obavezama u pogledu obnovljivih izvora energije i po tom kriterijumu veoma se nisko rangira u odnosu na druge zemlje EU.

Makron je krajem prošle godine rekao da će Francuska procenat električne energije koju dobija iz nuklearnih elektrana smanjiti sa 71 odsto na 50 odsto do 2035. godine, a ne do 2025. kako je to ranije bilo planirano, navodi agencija.

Izvor:Tanjug
Foto: Twitter/printscreen/@MHookins