POSLE RUČKA NA HAPPY TV: Vidovdan, 635 godina od slavnog boja koji je odjeknuo u večnost

Karakter nacionalnog praznika se ogleda u kulturi baštine jednog naroda. Obeležavanje značajnih događaja u istoriji nije samo kultura sećanja (koja bi bila svrstana kao deo kulture baštine) zasnovana na želji da se jedan događaj posmatra sa distance bez emocionalne pristrasnosti, ili kako se ne bi reklo da vlada opšte kulturna nepismenost. Neprestano prisećanje, obeležavanje, ne samo na državnom nivou, već i kod svakog pojedinca, bio on verujući, ili ne, ali i neprestano otkrivanje delića istorijskog mozaika događaja koji je ovekovečen praznovanjem, jeste ono što u potpunosti znači prisećanje na dan kada se odvio presudni, ili važan trenutak u istoriji jednog naroda.

Vidovdan se može posmatrati kroz prizmu, unutar koje postoji nekoliko krhkih mostova kojima se može ići, a svaki je toliko osetljiv da svakim grubljim pokušajem prelaska pojedinog, ili njegovim pretrčavanjem, dolazi do njegovog oštećenja, a često i do pucanja.

Naime, pojednostavljeno, dati događaj se mora posmatrati sa velikom dozom pripreme i rezerve, koje je moguće imati isključivo realnim, delom i romantičarskim (ne i idiličnim), ali pre svega verskim sagledavanjem istorijske distance. Bez svega navedenog, 28. jun postaje isključivo dan kao i svaki drugi, tj. dan bez posebnosti, koju definitivno zavređuje.

ZNATE LI VI DA JE DANAS VIDOVDAN?

O PRAZNIKU :

Praznik je posvećen knezu Lazaru, koji je nakon raspada Srpskog carstva vladao u Moravskoj Srbiji (1371-1389). Njegovom zaslugom, okončan je višegodišnji srpsko-grčki crkveni raskol, koji je trajao još od vremena cara Stefana Dušana. Radi crkvenog izmirenja, knez Lazar je uputio izaslanstvo u Carigrad, gde je 1375. godine postignut sporazum o izmirenju, što je predstavljalo veliki uspeh za srpsku državu i crkvu, a samom Lazaru je donelo veliki ugled u narodu i među sveštenstvom. Dana 28. juna 1389. godine nakon pogibije sultana Murata, turska vojska je krenula u povlačenje, ali nekolicina se nije potpuno povukla i oni su kasnije u toku dana izvršili zasedu na cara Lazara i njegovo obezbeđenje i uspeli su da ga ubiju. Njegovo telo preneto je i sahranjeno u manastiru Ravanica kod Ćuprije.Početkom seoba Srba, narod je njegove svete mošti sklonio i preselio u manastir Malu Ravanicu ili Vrdnik na Fruškoj gori. Za vreme Drugog svetskog rata, 1942. godine, njegovo telo preneto je u Beograd, gde je počivao sve do 1988. godine kada je prenet u manastir Gračanicu na Kosovu. Odatle je 1989. godine, preneto u Lazarevu zadužbinu manastira Ravanicu, nadomak Ćuprije, gde i danas počiva.Sagradio je mnoge crkve i manastire. Najpoznatiji su Ravanica i Lazarica. Takođe, obnovio je i manastire Hilandar i Gornjak, a bio je i ktitor ruskog manastira Pantelejmona. Prema predanju crkve, uoči boja na Kosovu knezu Lazaru se javio anđeo Gospodnji, a njegove reči zabeležio je narodni pesnik: „Kojem ćeš se privoljeti carstvu dal’ zemaljskom ili nebeskome?“Na mestu bitke na Gazimestanu, kao endemska vrsta postoji crveni kosovski božur. Prema narodnom verovanju, u ponoć uoči Vidovdana, reke postanu crvene i poteku uzvodno.

Da li Kosovski boj i bitka na Košarama još uvek traju, jedno je od pitanja na koje će nam odgovor dati Ljubinko Đurković.

• Traju i dalje zato što unutrašnja diplomatija i ta unutrašnja nesloga, dozvoljavaju da i jedan i drugi neprijatelj tada Osmanlije sada zapadni svet, iskoriste priliku i nastave faktički rat drugim sredstvima i drugim metodama dakle, oružana borba prestaje što se tiče agresije na Jugoslaviju 10. juna potpisivanjem mirovnog sporazuma…

Milunka Savić Gligorević (Koprivnica, 1890. ili 28. jun 1892 — Beograd, 5. oktobar 1973) bila je srpska junakinja Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata, narednik u Drugom puku srpske vojske „Knjaz Mihailo“, kao i žena sa najviše odlikovanja u istoriji ratovanja. Ranjavana je u borbama devet puta, a zbog neizmerne hrabrosti Francuzi su je prozvali „srpska Jovanka Orleanka“.

• Smatram da ko želi može da se edukuje i zna dosta o životu Milunke Savić ključna stvar upravo u toj edukaciji su igrani filmovi i serije trebalo bi da ih bude što više. Ona je imala velika primanja i trošola ih je na decu rekao je Miroslav Samardzić.