BADNJAK ULAZI U KUĆU: Vernici pravoslavne veroispovesti danas slave Badnji dan
Ovo drvo simboliše Isusa Hristosa i njegov dolazak na svet, dok paljenje predstavlja toplinu Isusove ljubavi. Takođe, predstavlja i podsećanje na drvo koje su pastiri doneli u pećinu i koje je Josif založio kako bi se novorođeno dete ugrejalo
Srpska pravoslavna crkva danas obeležava Badnji dan, koji se uvek proslavlja dan pred Božić. Ovo je poslednji dan božićnog posta i početak je Božinog slavlja. Porodice za posnom trpezom dočekuju dan rođenja Isusa Hrista. U pravoslavnim hramovima se služi liturgija, a na večernjoj službi se pali Badnjak od mladog hrastovog ili cerovog drveta. Badnje veče spaja Badnji dan i Božić.
Odlazak po Badnjak i ulazak u dom
Domaćin ujutru uz pucanje objavljuje da odlazi u šumu po Badnjak. Ovo drvo simboliše Isusa i njegov dolazak na svet, dok paljenje predstavlja toplinu Isusove ljubavi. Takođe, predstavlja i podsećanje na drvo koje su pastiri doneli u pećinu i koje je Josif založio kako bi se novorođeno dete ugrejalo.
Pred veče domaćin unosi badnjak i slamu u kuću. Kuca na vrata, a kada ukućani pitaju: „Ko je?”, odgovara: „Badnjak vam dolazi u kuću.” Potom mu domaćica otvara i govori: „Dobro veče, badnjače!” Domaćin stupajući desnom nogom preko praga unosi badnjak u kuću i pozdravlja ukućane: „Srećno vam Badnje veče”, a ukućani ga otpozdravljaju. Noseći badnjak domaćin kvoca kao kvočka, a domaćica i deca idu za njim i pijuču kao pilići. Domaćin obilazi sve uglove doma bacajući po jedan orah u svaki ugao.
U nekim krajevima, po unošenju badnjaka, domaćin ili domaćica, unosi slamu i raznosi je po celoj kući, a posebno na mesto gde će biti postavljena večera. Pri tome onaj ko nosi slamu kvoca, a ostali pijuču. Slama podseća na onu na koju je Bogorodica položila Hrista. Kuća se kadi tamjanom i u slamu se stavljaju darovi, koji podsećaju na darove kojima su mudraci sa Istoka darovali novorođenog Hrista.
U toku dana, domaćica u jedno sito stavi sve vrste žitarica, suvih šljiva, oraha i jabuka i to sve stoji u vrhu stola gde se večera. Ponegde, sito stave pod sto, a ponegde kod ognjišta. Tim žitom posipa se badnjak, slama i polažajnik.
Na sajtu SPC stoji objašnjenje:
Naveče Badnjeg dana, na Badnje veče, loži se badnjak. Ovo mlado drvo, obično hrastovo, simvoliše Hrista i njegov ulazak u svet. Loženje badnjaka predstavlja toplinu Hristove ljubavi. Zatim, badnjak je podsećanje na drvo koje su pastiri doneli u pećinu i koje je pravedni Josif založio kako bi se tek rođeni Bogomladenac zagrejao u hladnoj pećini. Badnjak je simvol novog života i nade. Ima još jedno tumačenje: badnjak je nagoveštaj Hristovog stradanja i Njegovog Krsta. Ime badnjak povezano je sa rečju ‘bdeti’ (stsl. bad) budući da se na taj dan bdelo čekajući rođenje Gospoda i Spasa Isusa Hrista. Slama koja se unosi u kuću podsećanje je na onu slamu iz jasala na koju je Presveta Bogorodica položila tek rođenog Gospoda. Tamjan kojim se kadi kuća, kao i darovi koji se stavljaju u slamu, podsećanje su na darove koje su doneli mudraci sa Istoka i njima darovali Novorođenog Hrista.
Gledajte “Happy” kablovske kanale i to: “Moje happy društvo”, “Moj happy život”, “Moja happy zemlja” i “Moja happy muzika”.
Program se emituje kod kablovskih operatera “IrisTV” i “Supernova”, a možete ih pronaći na sledećim kanalima: “Moje happy društvo” - IrisTV / 171 ; Supernova / 71 | “Moj happy život” - IrisTV / 172 ; Supernova / 72 | “Moja happy zemlja” - IrisTV / 173 ; Supernova / 73 | “Moja happy muzika” - IrisTV / 174 ; Supernova / 74