GUJON: Predstavljanjem digitalne verzije Miroslavljevog jevanđelja u Danskoj nastavljena kulturna ofanziva

Digitalna verzija Miroslavljevog jevanđelja – najstarijeg sačuvanog srpskog ilustrovanog rukopisa predstavljena je danas u Kopenhagenu u Kraljevskoj biblioteci Blek dajmond, a tom prilikom direktor Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju Arno Gujon upoznao je dansku javnost i diplomatski kor iz skoro 40 zemalja sa posebnim duhovnim i materijalnim značajem tog rukopisa iz 12 veka napisanog na staroslovenskom jeziku i ćiriličnom pismu.

– Ovaj rukopis predstavlja duhovnu i kulturnu relikviju značajnu za srpski narod, datira iz 12. veka. Izdvaja se i kao primer uspešnog očuvanja kroz viševekovni period srpske istorije, prožet brojnim izazovima – rekao je Gujon.

Gujon je naveo i da je Miroslavljevo jevanđelje sačuvano u srednjovekovnom periodu tokom teškog položaja srpskog naroda pod turskim ropstvom, ali i kroz periode revolucionarnih borbi za slobodu.

– Preživeo je i burne periode dinastičkih svrgavanja i oba svetska rata. Tokom Prvog svetskog rata, pratio je srpski stradalni narod i njegovu vojsku kroz golgotu Albanskih planina i ostao utkan u samo tkivo i duh srpskog naroda – rekao je Gujon.

On je ocenio da to što predstavljajući Miroslavljevo jevanđelje, jedan od najlepših rukopisa na ćirilićnom pismu, možemo da pokažemo da pismenost kod Srba traje duže od osam vekova.

Gujon je rekao da je veoma važno da se na nivou Srbije i Danske nastavlja saradnja, jer kultura zaista može da prevaziđe sve barijere.

– Ovo je samo jedna od etapa na našoj, kulturnoj ofanzivi koju vodimo ovih dana. Juče smo bili u Parizu, danas u Kopenhagenu, sutra idemo u Trst – rekao je Gujon i naglasio da je u međuvremenu otvorena i izložba u Beču tako da se kultura Srbije, srpskog naroda, predstavlja svugde i na svim mogućim jezicima.

– Učeći na primeru Kraljevine Danske, na odgovornom i modernom pristupu očuvanju kulturnih dobara, odlučili smo da uz vašu pomoć, zajednički učinimo doprinos u pravcu očuvanja srpske kulturne baštine. Napredak tehnologije omogućio je očuvanje najstarijih i najvrednih spisa i kulturnih spomenika, kao i nove modalitete njihovog prezentovanja javnosti – rekao je Gujon.

Naglasio je da je digitalizacija tog istorijski značajnog dokumenta obavljena u koordinaciji najeminentnijih institucija Srbije na način i u skladu sa najsavremenijom evropskom i svetskom praksom.

Za potrebe realizacije  projekta korišćena je sofisticirana profesionalna oprema vrhunskog kvaliteta, čiji je proizvođač danska kompanija Phase One.

– Kraljevina Danska slovi za zemlju koja je lider u domenu digitalizacije na svetskom nivou, i pridaje posebnu pažnju digitalizaciji svoje kulturne baštine, za šta je nadležna Danska kraljevska biblioteka. Upravo iz tog razloga, zadovoljstvo nam je što smo imali priliku da proces digitalizacije poverimo onima koji u ovoj sferi predstavljaju zlatni standard i prednjače u svetu, garant su kvaliteta koji uliva poverenje – rekao je Gujon koji je na skupu naveo da je Kancelarija za javnu i kulturnu diplomatiju na čije je čelu, formirana na inicijativu Predsednika Srbije, sa zadatkom da u domaćoj i stranoj javnosti promoviše i prezentuje nacionalne i kulturne vrednosti koje naša zemlja neguje.

Ambasadorka Mirjana Živković naglasila je da joj je izuzetno veliko zadovoljstvo što Srbija danas može danskoj javnosti i diplomatskom koru da predstavi projektat digitalizacije najstarijeg dokumentovanog rukopisa na ćiriličnom pismu.

– Danska Kraljevska biblioteka je institucija koja je zadužena za digitalizaciju njihovog kulturnog nasleđa. Ali najstariji dokument na danskom jeziku potiče iz XVIII veka, zato što su se prvenstveno od kraja XII i XIII veka služili latinskim kao svojim pismom. Utoliko je predstavljanje našeg kulturnog nasleđa s autentičnim, ćiriličnim, staroslavenskim pismom, nešto vredno pažnje, divna prilika da predstavimo našu kulturu zamlji koja o Srbiji malo zna – navela je ambasadorka.

Zamenik direktora Rojal Blek Damon biblioteke Soren Bić Kristensen ocenio je predstavljanje Miroslavljevog jevanđelja kao izuzetno važan događaj, ne samo za Srbiju već i za svet.

Dodao je da je im je veoma važno što su doprineli digializaciji i da je to važan novi korak u saradnji dve zemlje, specijalno za ovu priliku biblioteka pronašla dva rukopisa Hansa Kristijana Andersena u kojima pominje Srbiju.

Akademik Aleksandar Kostić je radio na procesu digitalizacije, i zajedno sa akademikom Nebojšom Lalićem učestvovao u promociji knjige našeg identiteta.

– Miroslavljevo jevanđelje je knjiga našeg identiteta i srpsku kulturu i srpsku istoriju teško je zamisliti bez te prve tačke bez tog rukopisa – rekao je Kostić koji je podsetio da je jevanđelje došlo u Srbiju krajem 19. veka, i da je prolazilo kroz različite turbulentne događaje i prešlo Albaniju zajedno sa srpskom vojskom.

Naglasio je da je proces digitalizacije bio zahtevniji nego što su mislili da je snimljeno u pet varijanti – kao otvorena knjiga da se vidi kao objekat, a potom svaka strana sa dva svetla kao i svaki inicijal i iluminacija, tako da ima oko 1.600 snimaka.

Gujon je zameniku direktora Kraljevske biblioteke uručio poklon – prepis Miroslavljevog jevanđelja na kaligrafski način, na pergamentu sa minijaturama u 24 karatnom zlatu.