Japanka doktorira na srpskom turbo-folku: NJENI IDOLI SU CECA, SEKA, VIKI I NARAVNO DŽEJ!

Muzikolog Fumi Uehata braniće u Osaki disertaciju na temu srpske novokomponovane muzike. Srbiju zavolela preko narodne muzike, a Ceca, Seka i Viki su joj omiljene pevačice.

Za nju – srpski narodnjaci su zakon. Ceca, Seka, Viki, i naravno Džej, kvalitetni su muzičari, a njihovi hitovi i pesme drugih novokomponovanih izvođača prijatne su, zabavne i privlačne kompozicije. Toliko da ih je izabrala za temu svog doktorata! I to možda ne bi čudilo da "borac za pravdu srpskih narodnjaka" nije muzikolog Fumi Uehata (37) iz Japana i da ovu doktorsku disertaciju ne brani na Univerzitetu u Osaki.

U Srbiju je došla studentskom razmenom pre 14 godina. Do 2006. godine studirala je na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Živeći u studentskom domu na Zvezdari, gde su se, kako kaže, često pravile žurke, prvi put je čula najneobičniji zvuk do tada – naše narodnjake.

– U početku mi se nije mnogo dopala, ali kada sam se vratila u Japan, rodnu Osaku, nedostajalo mi je sve što je karakteristično za Srbiju i počela sam puno da slušam narodnu muziku – priča Uehata. – Ima nekoliko pesama koje baš volim – "Beograd" od Cece Ražnatović, "Mahinalno" od Viki Miljković, "Tako mlada" od Tanje Savić i "Crno i zlatno" od Seke Aleksić…

Pamti Fumi, kako kaže, neobičnu situaciju, na početku studija u Beoradu.

– Na novogodišnju žurku išla sam sa prijateljicama koje su izričito govorile da ne slušaju narodnjake, ali kada je na žurki puštena Cecina pesma, sve su listom počele da je pevaju zajedno i znale su svaku reč – priseća se naša sagovornica. – Bila sam iznenađena, jer je takva situacija nezamisliva u Japanu. Mnogo više, međutim, počela sam da razmišljam o toj muzici prilikom pisanja kratkog rada za studije. Sve više me je privlačio taj zvuk i shvatila sam, bez dvoumljenja, da je to vrsta muzike koju bih proučavala kao temu doktorskih studija.

Završila je osnovne i magistarske studije pri katedri za opšte umetnosti i katedri za muzikologiju. Posle godina provedenih u Japanu, Fumi je pre tri godine dobila državnu stipendiju Japana za doktorske studije i na njenu veliku radost ponovo se obrela u Beogradu.

– Znala sam dobro kakve su u javnosti i među kritičarima "ocene" i izlaganja o narodnoj muzici, ali ovi kritičari nisu ni slušali ljude iz te muzičke industrije, ni pevačice, ni aranžere, ni kompozitore – tvrdi naša sagovornica. – Niti su objasnili, na primer, šta stvaraoci te vrste muzike i kulture misle o svojoj muzici i s kakvim ciljem je kreiraju. Zato sam htela da proučavam tu muziku, sa sasvim novog aspekta, bez negativnog stava koji o njoj imaju ne samo kritičari, već i većina ljudi.

Tema njene disertacije glasi: "Studija o reprezentaciji i recepciji muzičkog izražavanja narodnog identiteta u pop-folk muzici u Srbiji". Krajem ove godine braniće doktorski rad na Osaka univerzitetu u Japanu.

– Ja sam Srbiju zavolela preko muzike. Divim se tome što imate tako bogatu muzičku kulturu, bez obzira na to da li su kompozicije stare ili nove – kaže naša sagovornica.

– Mnogo je onih koji kritikuju ovakvu vrstu muzike kao nekvalitetnu, ali u tim kritičnim vidovima postoji dominantno, ali već zastarelo razmatranje o kulturi i umetnosti. Po njoj – što starije ili jednostavnije, to vrednije. Nema smisla da se kvalitet savremene narodne muzike ocenjuje i razmatra sa takvog stanovišta. Važno je priznati da sve vrste muzike imaju različite vrednosti i kulturne pozadine. Ako neko ima takav pristup muzici, može se razonoditi i uživati u lepotama svih vrsta muzike.

Ranije je više slušala srpski rok, pop i hip-hop, naročito "S vremena na vreme" i "Smak", ali inače, kako Fumi priča, sluša narodnu muziku i često obrati pažnju kako se trend i stil menjaju, kakvi uticaji stižu iz drugih zemalja i muzičkih žanrova.

– U Japanu, nažalost, nema posebnog kluba i mesta gde se može čuti srpska novokomponovana narodna muzika – kaže Fumi. – Imamo prilike da gledamo srpske filmove u kojima se čuje narodna muzika i da uživamo u retkim koncertima, uglavnom trubača. Srbija mi mnogo nedostaje, pa se radujem jer će mi državna stipendija trajati još tri godine i često ću dolaziti. U međuvremenu, kad god imam prezentacije na međunarodnim konferencijama ili na fakultetu, koristim srpske novokomponovane i narodne pesme. U tim prilikama, uvek dobijem pozitivne reakcije od kolega koji prvi put slušaju vašu narodnu muziku.

"RUSE KOSE" U OSAKI

– Zajedno sa još nekoliko Japanaca proučavam pop-folk u balkanskim zemljama – priča naša sagovornica. – Ovaj projekat je počeo pre četiri godine. Uskoro ćemo objaviti i jedinstvenu knjigu o toj muzici u Japanu. Pisala sam deo posvećen srpskoj narodnoj muzici. U okviru tog projekta, pre nekoliko meseci, održan je međunarodni skup na Univerzitetu u Osaki. Došlo je mnogo naučnika sa Balkana i Srbije. Naš gost bila je profesorka iz Beograda Iva Nenić. Zajedno smo pevale Cecin "Beograd" i oduševile druge učesnike. Sa kolegom iz Japana, otpevala sam "Kradem ti se u večeri rane" i "Ruse kose curo imaš".

Novosti
Foto: Arhiva