PROMENA NAVIKA POTROŠAČA U SRBIJI: Onlajn kupovina sve popularnija i među starijima
U poslednja tri meseca 2024. godine za kupovinu robe preko interneta građani Srbije potrošili su 44,1 milijardu dinara. Uz to su platili 215,8 miliona evra i 54, 4 miliona dolara za robu naručenu iz inostranstva.
Iako onlajn kupovina neće potisnuti klasični šoping, sve je više onih koji biraju da kupuju „od kuće“, čak i među starijom populacijom.
Tehnološke inovacije i sve jednostavnije rukovanje digitalnim metodama plaćanja dovele su do velikog porasta onih koji biraju da hranu, odeću i sve druge potrepštine, od veš mašine do šnalica za kosu, naruče preko interneta. Naravno da je praktično iz udobnosti svoje sobe kupiti i kroz vrlo kratak vremenski rok dobiti robu dostavljenu doslovno na kućni prag, ali i tradicionalna kupovina ima svojih prednosti. Pored provere robe na licu mesta i svojeručnog uveravanja u njen kvalitet i izgled, postoje i psihološki faktori za koje je dokazano da pojedinim ljudima smanjuju nivo stresa pri klasičnom šopingu.
Marko Dragić iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije kaže za Sputnjik da tradicionalna kupovina ostaje dominantna, ali da je u poslednje vreme, naročito od korone, onlajn kupovina u usponu. Statistika, naravno, zavisi od kategorije društva u kojoj se vrše ispitivanja o potrošačkim navikama, ali naš sagovornik kaže da je ovde došlo do zanimljivog preokreta.
– Starija populacija i dalje preferira tradicionalni način kupovine, ali je i iz te potrošačke grupe povećan broj onih koji prelaze na onlajn kupovinu. Povećana je digitalna edukacija te potrošačke grupe, pa su sada i oni na jednom zavidnom potrošačkom nivou znanja kada je u pitanju korišćenje onlajn platformi – rekao je Dragić.
Onlajn kupovina je u usponu, naročito od vremena korone.
Kada je reč o tipu robe koja se naručuje i lokaciji odakle se vrši kupovina, tu takođe postoji određeni šablon. Svako naručuje ono što mu je teže dostupno, pa je tako u većim gradovima fokus na dostavljanju i naručivanju osnovnih životnih namirnica iz prodavnica. Naručivanje odeće i obuće često je povećano u manjim mestima gde nema toliko butika, prodavnica i raznovrsnih odevnih artikala. Kada je reč o beloj tehnici, ta roba više podleže tradicionalnom načinu kupovine, pa ljudi odlaze u radnje da je pogledaju i kupe.
Opasnosti onlajn kupovine
Dragić ističe da kupovinom robe iz Srbije, bilo onalajn ili tradicionalnom, novac ostaje na teritoriji naše države, jačajući domaću privredu. Uz to, kako kaže, osnovni problem kada se kupuje preko interneta sa inostranog tržišta leži u tome što onda potrošača ne štite zakoni Republike Srbije, već on kupuje na sopstvenu odgovornost. Tada nema mehanizama zaštite potrošača, a neretko se kupuje roba sumnjivog kvaliteta i porekla. Sa druge strane, kada se kupuje od domaćih prodavaca, bilo preko mreže ili uživo, svaki kupac ima zagarantovano pravo da će se rešiti svaki potencijalni problem na koji potrošač naiđe.
Među najčešćim načinima prevare prilikom internet kupovine spada krađa ličnih podataka ili čak novca sa računa potrošača.
– Uvek je sporno da se daju lični podaci i sama verifikacija kupovine uvek je sporna iz bezbednosnih razloga. Primera radi, često se desi da sajtovi nisu dovoljno zaštićeni i da korisnici nisu verifikovali svoj bankovni račun tražeći verifikacionu potvrdu od banke u obliku koda koji upišu kako bi sebe zaštitili. Tu nastaju najveći problemi, kada se kupuje sa neproverenih sajtova i kada se olako daju svoji podaci. Tada kupci dovedu sebe u problem i jako je teško ući u trag tim lažnim nalozima i videti ko stoji iza njihovih korisničkih računa. Jedini način povratka sredstava bio bi eventualno putem neke privatne tužbe – objašnjava Dragić.
NAKON USKLAĐIVANJA SA RASTOM INFLACIJE: Od 1. februara veće osnovice za nezaposlene
Jedini način povratka ukradenog novca bio bi otkrivanje identiteta lopova i privatan tužba protiv njega.
Da bi se kupci zaštitili, kaže on, za početak treba proveriti da li je trgovac registrovan i ima li istaknut pin ili matični broj kako bi se kroz Agenciju za privredne registre proverilo da li je on zaista privredno lice ili ne. Takođe je bitno i to da li je na sajtu istaknuta popularna zelena verifikaciona kvačica preko koje se takođe može ustanoviti da li je sajt verifikovan, odnosno bezbedan.
Sve je dobro što ostaje u krugovima Republike Srbije jer na taj način sebe kao državu štitimo, a i na taj način dobijamo veću zaštitu i sigurnost prilikom kupovine.
Dragić kao još jednu prednost onlajn kupovine navodi mogućnost za odustanak od kupovine. Kupac u roku od 14 dana može odustati od kupovine, bez ikakvog obrazloženja, a roba se može vratiti ukoliko nije odgovarajuća. Sa druge strane, kada je reč o tradicionalnoj kupovini, ova opcija ne postoji, već povraćaj robe zavisi isključivo od politike trgovca i njegove volje u datom trenutku.
Ko još dobija onlajn kupovinom?
Informacija iz „Pošta Srbije“ navodi da je u poslednjoj nedelji decembra primano i do 100.000 postekspres pošiljki i paketa na dnevnom nivou. Oni su na godišnjem nivou u 2024. ostvarili rast od 31 odsto. Dostavljači su imali pune ruke posla, a novi paketomati i otvaranje posebnih šaltera u poštama nisu doprineli smanjenju gužve nastale zbog praznika.
Dragić kaže da je to jedno od mesta gde je promena najvidljivija. Sa jedne strane onlajn kupovina utiče na smanjenje obima radne snage u prodavnicama, ali sa druge stvara posao za dostavljače i raznosače robe.
– U izvesnoj meri onlajn kupovina može ugroziti tradicionalnu kupovinu jer je sada u ekspanziji i nosi sa sobom razne pogodnosti – kaže Dragić, ali gledajući na duže staze, ljudi se uvek vraćaju tradicionalnom načinu kupovine i odlasku u prodavnicu.
– Nema onlajn kupovina baš toliki uticaj da može potpuno da zameni kupovinu uživo – zaključuje on.
Gledajte “Happy” kablovske kanale i to: “Moje happy društvo”, “Moj happy život”, “Moja happy zemlja” i “Moja happy muzika”.
Program se emituje kod kablovskih operatera “IrisTV” i “Supernova”, a možete ih pronaći na sledećim kanalima: “Moje happy društvo” - IrisTV / 171 ; Supernova / 71 | “Moj happy život” - IrisTV / 172 ; Supernova / 72 | “Moja happy zemlja” - IrisTV / 173 ; Supernova / 73 | “Moja happy muzika” - IrisTV / 174 ; Supernova / 74