BOLJE SPREČITI NEGO LEČITI: Alarmantni podaci o posledicama pušenja kojih mladi nisu ni svesni

Više od trećine građana Srbije su pušači, svakodnevno se kod 20 osoba dijagnostikuje rak pluća, dok umre 13 ljudi dnevno. Deca već u petom razredu osnovne škole probaju cigarete, a svaki peti srednjoškolac aktivno koristi elektronske cigarete!

Pored običnog duvana među omladinom su sve popularniji i vajpovi, nargile, a neretko koriste i vrećice duvana iliti snus koji stavljaju između usne i desni da bi pljuvačka rastapala sadržaj iz kesice. Povodom današnjeg Svetskog dana bez duvana Institut za javno zdravlje Vojvodine podseća na alarmantne podatke istraživanja HBSC Serbia (Health Behaviour in School-Aged Children) koje je sprovedeno među učenicima petog i sedmog razreda osnovne i prvog razreda srednje škole u Srbiji 2022. koje pokazuje da je cigarete bar jednom tokom života pušilo 15,1 odsto petaka i sedmaka i to više devojčica, dok je svaki deseti đak pušač.

Što se tiče odraslih prema podacima „Istraživanja o upotrebi duvanskih i srodnih proizvoda među populacijom starosti 18-64 godine u Srbiji“ Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ iz 2024. godine, čak 37,9 odsto su povremeni ili svakodnevni pušači cigareta i to 41,5 odsto muškaraca i 34,4 odsto žena. Istraživanje pokazuje da je 18,4 odsto odraslih probalo bar jednom cigarete i to češće žene, dok je 10,6 odsto probalo nargilu.

PROČITAJTE: NASLOVNE STRANE DNEVNIH NOVINA: Prelistavanje štampe za subotu, 31. maj 2025. godine

Pušenje je, inače, jedan od najčešćih uzročnika raka pluća, najsmrtonosnijeg karcinoma u Srbiji i svetu. U proseku, u našoj zemlji se kod 20 osoba dnevno dijagnostikuje, dok svakog dana 13 ljudi izgubi bitku s tom bolešću. Srbija po oboljevanju od ove vrste karcinoma zauzima neslavno drugo mesto u Evropi. Institut za javno zdravlje Vojvodine podseća da pušenje i izloženost duvanskom dimu predstavlja najštetniji faktor rizika u ponašanju jer je povezan sa kardiovaskularnim i cerebrovaskularnim bolestima, malignim bolestima – rak (pluća, usana, usne šupljine i ždrela, grkljana, jednjaka, želuca, debelog creva, jetre, gušterače, bubrega, mokraćne bešike, mokraćnih puteva, grlića materice, krvi – akutna mijeloidna leukemija), hroničnim opstruktivnim bolestima pluća (hronični bronhitis i emfizem) i dijabetesom.

Ne smeju ni u javnom prevozu!

Izmenom Zakona o duvanu elektronske cigararete se više ne posmatraju kao bezbednija alternativa duvanu, već kao srodan proizvod kao i vajp, te je njihova upotreba zabranjena na svim mestima gde je na snazi zabrana pušenja, pa tako i u javnom prevozu ili poslovnom prostoru gde se najčešće može videti da se koriste.

Olja Ćorović, predstavnica Udruženja za borbu protiv raka pluća „Punim plućima“ potvrđuje za Kurir da omladina sve više i sve češće koristi elektronske cigarete, vajpove pa i snus i za rezultate istraživanja za našu zemlju ističe da su zabrinjavajući.

– Čak i deca u osnovnoškolskom uzrastu od petog razreda počinju da puše, a razlog je laka dostupnost ovih vrsta duvana koji pritom nisu jeftini da bi deca mogla samo od džeparca da ih kupe. Vejpovi imaju različite boje i ukuse, pa im je to zanimljivo, i nisu ni svesni da i to izaziva posledice. Roditelji trebalo da povedu računa o tome i da se više bavimo prevencijom, da se deci već u tom uzrastu govori o opasnostima koje ovi proizvodi nose i da ta predavanja budu česta – smatra Ćorovićeva i podseća da pored karcinoma pluća isti mogu da izazovu i rak usne duplje, dušnika i da utiču na sve gornje disajne puteve i kardiovaskularni sistem:

ŠTA JE ŠTA

Cigarete – sastoje se od osušenog i prerađenog duvana, umotanog u papirni valjak, a mogu se dodati i različiti aditivi poput šećera, mentola, i drugi hemikalije koji utiču na ukus i delovanje nikotina
Elektronske cigarete – uređaji na baterije koji zagrevaju tečnost i proizvode paru. Ne sadrže duvan, ali imaju nikotin i druge potencijalno štetne hemikalije i arome
Paf ili vajp – umesto duvana sadrže hemikalije koje se sagorevaju i ispušta se dim para. Imaju razne arome
Snus – bezdimski duvanski proizvod koji sadrži nikotin i druge hemikalije, i izaziva zavisnost. Stavlja se ispod usne, gde se rastvoreni nikotin i drugi hemikalije apsorbiraju kroz sluzokožu usne, i prodire u krvotok
– Treba da radimo na prevenciji u dva smera – da ljudi nikada ne počnu da puše i da pušači prestanu da konzumiraju cigarete. Ako znamo da je pušenje uzrok mnogih bolesti, taj uzrok se treba eliminisati. Po onoj narodnoj „Bolje sprečiti, nego lečiti“.

Mesta na kojima ne sme da se puši

U Srbiji je zabranjeno pušenje u zdravstvenim, socijalnim, obrazovnim, kulturnim ustanovama, administraciji, medijima, trgovinskim radnjama i centrima, kao i u javnom prevozu, dok svi ugostiteljski objekti, koji imaju površinu veću od 80 kvadrata, moraju imati nepušački deo. Nadležni su pre dve godine razmatrali i uvođenje zakona kojim bi se potpuno zabranilo pušenje na javnim mestima – kafićima, restoranima, barovima, stadionima, autobuskim stajalištima. U zemljama gde je uvedena zabrana, broj pušača je u poslednje dve decenije smanjen i do 50 odsto, što se odrazilo na zdravlje stanovništva.

Preporuke za odvikavanje od pušenja

1. Bihejvioralne metode

– Samoodvikavanje

– Savetovališta (sa individualnim ili grupnim pristupom, telefonski ili internet

2. Farmakološke metode – nikotin-zamenska terapija i nenikotinski lekovi (bupropion, citizen i vareniklin)

3. Kombinovane metode
* Institut za javno zdravlje Vojvodine