„Rusija, kao sila koja je dala glavni doprinos pobedi nad Napoleonom, odigrala je zapaženu ulogu u ovom događaju. Uzalud su bili svi pokušaji da se ona izoluje, liši plodova ove pobede i odgurne od učešća u ključnim međunarodnim odlukama. Ona je potvrdila svoj status velike evropske sile“, saopštilo je Ministarstvo odbrane Rusije.
U završnim dokumentima Kongresa preovladala je anglo-ruska vizija posleratne obnove Evrope, koja je postala uspeh domaće diplomatije.
„Dobivši odobrenje Kongresa za određena teritorijalna proširenja (deo Poljske, Finske i Besarabije), Rusija je ojačala svoju geopolitičku poziciju. Na Kongresu je prvi put određen balkanski vektor ruske spoljne politike, koji će kasnije dobiti veći značaj“, dodaje se u tekstu.
Devetog juna 1815. godine svet je priznao: Rusija igra vodeću ulogu u međunarodnoj politici.
Nešto kasnije, 14 septembra 1815. godine u Parizu su ruski car Aleksandar I, austrijski car Franc I i pruski kralj Fridrih Vilhelm III potpisali „Akt o Svetoj Alijansi“. Savez je imao za cilj održavanje međunarodnog poretka uspostavljenog na Bečkom kongresu 1814–1815, nepovredivost posleratnih granica u Evropi i borbu svim sredstvima protiv revolucionarnih ustanaka.
