POMISLIO SAM DA JE KOVID-19: Majmunske boginje nastavljaju da haraju svetom

Zaključno sa julom 2022. godine, potvrđeno je skoro 14.000 slučajeva majmunskih boginja širom sveta, pet ljudi je umrlo, podaci su Svetske zdravstvene organizacije (SZO).

POVEĆAN BROJ PACIJENATA: Usled vrućina 50 % više pacijenata sa moždanim udarima

Tijago, Brazilac koji živi u Sao Paulu, otkrio je da je deo te statistike nakon što je otišao u lokalnu bolnicu sa simptomima poput visoke temperature, iscrpljenosti, groznici i lezije svuda po telu.

Međutim, on se najviše žalio na bol, oticanje i peckanje u oblasti genitalija, gde mu se pojavilo najmanje devet lezija na koži.

„Mnogo boli i svrbi“, rekao je on za BBC Njuz Brazil.

„Taj deo tela je prilično otečen, ponekad imam osećaj kao da gorim.“

Majmunske boginje izaziva virus iz iste porodice kao i velike boginje, ali su one mnogo manje ozbiljne.

Mogu da se prošire na ljude sa zaraženih životinja kao što su majmun, pacov ili veverica.

Prelazak sa čoveka na čoveka mnogo je manje čest, ali može da se desi kad je neko bio u bliskom kontaktu sa zaraženom osobom.

Infekcija se prenosi preko napukle kože, respiratornog trakta, očiju i usta.

Dodirivanje kontaminirane odeće, posteljine ili peškira koje je koristio neko sa osipom od majmunskih boginja takođe može da prenese bolest.

Kakav je osećaj
Tijagovi simptomi počeli su 10. jula.

„Prvo sam osećao jaku groznicu koju je pratila visoka temperatura, glavobolja i generalna neugodnost. Osećao sam se kao prebijen“, kaže on.

„Pomislio sam da je prehlada ili čak kovid-19, ali narednog dana, dok sam se tuširao, primetio sam prve lezije na leđima i penisu.“

Od tada je Tijago otkrio kožne lezije na stopalima, butinama, ruci, stomaku, grudima, licu i genitalijama.

„Nalik su nabreklim, bolnim bubuljicama“, kaže on.

Otišao je u bolnicu trećeg dana od pojave simptoma, nakon što je prijatelj, sa kojim je bio u kontaktu nedelju dana ranije, dobio dijagnozu majmunskih boginja.

Analiza krvi potvrdila je da ima ovaj virus.

Testirao se i na se**ualno prenosive bolesti, ali su rezultati bili negativni.

„Trebalo mi je vremena da stignem do bolnice, zato što mi je bilo gotovo nemoguće da navučem odeću, jer je bol bio veoma jak. Čak je i samo vožnja automobilom pogoršala bol i otok.“

U bolnici, Tijago kaže da su mu doktori prepisali antiinflamatorne lekove, lekove protiv bolova i anestetsku mast, koja je pomogla kod osećaja peckanja.

„Mast pomaže, ali posle četiri sata prestaje da deluje i bol se ponovo javlja.“

Tijago i njegovi prijatelj poslednjih meseci nisu napuštali Brazil.

„Čim sam izašao iz bolnice, pozvao sam sve prijatelje sa kojima sam bio u kontaktu prethodnih nekoliko dana i obavestio komšije o dijagnozi“, kaže on.

Stigma
Pored bola i svraba, Tijago kaže da je morao da prođe kroz neke veoma teške trenutke u bolnici.

„Nisam bio informisan kako da sam čistim rane, koliko dugo ću biti bolestan ili kad smem da izađem iz izolacije.

„Morao sam da potražim sve te informacije na internetu ili da pitam prijatelje koji se bave medicinom.

„Ne postoji specijalno bolničko odeljenje za ljude sa majmunskim boginjama. Oboleli ulaze i slobodno se kreću po bolnici. Mislim da nisu pripremljeni za ovo“, kaže on.

On je pomenuo i da su se lekari i sestre ophodili prema njemu „grubo i sa nepoštovanjem“.

„Gde god da sam išao u bolnici, pitali su me da li sam HIV pozitivan ili da li imam neke druge se**ualno prenosive bolesti.“

„Osetio sam stigmu povezanu sa ovom bolešću čim sam ušao u bolnicu“, kaže Tijago, govoreći o vezi ljudi iz LGBT zajednice sa aktuelnom epidemijom.

Prema SZO-u, preko klinika za se**ualno zdravlje otkriveni su mnogi slučajevi kod muškaraca koji su imali se*s sa muškarcima.

Organizacija, međutim, upozorava da svako može da se razboli ako dođe u kontakt sa nekim ko je zaražen.

Britanska Agencija za zdravstvenu bezbednost kaže da je „značajan procenat“ skorašnjih slučajeva u Velikoj Britaniji i Evropi zabeležen kod gej i bise*ualnih muškaraca.

Zbog toga njih posebno pozivaju da „obrate pažnju na simptome i zatraže pomoć ako nešto osete.“

O majmunskim boginjama
Majmunske boginje se uglavnom mogu naći u Centralnoj i Zapadnoj Africi, konkretnije u prašumskim oblastima.

U gustim šumskim oblastima Demokratske Republike Kongo, samo ove godine do 1. maja 2022. godine zabeleženo je 1.200 slučajeva i 57 smrti, prema SZO-u.

Zna se za postojanje dva glavna soja virusa – zapadnoafrički i centralnoafrički, a drugim regionima sveta trenutno kruži ovaj blaži, iz zapadne Afrike.

Neobično veliki broj zaraženih majmunskim boginjama izvan Afrike bez putničkih veza sa ovim regionom znači da se virus sada širi i u zajednici.

Britanska Agencija za zdravstvenu bezbednost kaže da svako ko je zabrinut da bi mogao da bude zaražen treba da kontaktira lokalnu kliniku za se**ualno zdravlje, ali da se pre nego što dođe najavi telefonom ili mejlom.

Ona savetuje zaražene i da izbegavaju se*s dok imaju simptome ili da iz predostrožnosti koriste kondom osam nedelja posle zaražavanja.

Većina slučajeva virusa je blaga, ponekad slična varičelama, i prolaze sami od sebe posle nekoliko nedelja.

Majmunske boginje, međutim, ponekad umeju da budu ozbiljnije.

Sve smrti za koje zna SZO prijavljene su u afričkim zemljama.

Posle zaražavanja, obično je potrebno od pet do 21 dana da se pojave prvi simptomi.

Tokom tog procesa može da se javi svrab, obično prvo na licu, a potom da se proširi na druge delove tela, naročito po šakama i tabanima.

Svrab, koji je često veoma iritantan i bolan, menja se i prolazi kroz različite faze – slično kao kod varičela – pre nego što se formira krasta, koja potom otpadne.

Infekcija se obično završava za 14 do 21 dan, navodi BBC.