„BOG MI JE DAO SNAGU, DOPLIVAO SAM DO NJE I SPASIO JE“: ISPOVEST NIŠLIJE MILOŠA koji je SPASIO DEVOJČICU na TASOSU od DAVLJENJA!

Da nisam došao do nje, ko zna kakva bi tragedija bila – reči su Miloša Jankovića (43), Nišlije koji je tokom poslednjeg dana letovanja na Tasosu sa verenicom spasao šestogodišnju devojčicu davljenja.

Juče je kao bomba odjeknula vest o herojskom potezu Jankovića, koji je uporno plivao do devojčice koju su vetar i struje nosili ka pučini na plaži Paradajz bič na Tasosu. Videvši šta se dešava, Miloš je hrabro zaplivao i nije odustao sve dok preplašenu devojčicu nije stigao, pa zajedno sa još jednim muškarcem nije dovukao do obale.

Vetar nosio suncobrane i dušeke po plaži

Stasiti Nišlija, star 43 godine, radi u porodičnoj firmi za proizvodnju potrošnog medicinskog materijala. U Grčkoj je bio, kako veli, više puta i odlično je upoznat kako vreme može očas posla da se promeni, a tokom ove sezone, bio je u čudu čitajući o ljudima koje su vetar i struje vukle ka pučini. Ni sanjao nije da će i sam biti akter jednog takvog događaja koji će pamtiti ceo život.

U razgovoru za „Blic“ ističe kako je jutro bilo vetrovito, što ljudima u početku nije smetalo da se kupaju. Međutim, oko podneva, vetar je počeo da se pogoršava, praveći prvi haos na plaži.

– Vetar je duvao celog jutra, dakle, bilo je vetrovito, ali slabijeg intenziteta. U roku od deset minuta je krenuo toliko jako da duva da je čupao suncobrane iz peska, nastao je metež, ljudi su počeli da jure suncobrane i dušeke po plaži. Bili su talasi sve vreme, ne veliki kao na Lefkadi, ali ih je bilo. – započeo je Miloš priču.

Devojčica u flamingosu projurila pored njega

Iako se vremenska situacija pogoršavala, kupača je i dalje bilo u moru. Među njima, bili su i roditelji sa mališanima.

– Ljudi su se opušteno kupali, oni malo hrabriji otišli su u dubinu. Roditelji su sa decom stajali tu u plićaku. Kao što sam rekao, u svega pet do deset minuta, krenuo je da duva jak vetar. Bio je u naletima i po mom mišljenju, roditelji moraju u tim trenucima da budu obazriviji. Ni dete ni majku nisam video pre nego što je sve počelo da se dešava – priča on.

A onda – horor film. Devojčica koja je leškarila u velikom roze flamingosu, počela je pod naletom vetra da se udaljava od majke. Ubrzo je počela trka sa vremenom i za život. Miloš ističe da je do trenutka kada ju je vetar odneo ka pučini, nije video.

– Video sam dete na velikom roze flamingosu tek kada je vetar krenuo da duva, kad je prošlo pored mene. Majka u tom trenutku nije ni slutila da sve ide ka mogućoj tragediji. Prvo je prošlo pored nekih ljudi, pa pored mene, majka je polako krenula za njim. Međutim, dete je odjednom počelo da ide jako velikom brzinom, kao da ga crni đavo juri. Imalo je oko šest godina, negde oko dvadesetak, tridesetak kilograma. Bila je toliko lagana na tom velikom flamingosu, samo je jurnula kao jedrilica. Dete je bilo bez mase koja bi zaustavila kretanje, a sam izgled flamingosa je pogodovao vetru. Samo je jurnulo ka pučini – priseća se Janković.

Devojčica se grčevito držala za flamingosa

Kako je ispričao, sve se odigralo u svega par sekundi. Majka je panično vikala, dok je dete grčevito stezalo vrat roze flamingosa.

