
Foto: PIXABAY
Dan koji je promenio istoriju Srbije: SEĆANJE NA OTPOR FAŠIZMU!
Kada je 25. marta 1941. godine, diplomac subotičkog Pravnog fakulteta i predsednik jugoslovenske vlade, Dragiša Cvetković, stavio potpis na pristupnicu Trojnom paktu, činilo se da je rat, bar na neko vreme odložen. Ali već 27. marta, izvršen je vojni puč a narod je podržao vojsku masovnim demonstracijama, razbio nemačka predstavništva i jasno poručio : Bolje rat nego pakt, bolje grob nego rob! Uskoro je bio i grob i rob.
I u Subotici je došlo do demonstracija. Narod se skupio ispred Gimnazije a sa terase je direktor održao vatreni govor. Uveče je napravljena bakljada kroz centar grada. Škola je raspuštena, fudbalsko prvenstvo je prekinuto do daljnjeg…Deset dana kasnije počeo je rat
Happy BSC je spremio za vas najmoderniju mobilnu aplikaciju da biste nas lakše pratili i bili u toku sa svim vestima. Našu aplikaciju možete preuzeti za ANDROID i iPHONE
Nasleđe 27. marta bilo je neupitno tokom socijalističkog perioda, kao i mnoge druge stvari: partizani su bili borci protiv fašizma a četnici kvislinzi, postojala je samo jedna antifašistička borbena formacija, kraj Drugog svetskog rata smo dočekali na pobedničkoj strani. Već decenijama traje preoblikovanje prošlosti u skladu sa ideološkim potrebama onih koji baštine četničku teoriju i praksu, pa je tako i 27. mart zajedno sa mnogim drugim slavnim datumima kao što su 7. jul ili 29. novembar – stavljen pod znak pitanja.
Već dvadeset godina postoje sporenja, koji datum treba slaviti kao Dan ustanka, početak borbe protiv fašizma. Sedmi jul mnogi smatraju početkom građanskog rata, Crnogorci smatraju da je trinaestojulski ustanak onaj odistinski i sve je teže odrediti kad je koja puška pukla i ko se prvi odmetnuo u šumu. Izgubilo se iz vida da je upravo 27. mart 1941. početak borbe protiv fašizma i levih i desnih i vojske i naroda. Rat je doneo razmimoilaženja ali jedini je taj dan zajednički početak svima koji su pružili otpor Hitleru.
Grci koji imaju istoriju 2500 godina i kojima je najteže da izaberu par datuma koji će biti nacionalni praznici i neradni dani u toku godine, odabrali su dan kada su odbili Musolinijev ultimatum 1940. godine i tako rekli NE fašizmu. I oni su posle doživeli strahote rata, partizane i nacionaliste, građanski rat čije su se traume završile tek 1974. g. Ali se oko veličine tog datuma svi slažu.
Davičovo sećanje na 27. mart
Protiv organizovanog nacionalističkog zaborava sopstvenog nasleđa moguće je boriti se samo sećanjem. Zato je dobro podsećati se kako su o 27. martu pisali učesnici tog događaja. Veliki srpski pesnik, komunista, partizan, borac protiv fašizma Oskar Davičo napisao je 27. marta 1952. godine pismo svom nadrealističkom drugu, pesniku Aleksandru Vuču, koje je kasnije objavljeno u knjizi “Pristojnosti”, u okviru njegovih sabranih dela. U tom tekstu Davičo se priseća 27. marta 1941. godine, kako se tog dana pomirio s Vučom, nakon što godinu dana nisu razgovarali. I ne samo s njim, to je bio dan sveopšteg pomirenja i drugarstva. Davičo piše kako je, odmah po svanuću, odjurio prvo do Marka Ristića kod kog je spavao Veselin Masleša “koji od ovog jutra — govorilo se — neće više morati da se krije”. Usput su sreli Milana Bogdanovića koji je već pričao o puču.
Potom Davičo nadahnuto opisuje atmosferu koja je tog dana vladala na ulicama Beograda i u ljudskim srcima: “Ilegalci su javno govorili na trgovima grcavim od užarenih talasa. Oko podne se čulo da su pušteni zatvorenici sa Ade, iz Glavnjače. Sećam se zanosa, pesama, grljenja sa nepoznatima. Zar je bilo nepoznatih toga dana? Svi su se voleli, znali. U svakom si čoveku prepoznavao sebe”. Po prvi put nakon 20 godina komunistički ilegalci mogli su slobodno da izađu na ulicu, i to među ljude s kojima su delili bunt protiv ropstva i fašizma, u jednoj sveopštoj međuljudskoj povezanosti.
Davičo piše dalje: “Koliko se ljudskih istina pronašlo tog buntovnog, slobodnog, jasnog, herojskog martovskog dana, kad se činilo da je prvi put sagledano sunce otvoreno nad glavama, shvaćena vedrina koja se disala, otkriven smisao krvi što je tekla kroz žile kao nikad dotle, tukući damarima, pored svoje stare bodlerovske budilničke kantilene: ‘Remembeг! Souviens-toi’ i jednu drugu apsolutnije ritmovanu melodiju, sudbinskiju od prolaznosti martovske svetlosti: istinu o istorijskoj trajnosti tog trenutka”.
*Gledajte „Happy“ kablovske kanale i to: „Moje happy društvo“, „Moj happy život“, „Moja happy zemlja“ i „Moja happy muzika“.
Program se emituje kod kablovskih operatera „IrisTV“ i „Supernova“, a možete ih pronaći na sledećim kanalima:
„Moje happy društvo“ – IrisTV / 171 ; Supernova / 71
„Moj happy život“ – IrisTV / 172 ; Supernova / 72
„Moja happy zemlja“ – IrisTV / 173 ; Supernova / 73
„Moja happy muzika“ – IrisTV / 174 ; Supernova / 74
Gledajte “Happy” kablovske kanale i to: “Moje happy društvo”, “Moj happy život”, “Moja happy zemlja” i “Moja happy muzika”.
Program se emituje kod kablovskih operatera “IrisTV” i “Supernova”, a možete ih pronaći na sledećim kanalima: “Moje happy društvo” - IrisTV / 171 ; Supernova / 71 | “Moj happy život” - IrisTV / 172 ; Supernova / 72 | “Moja happy zemlja” - IrisTV / 173 ; Supernova / 73 | “Moja happy muzika” - IrisTV / 174 ; Supernova / 74
Pročitaj još iz rubrike

DO POBEDE: Vučić novim spotom pozvao građane u Beograd 12. aprila (VIDEO)

OTAC OTKRIO U KAKVOM JE STANJU: Pronađen Ilija Matić iz Zemun Polja

DVOUMI SE IZMEĐU DVA KANDIDATA: Vučić sutra objavljuje ime mandatara

DOSTAVLJANJE DOKUMENTACIJE NIJE POTREBNO: Počinju prijave za upis u vrtiće

AMSS: Magla na deonicama pored rečnih tokova
