OPASNOST POGREŠNIH DIJAGNOZA: Lečenje počinje pravom dijagnozom, šta uraditi ukoliko dođe do greške

Činjenica je da kod lekara uvek odlazimo po tačnu dijagnozu, savet i terapiju. Mnogi od nas uvek prvo pokušaju da sami uspostave dijagnozu, a kada doktor  zakaže, okrećemo se pravim stručnjacima. Međutim, dešava se da dijagnoza koja je uredno navedena u našoj medicinskog dokumentaciji ipak nije tačna. Nespecifični i promenljivi simptomi mogu navesti lekare na pogrešan trag, što rezultira pogrešnom dijagnozom.

• Moja dvadestepetogodišnja praksa sa najtežim  upravo govori da upravo uspostavljanje poverenja između lekara i pacijenta od ključne važnosti Iz razgovora sa pacijentom psotavljamo takozvanu radnu dijagnozu. Onda treba da se opovrgne ili potrvdi. Ponekad je postpuno jasno ako vam pacijent dođe sa bolom u grudima u tri ujutru i promenama na EKG, dijagnoza je potpuno jasna idete u salu i to je to . Ali najčeše tražimo dodatnu dijagnostiku i pacijent treba da saršuje sa nama da se uradi i da nađe način da se vrati kod lekara koji je postavio inicijalnu ili radnu dijagnozu. Kaže dr Nemanja Đenić, kardiolog Doktor je tokom karijere imao različite situacije i dešavalo mu se ako bi vodio statistiku, bilo je dijagnoza težih situacija koje su ispadale lakše ali je bilo i drugih na žalost. Danas u eri napretka medicine neophodno je konstantno usavršavanje u medicini.

Lekari u Srbiji godišnje nekoliko desetina hiljada puta izgovore za mnoge od isto tolikog broja pacijenata najtežu dijagnozu do tada.A na koji način će čoveku saopštiti dijagnozu pitanje je za lekara kao i za zakonsku regulativu u pojedinim zemljama.

• Prof. dr Alek Račić, iz Srpskog lekarskog društva naglašava da je u različitim državama to drugačije zakonski obuhvaćeno . Negde imate obavetzu ako je teže bolstan, pogotovo u anglosaksonskim zemljama, jer postoji opasnost utuženja i procesa ako se ne saoppšti. Ukoliko bolset vitalno ugrožava pacijenta, ali mora da se saopšti i način na koji može doći do izlečenja. Kada su dijagnoze opasne po život ali lekar je u obavezi da  odmah saopšti  i mere za lečenje.

Ukoliko dođe do povrede prava pacijenata U tim slučajevima, oslanjamo se na dva zakona koji regulišu ovu oblast delovanja: Zakon o zaštiti pacijenata i Zakon o zdravstvenoj zaštiti. Naravno, lekarska greška se mora dokazati, a lekar može odgovarati na četiri načina: prekršajno, disciplinski, da snosi građansku odgovornost za naknadu štete ili da bude krivično gonjen.

Ako je nešto doprinelo da se o ovoj bolesti više zna je kovid. I post kovid i našu dijagnozu su izazavali virusi . Moji simptomi su se pogorsali tokom 213 nakon prve trudnoće i onda su postajle sve gori. Krecu temperature i SVE GORA SITUACIJA

dr Valentina Arsić Arsenijević, mikrobiologKaže da u zrelijim vremenima blagi parrziti izazivaju ove videve bolesti

Posledice pogrešne dijagnoze pacijent bukvalno trpi na svojoj koži. Međutim, kada je reč o pravnim i disciplinskim posledicama, odgovornost snose lekar ili zdravstvena ustanova. Već je bilo reči o Zakonu o pravima pacijenata i pravima i dužnostima koje proističu upravo iz ovog zakona. Kada je reč o snošenju posledica za postavljanje pogrešne dijagnoze, oslanjamo se na Zakon o zaštiti pacijenata i Zakon o zdravstvenoj zaštiti.

Priča o potencijalnim lekarskim greškama, sporovima s lekarima i tužbama upućenim bolnicama, pokrenuta je krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih godina prošlog veka i to u SAD-u i državama koje su danas na teritoriji Evropske unije. Tehnološki napredak je dozvolio primenu dijagnostičkih mašina koje su nedvosmisleno prikazivale rezultate i omogućile jednostavnije utvrđivanje ljudske greške. Sve do tada je lekar bio “bog i batina” i odluka i mišljenje lekara se nikada nisu preispitivali. U SAD-u je situacija danas možda već izmakla kontroli, budući da je gotovo svaki treći lekar tužen od strane pacijenta.

Za uspostavljanje pogrešne dijagnoze lekar može odgovarati na četiri načina: prekršajno, disciplinski, krivično, te može da se pokrene i građansko-pravni postupak protiv lekara. Valja napomenuti da jedna odgovornost ne isključuje drugu, te da se sva četiri postupka mogu voditi istovremeno. Pravnici navode da je disciplinski prekršaj najefikasniji, a uključuje postupak pred Sudom časti Lekarske komore Srbije. U slučaju da se lekarska greška utvrdi, pacijent ima pravo na novčanu naknadu u građansko-pravnom postupku.

Važno je znati da se tokom procesa utvrđivanja potencijalne greške lekara nijednoj strani ne veruje na reč, nego najveću težinu nosi mišljenje veštaka. Veštak mora biti lekar, stručnjak iz oblasti. Na sajtu Ministarstva pravde postoji spisak veštaka medicinske struke, raznih specijalizacija. Cena veštačenja iznosi oko 30.000 dinara. Međutim, nepisano je pravilo da se za veštačenje slučaja na teritoriji jednog grada, angažuje veštak iz nekog drugog grada. Primera radi, u postupku protiv lekara iz Novog Sada, angažovaće se veštak iz Beograda, Niša, Kragujevca… Sazivanje sudsko-medicinskog odbora podrazumeva angažman stručnjaka iz različitih oblasti, te cena veštačenja, a time i trošak parnice, srazmerno raste.

Od trenutka usvajanja Zakona o pravima pacijenata, primetan je porast broja parnica koje se vode protiv lekara. Najčešće se vode dve vrste sporova: sporovi zbog nesavesnog lečenja i lekarskih grešaka i sporovi zbog neadekvatno pruženih informacija. Lekari se ponekad pravdaju, te navode da nemaju vremena ni načina da svakom pacijentu detaljno objasne tok bolesti i lečenja, opcije i tretmane.