NEKAD SE U ŠKOLAMA ZNAO RED, DANAS OPŠTI HAOS: Nastavnici sluđeni papirologijom, roditelji ZABRANJUJU fizički kontakt, za decu unajmljuju ADVOKATE

„Ti advokati su sada neki trend“

– Ti advokati su sad neki trend. Roditelji dolaze ne sa jednim, nego sa dva advokata da brane prava deteta. Mislim da ovim stvarno uništavamo buduće generacije. Svi smo prošli kroz sistem obrazovanja, roditelj vas uvede u školu, preda učitelju i kaže, “Evo, ovo ti je drugi tata i druga mama, i ti moraš da veruješ svome učitelju”. Nasuprot tome, danas je to poverenje urušeno i mislim da će tu biti potreban dug period da se to stvarno vrati u balans – govori Ilić za “Blic”.

Ona kaže da je poražavajuće što je škola izgubila vaspitnu funkciju onog trenutka kada su nastavnicima nametnute mnogobrojne druge obaveze u smislu vođenja raznih pedagoških evidencija, portfolija, edukacija…

– Danas se sve svelo na formu. I sad se to nama praktično olupalo glavu, ne samo nastavnicima, već deci i celokupnom društvu. Deca stiču elementarne osnove nekih kulturoloških, duhovnih, materijalnih vrednosti u porodici. Sve to kasnije se nastavlja u školi. Međutim, nama su praktično vezane ruke – kaže ona za “Blic”.

– Sada kada se pravilnici provlače kroz medije pojavljuju se pogrešne informacije da roditelji mogu da ocenjuju nastavnike. To je netačno, ne ocenjuju roditelji nastavnike, niti će to ikad moći. Uvek je postojalo nepisano pravilo da, ukoliko se roditelji požale na profesore koji su strogi, to se i istraži, ali se uvek pokaže da deca jednostavno nisu učila ili da su roditelji previše zahtevali od dece – ocenila je Ilićeva za “Blic”.

“Ne puštaju decu ni kod pedagoga i psihologa”

U jednoj beogradskoj školi bili su zatečeni predlogom roditelja na školskom savetu. Kako saznajemo, sve se desilo tokom ove školske godine kada je nekoliko roditelja pokušalo da uvede i advokate u proces savetovanja, ili pojačanog vaspitnog rada.

Tražili su i da se zabrani pedagogu i psihologu da razgovaraju sa decom bez svog prisustva ili advokata. Ni u jednom slučaju takav zahtev roditelja nije prihvaćen.

Aleksandar Markov, predsednik Foruma beogradskih gimnazija kaže da ga više ništa ne iznenađuje.

– Konkretan slučaj sa nastavnikom fizičkog me ne iznenađuje. Kada je u pitanju dolazak advokata u školu, to je sada postala praksa, naročito izražena kada se vodi vaspitno disciplinski postupak. Roditelji često tada angažuju advokate. Lično sam imao dve situacije u kojima je učenika zastupao advokat. Nisam imao slučajeve da dovode advokate da poprave ocene, ali nam stalno prete inspekcijama – govori za “Blic” Markov.

On se osvrnuo i na zahteve da dete ne sme samo da ide kod psihologa i pedagoga, već u prisustvu advokata ili roditelja.

– Roditelji prete da dete ne ide nikako kod psihologa i pedagoga, traže advokata, i misle da je to loše po dete. Psiholog i pedagog rade u službi deteta, oni su tu da pomognu detetu da savlada neki problem. Meni lično je to roditeljski hir, u takvim situacijama škola teško postupa, vezane su nam ruke. Ostaje nam da se obratimo Centru za socijalni rad, ali po pravilu oni ne reaguju jer su zatrpani poslom – navodi za “Blic” Markov.

“Ne znamo ni šta smemo, ni šta ne smemo”

– Iskreno, za tako nešto prvi put čujem. To zadire u metodički pristup kako se realizuje čas fizičkog. I ja sam išla u školu, imala sam nastavnika fizičkog, on je mene morao da dočeka kada sam preskakala kozlić da ne padnem ili slično. Danas je, nažalost, obrazovanje svedeno na želje roditelja i nemogućnosti prosvetnih radnika. Mi više ne znamo ni šta smemo, ni šta ne smemo, i ne postoji nijedan zakon koji može da precizira svaku situaciju, pa da mi uvek otvaramo pravilnik i to čitamo – kaže Nikolić za “Blic”.

Govoreći o vraćanju ugleda prosvetnim radnicima kaže da ugled ne može tek tako da se vrati.

– Prosvetnim radnicima mora da se veruje. Neka se uvedu jače psihološke provere za upis na učiteljske fakultete, a ne kao što je sada slučaj nakon završetka studija.

“Najvažniji fizički kontakt je zagrljaj”

A kakva je situacija u vrtićima? Slobodanka Radosavljević, predsednica UO Saveza udruženja vaspitača Srbije rekla je za “Blic” da je nemoguće da fizički kontakt između deteta i vaspitača ne postoji.

– Predškolsko dete do sedam godina je u nemoći da sve obavlja samo, i zbog toga mu je potrebna pomoć odraslog da bismo ga osposobili da posle, kada pođe u školu može da to obavlja sam. Što se tiče fizičkog kontakta vaspitača i dece on je neminovan. Dete najčešće ne ume samo da se obuče, zakopča, obriše posle nužde. Mali broj dece od šest i po godina ume da obavi higijenske potrebe u toaletu, brisanje zato mora da bude od odraslog, u suprotnom roditelj bi reagovao i i kritikovao vaspitače – kaže Radosavljevićeva za “Blic”.

Kako dodaje, vaspitači u vrtiću detetu moraju da pokažu kako da obriše nos ako ne ume, kako se peru ruke…

– Jedan fizički kontakt koji je mnogo važniji od svih o kojima sam pričala, a zagrljaj je posebno važan za duhovno stanje deteta. To je kontakt koji deca iniciraju, i to je dokaz da deca cene vaspitača, a vaspitač je zamena za roditelja, i tu je za dete u svakoj situaciji i da mu bude uteha – ocenila je ona za “Blic”.

Vaspitači na izletu i kupaju decu

Prema rečima Slobodanke Radosavljević, predsednice UO Saveza udruženja vaspitača Srbije, fizički kontakt vaspitača sa detetom je pojačan kada se ode na izlet ili rekreativnu nastavu.

– Tada najčešće vaspitač mora da okupa dete, dosad nismo imali neke ozbiljnije zamerke roditelja, jer i oni shvataju i prihvataju. Nažalost, ovi novi načini komunikacije mogu samo da nam donesu loše, i možemo da očekujemo da će biti svašta. Provela sam skoro pola veka u predškolstvu, i molila bih roditelje da malo šire gledaju na odnose deteta i odraslih. Dete mora i treba da raste uz odrasle – kaže naša sagovornica.