BOKAN U „POSLE RUČKA“: Na pokajanju se gradi pomirenje

Širom sveta danas se obeležava Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta. U  emisiji „Posle ručka“ o zločinima i genocidom koji je sprovođen nad Jevrejima, Srbima i Romima u dvadesetom veku govorili su: profesor Ilija Kajtez – Fakultet za bezbednost,  pukovnik  Mirko Radaković – predstavnik Krajiških udruženja,  Prof. dr Dragoljub Atanacković – predstavnik stradalih Roma, Gojko Rončević Mraović- dete logoraš i Dragoslav Bokan – predsednik Instituta za nacionalnu strategiju.   

Gojko Rončević Mraović koji je kao dete od sedam i po godina nakon što mu je pobijena cela porodica boravio u logoru Jastrebarsko između Zagreba i Karlovca i u koji su, kako je rekao bila dovedena deca sa celog prostora NDH, Like, Korduna, Banije, Zapadne Slavonije i Bosanske Krajine kazao je da su u tom logoru postojala dva tipa logoraša – oni predodređeni za prevaspitavanje sastavljeni od oko 70, 80 dečaka koji su bili obučeni u crne ustaške uniforme i koji je nekako preživljavao.  

– U celom logoru je bilo oko 2.500 dečaka i devojčica. U drugom, opštem delu logora svakog dana umiralo je od 10 do 12 dece. U ovom delu gde sam ja bio bila je malo drugačija situacija i samo sam zato i preživeo. Preveli su nas u Hrvate i tako smo preživeli do oslobođenja. Partizani su oslobodili Jastrebarsko 26. avgusta 1942. godine i tada je spašeno 750 dece. Preživeo sam zahvaljujući tome što sam bio u grupi za prevaspitanje – istakao je on i dodao da su uslovi u logoru, kojim je upravljala opatica, bili očajni, kao i da su deca bila maltretirana.  

Na pitanje kako mislimo da nas ostatak sveta ozbiljno shvati po ovom pitanju kada nemamo Rezoluciju o genocidima,  profesor Ilija Kajtez istakao je da je posle Drugog svetskog rata bila komunistička ideologija koja pod idejom bratstva i jedinstva nije dozvoljavala da se zločinima pristupi na jedan korektan, istorijski način.  

–  Kako je vreme prolazilo dolazilo je do toga da su podaci lagano, ali sigurno nestajali i ljudi su to zaboravljali. Inače, mi Srbi kao narod imamo epsku crtu da ne zapisujemo ono što nam se dešavalo – rekao je Kajtez.  

Dragoslav Bokan je istakao da oni koji su ubijali vršnjake Gojka Rončevića i njegovu porodicu i umalo njega, napravili su dvostruke zločine.  

– Jedan zločin je onaj koji je počinjen u tim godinama, tih ruku krvavih do lakata, a drugi je to što su svoju decu vaspitali u laži, govoreći im suprotno od onoga što se zaista desilo i uvodeći ih time u sopstvene grehe. I ta deca su svoju decu uvela u taj isti greh apsolutne i strašne laži u kojoj se ne samo poriče, već se i ismeva to što se dogodilo. Imamo primere da razni revizionisti širom Evrope pokušavaju da spore brojeve stradalih Jevreja i drugih zatočenika nacističkih logora, ali koliko znam, nemamo primere da se neko ismeva žrtvama. To je minimum minimuma koji naši susedi ne poštuju, jer je njihov narativ takav, ideja koja ih je napojila. Taj greh ostavljanja potomaka u zabludi i uvođenje njih da nastave da na neki svoj način  ponavljaju taj greh, napravilo je haos. Najgora stvar u tome je što smo mi neposredno nakon završetka Drugog svetskog rata upali u ideološku vlast čoveka koji je bio sunarodnik onih koji su pravili logore i koji je zajedno sa njima imao razne proglase između dva svetska rata zajedničak protiv Kraljevine Jugoslavije koji su zajedno potkopavali ustaše i Komunistička partija. Tako da sa te strane postojao je jedan ideološki razlog da se sakriju tragovi njihovih veza koje su postojale još od ranije, a postoji i treći razlog, a to je stvaranje bratstva i jedinstva u laži, u Titu, a ne bratstva i jedinstva u istini, u strahoti te mučeničke istine, jer kada svi govorimo istinu i zaplačemo se možemo da oprostimo jedni drugima i počnemo iz početka – ocenio je Bokan i dodao da se na pokajanju gradi pomirenje.  

Prof. dr Dragoljub Atanacković, koji je dete preživelog logoraša sa Sajmišta i koji se ovom temom bavi poslednjih 40 godina, govorio je o podacima o stradalim Romima i dodao da po nekim podacima taj broj iznosi između 80.000 i 100.000.  

– U popisu stanovništa iz 1931. godine navodi se da je maternji jezik, ciganski govorilo više od 16.000 Roma. Oni su ne razmišljajući, a a verovatno i ne znajući da svaki četvrti Rom govori maternji jezik ili se izjašnjava kao takav.  1948. godine u BiH po popisu je bilo 405 Roma, a u Hrvatskoj 408. Znači, ni 1.000. To što u poslednje vreme hrvatska vlast i mnogi drugi ne vode računa o tome kako se izražavaju i pišu je samo činjenica koja govori da je mnogo teži zaborav, nego ubijanje – rekao je on.  

Pukovnik  Mirko Radaković istakao je da je njegovo udruženje juče dalo podršku Smiljinoj rezoluciji na moralan i dostojanstven način i dodao da je više od 60 udruženja uručilo zahteve i apele podrške predsednici vlade, predsedniku države i predsedniku Skupštine Srbije, ministru spoljnih poslova i drugima za podršku, aktiviranje i donošenje Rezolucije u skupštini.  

Happy BSC je spremio za vas najmoderniju mobilnu aplikaciju da biste nas lakše pratili i bili u toku sa svim vestima. Našu aplikaciju možete preuzeti za ANDROID i iPHONE