DANAS SLAVIMO 3 SVECA: Izgovorite ovu molitvu da vam pomogne SVETI APOSTOL JUDA
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave svetog apostola Judu, prepodobnog Pajsija Velikog i svetog Jovana Šangajskog
Jedan od Dvanaestorice. Sin Josifov i Salomin, a brat Jakova, brata Gospodnjeg. Sa Salomom, ćerkom Angeja, sina Varahina Zaharijana, imađaše Josif drvodelja četiri sina: Jakova, Josiju, Simona i Judu. Ovaj Juda naziva se ponekad Juda Jakovljev, po znamenitijem od sebe bratu svome Jakovu. Svoju poslanicu sveti Juda počinje ovako: „Juda sluga Isusa Hrista, brat Jakovljev“ (Jd 1, 1). I ako se i on mogaše nazvati bratom Gospodnjim koliko i Jakov, on to ne činjaše iz smirenja i stida, jer u početku on ne verovaše Hristu Gospodu; i kada starac Josif pred smrt htede i Isusu dati deo imanja kao i ostaloj deci svojoj, svi se tome usprotiviše pa i Juda, samo Jakov dragovoljno odeli deo od svoga dela i nameni ga Isusu. Još se Juda naziva Levijem i Tadejem. Ima još jedan Tadej, od Sedamdesetorice apostola (v. 21. avgust), no ovaj Tadej, ili Juda, bio je jedan od velikih apostola. Propovedao je Jevanđelje po Judeji, Samariji, Galileji, Idumeji, Siriji, Arabiji, Mesopotamiji i Jermeniji. U Edesi, gradu Avgarovom, dopunio je propoved onoga drugoga Tadeja. Kada propovedaše u predelima oko Ararata, bi uhvaćen od neznabožaca, raspet na krst i strelama ubijen, da večno caruje u carstvu Hristovom.
Prepodobni Pajsije Veliki
Misirac po rođenju i jeziku. Po jednom viđenju u snu majka ga zavetova Bogu na službu. Kao mladić dođe prepodobni Pambu, i ovaj ga primi za učenika i za saučenika prepodobnog Jovanu Kolovu, koji i opisa žitije Pajsijevo. Na radost svom duhovnom ocu Pajsije prilagaše trud k trudu, i podvig k podvigu. Više puta javljao mu se prorok Jeremija, koga je on naročito voleo i češće čitao; javljali su mu se češće i angeli Božji, pa i sam Gospod Hristos. „Mir tebi, vozljubljeni ugodniče moj!“ rekao mu je Gospod Hristos. Po velikoj blagodati od Boga Pajsije je imao naročiti dar uzdržavanja od jela. Često nije okušao hleb po petnaest dana, još češće po nedelju dana, a jednom je, po svedodžbi Jovana Kolova, sedamdeset dana proživeo ne okusivši ništa. Imao je veliku borbu sa duhovima zlobe, koji su mu se javljali ponekad onakvi kakvi i jesu a ponekad u vidu angela svetlih. No blagodatni sluga Božji nije se dao nikad obmanuti i prelestiti. Bio je prozorljivac i čudotvorac znamenit po svemu Misiru. Preselio se u večnost 400. godine. Prepodobni Isido
Sveti Jovan Šangajski
Sveti Jovan Šangajski (4. jun 1896. – 2. jul 1966) je bio pravoslavni episkop u Šangaju, arhiepiskop u zapadnoj Evropi i San Francisku. Za svetitelja je proglašen (kanonizovan) 2. jula 1994. od strane Ruske pravoslavne zagranične crkve u San Francisku, Kalifornija. Jovan Maksimović rodio se 4. juna 1896. godine u Rusiji, u Harkovskoj guberniji u mestašcu Adamovski. Poticao je iz plemićke porodice, a njegov otac Boris Maksimović bio je srpskog porekla. Porodica Maksimović izbegla je u 18. veku u Rusiju pred najezdom turskih osvajača. Srpski jezik u kući nisu zapostavili. Jovan je na krštenju dobio ime Mihailo, dok mu je Jovan kasnije monaško ime. Osim njega još jedan član porodice Maksimović proglašen je za svetitelja, bio je to sveti Jovan Tobolski, sibirski misionar. O sebi je napisao sledeće:
„Otkad znam za sebe, želeo sam da služim pravdi i istini. Moji roditelji razgoreli su u meni nepokolebljivu težnju da se borim za istinu, a duša se moja ushićivala primerima onih koji su žrtvovali svoj život za nju.“
Gledajte “Happy” kablovske kanale i to: “Moje happy društvo”, “Moj happy život”, “Moja happy zemlja” i “Moja happy muzika”.
Program se emituje kod kablovskih operatera “IrisTV” i “Supernova”, a možete ih pronaći na sledećim kanalima: “Moje happy društvo” - IrisTV / 171 ; Supernova / 71 | “Moj happy život” - IrisTV / 172 ; Supernova / 72 | “Moja happy zemlja” - IrisTV / 173 ; Supernova / 73 | “Moja happy muzika” - IrisTV / 174 ; Supernova / 74