NACIONALNO JEDINSTVO O KOSOVU: Temeljni preduslov za bilo kakav uspeh

„Otimanje srpskog kulturnog nasleđa traje dugo, na određen način je počelo još u prethodnoj Jugoslaviji kroz pokušaje falsifikovanja istorije i postepenog plasiranja mita u lošem smislu te reči o tome da veći deo kulturnog nasleđa na Kosovu i Metohiji izvorno ili ishodišno pripada nekakvoj himeričnoj albanskoj populaciji, najčešće katoličkoj, pre nego što su Nemanjići sve to osvojili na tom temelju podizali manastire. U intenzivnijem obliku ona traje od kada je borba Albanaca za nezavisno Kosovo poprimila institucionalne forme, a posebno kada je došlo do oružanih sukoba“, rekao je Tanasković za Kosovo onlajn u okviru Naučnog skupa „Kosovo i Metohija, istorija i kulturno nasleđe“ koji je održan na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu.

On ističe da su temelji toga postavljeni još u prethodnoj Jugoslaviji gde je, kako kaže, postojala „nezaslužena pozitivna diskriminacija svega onoga što je išlo u prilog afirmisanja državnosti Albanaca u autonomnoj pokrajini u kojoj su oni živeli kao manjina u Jugoslaviji“.

„Nešto slično se događalo i sa muslimanima u Bosni i Hercegovini, ali to je već drugo pitanje, oni su bili jedan od konstitutivnih naroda“, objašnjava naš sagovornik.

2 FAKULTETA, PETORO DECE A IZGLEDA KAO MODEL! Kad lepu Sremicu vide na ulici, misle vlasnica vrtića a ne mama! Evo kad ustaje FOTO

Tanasković je istakao da pokušaji otuđivanja srpske kulturne baštine traje, kao i da se na tome sistematski radi u Prištini.

„U vreme kada sam bio stalni predstavnik Srbije u Unesku uspeli smo srećom da sprečimo pokušaj Kosova da uz pomoć svojih pokrovitelja i saveznika u međunarodnoj zajednici postane članica Uneska, što bi naravno bilo katastrofalno za naše kulturno i duhovno nasleđe na Kosovu i Metohiji. Od tog perioda sporovođenje, operacionalizacija strategije rasrbljivanja Kosova i Metohije kao otuđivanja srpskog kulturnog nasleđa od Srba, njegovog delimičnog uništavanja, albanizacije i kosovizacije traje i dalje, ne mogu reći nesmanjenim intenzitetom, ali traje veoma sistematski. Na tome se sistematski radi u Prištini, ali i u svetu u onim krugovima koji podržavaju Kosovo, koji savetodavno deluju i medijsko – propagandno veoma učestvuju plasiranju teza o tome da je kulturno nasleđe na KiM, onaj njegov najznačajniji deo, po prirodi stvari kao što to piše u onom nacrtu zakona koji 2015. godine nije mogao da prođe kroz Skupštinu Kosova o kulturnom nasleđu, u stvari vlasništvo države Kosovo“, podseća Tanasković.

Prema njegovim rečima, postoje tri glavna načina na koji se odvija proces otuđivanja srpske kulturne baštine. Jedan je fizičko nasrtanje, razaranje, desakralizovanje, skrnavljenje, prepuštanje zubu vremena, otežavanje bilo kakvih radova na rekonstrukciji kroz administrativne prepreke.

Drugi vid je albanizacija kulturnog nasleđa kroz istorijske falsifikate nastoji se prikazati da je reč o ishodišno izvorno albanskom kulturnom nasleđu mahom katoličkom koje je kasnije posrbljeno i postalo pravoslavno, objašanjava Tanasković.

„I treći, po meni, najperfidniji i dugoročno najopasaniji način jeste da se kulturno nasleđe univerzalne vrednosti na KiM, a ono je u najvećem delu srpsko i pravoslavno, proglasi vlasništvom takozvane države Kosovo, koja onda o njemu brine kao o kulturnom dobru svih stanovnika Kosova kao i o svetskom kulturnom dobru što nalazi sluh u organizacijama kao što je recimo Unesko, jer u Unesku je kulturno nasleđe čovečanstva svrstano i klasifikovano prema teritorijalnoj pripadnosti, a ne prema kulturno -istorijskom identitetu ili nacionalnoj pripadnosti“, upozorava.

Kako kaže, ideja je da se eventualno Kosovo primi u Unesko kao država, jer samo države mogu biti članice Uneska, a da ono onda brine o nasleđu univerzalne vrednosti na toj teritoriji uz zanemarivanje ili stavljanje u drugi plan činjenice čije je to kulturno nasleđe.

Podsetio je i na reči Patrijarha Porfirija koji je govorio u Prokuplju, pre dva dana, a to je da srpska strana mora govoriti samo istinu, ali na to da je svojevremeno prekinuo razgovor o mogućem referendumu i istakao da nema referenduma o istini, te da je „referendum održan 1389“. Važno je i kako tu istinu saopštiti na najdelotvorniji način da ona dopre do onih do kojih može i treba da dopre u međunarodnoj zajednici, pod uslovom, „ali i bez njega“, da prethodno dopre do svesti svih Srba.

„Jer, nažalost, ona tu ne dopire i čuli smo da su tu možda i najveći neprijatelji kosovskog zaveta. Mi nacionalno jedinstvo u vezi sa Kosovom i Metohijom nemamo što bi morao biti temeljni preduslov za bilo kakav uspeh. Ali mi se moramo boriti bez obzira na to što ga nemamo, mi se moramo boriti i do sada smo bili relativno uspešni. Moja je ideja da pronađemo načine da to naše saopštavanje istine bude što delotvornije ne dovodeći u pitanje samu istinu, a to kod Srba nije lako objasniti, jer oni smatraju da bilo kakav način da se „upakuje“ ta istina o Kosovu i Metohiji onako kako će to biti prihvatljivo u svetu već predstavlja izneveravanje i povlađivanje tendencija osporavanja“, kazao je Tanasaković.

Podelio je svoje iskustvo iz razgovora sa nekadašnjim šefom Unmika Bernarom Kušnerom koji se odigrao posle martovskog pogroma 2004. godine.

„On je tada sasvim iskreno i – što je najgore – otvoreno rekao, jer je to veoma cinično, ali cinizam vlada planetom, rekao mi je – ‘ambasadore, vidite ovim što su sada uradili, Albanci su vam dali poklon i taj poklon vi samo treba da upakujete na odgovarajući način i da ga šaljete na prave adrese’. Rekao sam mu da prvo moramo da raspakujemo njihove poklone koje su oni slali kao neistinu upakovanu u ruho istine, ali se slažem da mi moramo svoju istinu da kažemo upakovanu na pravi način. O tom pakovanju bi valjalo vrlo otvoreno, razumno i bez emocija razgovarati kako bismo još bolje i jače delovali u borbi za našu istinu koja je, mislim, bliska realnosti“, ističe Tanasković.