– U roku od tri sekunde, krenuo sam da plivam za njim, nisam čekao. Majka je bila strankinja, vikala je detetu da iskoči iz flamingosa, nadajući se da ćemo stići do deteta i spasiti ga. Međutim, bilo je dosta preplašeno, rukicama se grčevito držala za glavu flamingosa, dok je nogicama bezuspešno pokušavalo da se odupre vetru. Naravno, ništa joj to nije pomoglo. Vetar ju je sve jače vukao ka pučini – priča nam hrabri Nišlija, te nastavlja: – Čini mi se, što sam jače plivao, dete je više odlazilo. Stao sam, pogledao, video da se udaljava velikom brzinom. Tad sam zagrizao, rekao sam sebi, ako ja ne spasem dete, biće tragedija. Osećao sam veliki strah u glavi, da će vetar da prevrne flamingosa, da će dete da potone u dubini. Da se utopi, jer dete u tim godinama ne zna da pliva. Nije imala mišiće, samo se držalo za flamingosa. – kaže Miloš.

Siguran da mu je Bog dao snage

Dok je plivao ka devojčici, kroz glavu mu je svašta prolazilo. Ipak, želja da se spasi dečiji život, bila je jača i od vetra i od talasa.

– Plašio sam se dok sam plivao da će da padne, malo je dete. Bilo je jako teško s obzirom na okolnosti, sve je trajalo 3 do 5 minuta, a agonija se činila da traje vekovima. Kad sam stigao do deteta i flamingosa, dijagonalno, video sam još jednog momka koji je plivao frontalno. Kad je došao, uzeli smo ga zajedno i uspeli smo da ga dovučemo do obale – priča Janković ponosno.

Kada su se pojavili na obali, majka nije marila za spasioce, već je krenula da grli dete. Kako nam je ispričao hrabri Nišlija, ne seća se da li mu je zahvalila ili nije, budući da nije govorila engleski jezik. Nakon što je drama prošla, iskoristio je priliku da upozori majku deteta na opasnost koju sa sobom nose vetrovi i jake struje na moru.

– Majka je zanemela, bila je paralisana od stresa i plača. Kad smo izašli iz vode, rekao sam joj nešto kasnije na engleskom da to nije dobra igračka za decu kada su vetrovi jaki. Video sam posle majku, dete i još nekog čoveka kako sedi sa njima na plaži, verovatno je to bio otac male. Nije me razumela šta sam joj govorio, činilo mi se da su Rumuni, ali nisam siguran – kaže Miloš.

Pored upornosti, nakon srećnog završetka agonije kaže da je siguran da je tokom plivanja imao Boga za saveznika.

– Vernik sam i pobožan i siguran sam u to da mi je Bog dao snage da spasim dete. Samo sam se zahvalio Bogu što sam uspeo, po meni je to neka vodilja u tim nekim situacijama – pojasnio nam je.

Ljudi nesvesni koliko su igračke opasne

Ono što ga revoltira kao građanina i osobu koja godinama obilazi grčku obalu, prvo kao kamper sa roditeljima, a onda i sam u kasnijem periodu života, jeste činjenica da ljudi nisu ni svesni opasnosti koju sa sobom nose plažne igračke u ovakvim okolnostima.

Nakon što je spasao devojčicu, apelovao je preko Fejsbuk stranice „Lajv from Gris“ na roditelje da povedu računa tokom boravka na plaži.

– Bio sam izrevoltiran što roditelji puštaju decu na takvim igračkama, tim dušecima, šlaufima, u šta već spadaju. Morao sam da apelujem, to je jako opasno kada su vetrovi i kada su uslovi loši za kupanje. Naknadno sam čuo da na toj plaži postoji ta neka pojava, da se talasi na specifičan način na dnu lome i presavijaju, pa stvaraju jake struje ka pučeni. U ovom slučaju, mislim da je vetar bio gori za to strujanje – objašnjava nam Miloš.

Uprkos herojstvu, trpeo uvrede na društvenim mrežama

Njegov apel izazvao je veliku pažnju, budući da se jedan deo korisnika našao prozvanim „pošto se obraćao samo majkama“. Kako je objasnio, u tom trenutku mislio je na oba roditelja, odnosno na sve one koji dovode decu na plažu.

– Ja sam pod stresom to pisao. U tom trenutku, majku sam svrstao u oba roditelja. Međutim, svako ko dovede dete na plažu, po meni, jednako je odgovoran. Uopšte nisam imao nameru majke da istaknem. Roditelji su podjednako, ali stopostotno u obavezi da vode računa o deci tokom boravka u moru i na plaži. Bilo je sve jako stresno, moglo je svašta da se desi, ali hvala dragom Bogu što mi je dao snage da doplivam do male. Posle mi je tek, u naletima došlo šta je sve moglo da se desi – zaključuje Miloš na kraju razgovora za „Blic“.