BRATSKI NAROD! U Srbiju se od početka rata u Ukrajini doselilo se 220.000 ruskih državljana

Sve neodoljivo podseća na vreme od pre stotinu godina kada su brojni školovani Rusi, arhitekte, naučnici, lekari, vojnici, inteligencija… masovno došli u Srbiju bežeći od terora boljševika. Takozvana bela emigracija ostavila je u našoj zemlji veliki trag, pogotovo arhitekte, čija zdanja i danas predstavljaju simbole Beograda – Dom Narodne skupštine, Kraljevski dvor, brojna ministarstva…

Na deset srpskih pasoša dodeljenih stranim državljanima u 2023, gotovo svaki šesti je otišao u ruke Rusa. Ali dve godine nakon početka rata, trend je lagano počeo da se menja, nisu se svi koji su došli i zadržali ovde. Mnogi Rusi, uglavnom dame, vraćaju se u Rusiju, mnogi brakovi su zbog toga okončani. Neki, ipak, Beograd ni za šta ne bi menjali.

Oni koji su nameravali da se zadrže, brzo su našli poslove, drugi su preselili biznise ili su započinjali nove. Mesečno su Rusi u Srbiji znali da osnuju i po 300 firmi.

Prema podacima Agencije za privredne registre, trenutno je u našoj zemlji 2.212 aktivnih privrednih društava i 8.748 preduzetnika čiji su osnivači i vlasnici fizička i pravna lica ruskog porekla. Rusi su najviše otvarali IT firme i gotovo svaka druga je bila iz ovog sektora. Danas su u Srbiji u IT-ju registrovana 632 privredna društva i 4.675 preduzetnika sa ruskim osnivačima. Ruski restorani, kozmetički i frizerski saloni, takođe su brojni među privrednim subjektima.

Mnogo razloga za odlazak

Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, ruski državljani su u 2023. godini uložili više od 180 miliona evra u nekretnine u Srbiji, što je jednako ukupnom tržištu nepokretnosti, recimo, Niša.

I dok je razlog za dolazak Rusa bio samo jedan, napuštanje zemlje koja je u ratu i u kojoj više nisu mogli da održe svoje biznise, uglavnom u poslovanju za zapadnim kompanijama, za odlazak ih ima mnogo više, uglavnom lične prirode. Nekima se život u Srbiji nije svideo i nisu uspeli da se uklope i prevaziđu socijalne i kulturološke razlike. Drugi su u međuvremenu doživeli ljubavne raskide i razvode, što je probudilo nostalgiju za domovinom, kućom, roditeljima i prijateljima koje su napustili. U nekim slučajevima prevagnule su finansije. Plate u ruskim kompanijama su neuporedivo veće od ovdašnjih, pa za one koji nisu uspeli da ih održe i ovde, bilo je pitanje samo pravog trenutka za povratak.

Anton Čiznok, multimedijalni umetnik iz Rusije, jedan je od tamošnjih državljana koji se posle jednogodišnjeg boravka u Srbiji vratio u Rusiju. Čiznok za medije kaže da poznaje još povratnika.

„Moj posao je takav da nisam bio vezan isključivo za Beograd, u kome sam živeo. Prošle godine radio sam i u Rusiji, ali i pojedinim zemljama Evrope. Teško je reći koliko se ljudi vraća u Rusiju, jer neki odlaze u druge zemlje, idu za bolje plaćenim poslovima. Ali ima i onih koji i dalje dolaze. I to ne iz Rusije. Oni koji su prvobitno otišli u Tursku sada odatle beže zbog visokih kirija i rastuće inflacije i radije biraju Srbiju“, priča Čiznok.

Novi trendovi

I Beograd se po mnogo čemu promenio za dve godine i u velikoj meri prilagodio Rusima. Više nije iznenađenje videti reklame, oglase i turističke aranžmane ispisane na ruskom jeziku. Isto se može videti i u restoranima, kafićima, sportskim i kulturnim ustanovama.

Rusi su sa sobom sasvim sigurno doneli nove trendove i upoznali nas sa izvođačima za koje naša publika ranije nije čula. Na beogradskoj muzičkoj sceni bar jednom mesečno moguće je videti nastup nekog ruskog muzičara rep, pank ili klasične muzike, ili prisustvovati raznim kulturnim večerima. Domaći organizatori i ljudi koji iznajmljuju instrumente ruskim menadžerima koji dovode bendove kažu nam da su oni pošteni, dobre platiše, ali i veoma zahtevni i da insistiraju na svakoj tački dogovorenog.

o 2022. godine u Srbiji je bilo registrovano sedam ugostiteljskih objekata čiji su vlasnici bili Rusi. U međuvremenu su otvorena još 154. Otvoreni su za sve goste, meni je na ruskom, engleskom i srpskom jeziku. A hrana je uglavnom ruska, doduše, veoma slična našoj, domaćoj.

Baš onako kako su živeli i u Rusiji

U restoranu na Dorćolu zaposleni su nas dočekali prijateljski. Razlika u odnosu na druge restorane ipak je očigledna. Objekat je opremljen u ruskom stilu, a gosti za okolnim stolovima bili su uglavnom Rusi. Mihail, konobar iz Rusije koji tečno govori srpski i ima 21 godinu, kaže nam da su gosti u najvećoj meri Rusi, ali da ima i Srba koji navrate iz radoznalosti, a kasnije se vraćaju.

Ruske porcije su male, a obroci lagani. Od hrane, na meniju su meso, riba, povrće, salate… Na jelovniku se izdvaja sezonska salata sa tartufima ili muhamara, što je začinjeni umak od oraha i paprike ili losos sa sosom od manga.

Kolači su takođe lajt, pa pored onih sa đumbirom, u ponudi su i banana bred, kolač sa borovnicom, limunom i svežim sirom. Od pića, gaziranog nema.

Cene slične kao i u mnogim drugim restoranima. Kafe od 280 dinara, limunada 300, kokteli 500-600 dinara. Najjeftiniji doručak je oko 500 dinara, dok je glavno jelo sa supom oko 1.300 dinara.