DEČIJI PSIHOLOG OBJAŠNJAVA KAKO OLAKŠATI DECI POČETAK ŠKOLSKE GODINE: Usaglašenost se odnosi na oba roditelja

Nova školska godina donosi i novine, a jedna je smanjenje broja učenika u odeljenjima prvog razreda na maksimalno 28. Započeće i implementacija informacionog sistema „Zdravitas“, platforme za praćenje telesnog i motoričkog statusa đaka od 3. razreda osnovne do završetka srednje škole u okviru nastave fizičkog i zdravstvenog vaspitanja. Tokom septembra će učenici prvog i drugog razreda dobiti prve nacionalne čitanke, a nakon toga sukcesivno i ostali. Zanimljivo je i to da će đaci imati četiri raspusta, po jedan u svakom godišnjem dobu – jesenji, zimski, prolećni i letnji.

Ono što školarci, ali i njihovi roditelji, moraju da u samom startu shvate jeste odnos prema obavezama. Neretko i jedni i drugi imaju pogrešan pristup tome. Deca nikako da sednu i urade domaći, vrpolje se, nemaju koncentraciju, a onda roditelji rade zadatke…

Dečji psiholog Rastko Zekić objašnjava kako prevazići ove poteškoće.

– Težite da dete domaće zadatke radi u isto vreme na istom mestu, da se zna koji deo dana je predviđen za to, šta se radi pre, a šta posle, kao i da se domaći radi za radnim stolom, a ne u dnevnoj sobi dok je televizor upaljen, drugo dete se tu igra ili tome slično. Roditelji bi trebalo da izbegavaju termine u množini „imamo domaći“, „radimo domaći“, jer potrebno je da dete to doživljava kao svoju ličnu obavezu, a ne zajedničku – napominje Zekić.

Ističe da decu treba navikavati da sami radi zadatke, da dete prvo radi ono što zna, a da tek na kraju roditelji priskoče u pomoć.

– Kada zajedno radite domaći, dete ne koristi pun kapacitet svoje pažnje, pa se često desi da u školi pravi „glupe“ greške jer nema nekog da im ukaže da su, na primer, zaboravili da zatvore zagradu ili da nisu počeli rečenicu velikim slovom. Pa još neki roditelji posle odu u školu da prigovaraju učiteljici i žale se. Bolje njegova ili njena trojka nego vaša zajednička petica.

Tabela Četiri raspusta

• 11-12. novembar 2024 – mini jesenji raspust
• 28. decembar 2024 – 19. januar 2025 – zimski raspust
• 16-21. april – mini prolećni raspust
• 16. jun – kraj godine i početak letnjeg raspusta

Govoreći o kažnjavanju, napominje da kaznu prvo treba najaviti, te da ona bude logičan ishod situacije:

– Ukoliko igračke nisu skupljene – ukidaju se na nekoliko dana, televizor nije ugašen – ukida se na nekoliko dana, nije dete selo za sto da jede – preskače obrok i čeka sledeći… Ukoliko budete dosledni, vrlo brzo nećete imati situacije u kojima se opominje po sto puta i galami bez efekta. Ako detetu budete samo objašnjavali da nešto nije lepo ili se samo dogovarate da treba lepo da se ponaša, a kazne nema, neće doći do pozitivne promene u ponašanju i tako možete do beskraja. Važno je da kazna i kritika budu usmereni na ponašanje, a ne ličnost deteta – u kazni si zbog takvog ponašanja, a ne zato što si ovakav ili onakav.

Vreme puberteta

Autoritet nad detetom se ne uspostavlja u pubertetu, nego mnogo ranije, naglašava Zekić.

– U ovom izrazito turbulentnom periodu treba očekivati da dete bude prkosno i svojeglavo. Potrebno je izbegavati nepotrebna prepucavanja i zanovetanja, koja se, na primer, odnose na muziku, frizuru, oblačenje. Njima je to u tom uzrastu važno, a vama je često ružno, neshvatljivo, iritantno. Ako mu se često konfrontirate, dete će se verovatno povući, neće deliti iskustva sa vama, stvoriće se jaz u odnosu.

Zekić napominje i da je potrebno detetu dati da samo osmisli i organizuje bar dva sata slobodnog vremena u toku dana.

– Verovatno da će u početku tražiti od roditelja da ga zabavljaju i prave mu društvo, ali ukoliko roditelji ostanu dosledni, vrlo brzo to više neće biti potrebno. To će pozitivno uticati na detetovu kreativnost i nezavisnost, jer će ga dosada stimulisati da nešto preduzme i osmisli. Veliki broj vannastavnih aktivnosti na koje najčešće vodite dete takođe nije preporučljiv. Neka mu dođu drugari, neka ide kod njih, nek se igraju na ulici – savetuje Zekić.

Brojke

• 64.000 đaka polazi u prvi razred
• 508.000 učenika pohađa osnovnu školu
• 240.000 učenika pohađa srednju školu

Prezaštićenost deteta

– „Polako, pašćeš“, „Nemoj se penjati, visoko je“, „Pustiću te da pobediš u društvenoj igri, da se ne bi ljutio i besneo“, „Ja ću ti pomoći oko škole, da imaš više vremena da se igraš“, „Ja ću ti spakovati torbu da ne zaboraviš pribor za likovno“, „Ja ću zvati učiteljicu da se žalim na dečaka koji te je gurnuo i uzeo gumicu“… Ovakva vrsta odnosa i „vaspitanja“ nužno rezultira nedovoljnom količinom samopouzdanja kod deteta. Dete biva potpuno zavisno od roditelja, ne veruje u sopstvene sposobnosti, čak i ne pokušava samo da uradi bilo šta. Kod kuće komanduje, ucenjuje, diktira svoja pravila jer su mu roditelji to dozvolili – kaže Zekić.

Doslednost i usaglašenost roditelja

Dva zlatna pravila u vaspitanju deteta su, kaže dečji psiholog, doslednost i usaglašenost oba roditelja u postavljanju pravila i zahteva.

– Ako je kazna izrečena na nedelju dana, održite je do kraja. Ako je leganje u krevet u 21 sat, gledajte da tako bude svaki dan. Usaglašenost se odnosi na oba roditelja. Ukoliko je jedan roditelj nešto zabranio, drugi ne sme to da dopusti detetu. Ukoliko jedan roditelj nešto zahteva od deteta, drugi ne treba da se protivi tome, pogotovo ne pred detetom. Ako ste po pitanju nekih stvari različitih stavova, gledajte da se nađete na zlatnoj sredini i da ta sredina bude konstantna. Gde nema doslednosti i usaglašenosti, tu nastupa dečja manipulacija i vrlo brzo nakon toga frustracija roditelja.