REDOVNA CENA NIŽA I OD ONE NA SNIŽENJU: Gotovo i da nema novogodišnjih akcija

Bar bi tako trebalo da bude. Kod nas, međutim, ove godine jedva da ima tog uzbuđenja. Umesto euforične jurnjave iz radnje u radnju, u potrazi za najboljim popustima, kupci sve češće iz prodavnica i tržnih centara odlaze razočarani – praznih ruku.

Da li su razlog za to „mršavi“ novčanici ili sniženja koja to baš i nisu, pitali smo Dejana Gavrilovića iz „Efektive“:

– Novogodišnja sniženja su se nastavila posle „crnog petka“ koji je počeo ranije, a cene kod većine prodavaca se ne menjaju. Sve je uglavnom isto kao što je bilo i pre praznika. Čast izuzecima, ali praksa je najčešće obmanjujuća. To traje već neko vreme. Ništa značajno nije jeftinije da bismo uštedeli velike pare.

Dok reklame za „crni petak“ i novogodišnje praznike deluju obećavajuće – „Popusti do 50 odsto!“, „Velika rasprodaja“, stvarnost je, kažu kupci, često razočaravajuća.

– Kupci su primetili da su cene pre praznika najpre porasle, a onda se na njima pojavila etiketa s popustom, koji ih zapravo vraća na početni iznos – kaže Gavrilović. – Bukvalno su podigli cenu jakne sa 10.000 na 15.000, a onda stavili popust od 30 odsto. To je sniženje! Cena je ista kao na početku sezone.

Gavrilović kaže da je tako bilo i prošle i pretprošle godine:

– Ništa se specijalno nije promenilo, osim što se ljudi manje žale. Valjda su uvideli da ne mogu ništa da promene. Zbog toga su manje gužve u prodavnicama. Ljudi su navikli da ne mogu da uštede, pa onda i ne hrle u kupovinu. Naravno da uvek ima izuzetaka.

Čak i kada neki proizvod zvuči kao dobar „ulov“ na reklami, to često ispadne varka. Tako je jedan veliki trgovinski lanac nudio proizvod na velikom sniženju, a nije ga bilo u prodavnici. Na pitanje kupaca gde može da se nađe, prodavci su samo slegali ramenima: „Rasprodat je!“

– To nije slučajnost – ističe Gavrilović. – Trgovci pretpostavljaju da će kupac kad se već nađe u radnji, najverovatnije kupiti nešto drugo – neplanirano – „kad je već tu“.

Sniženja od 10, 20 ili 30 odsto na odeću, obuću, tehniku i nameštaj daleko su od spektakularnih popusta koji su postali standard u drugim evropskim zemljama. U Srbiji se čini da je cilj trgovaca pre svega maksimalna zarada u vreme praznika. Tradicionalno, januar je mesec pravih sniženja – ne zato što su trgovci odjednom postali velikodušni, već zato što tada pokušavaju da se reše zaliha koje nisu uspeli da prodaju tokom praznika.

– Ima logike – kaže Gavrilović. – Trgovci gledaju da se pod famom novogodišnjih rasprodaja „oslobode“ robe po regularnim cenama, čak i da zarade više nego u prethodnim mesecima. Tek kad se ljudi „ispucaju“ i ostanu bez para, oni pribegavaju tome da zaista snize cenu da rasprodaju ono što im je ostalo. Ko je strpljiv, neka čeka.

Kao jedan od problema, potrošači često navode i takozvana lažna sniženja. Na vratima radnje je zalepljen plakat na kome velikim slovima piše „Popust od 60 odsto“, a sitnim slovima ispod da taj popust važi samo za drugi jeftiniji artikal.

– Kupio sam zimske cipele i dobio popust za par čarapa koje sam uzeo uz njih – komentariše jedan razočarani kupac na društvenoj mreži.

Internet forumi i društvene mreže prepuni su saveta kako izbeći prevare i pronaći prave popuste. Jedan od najpopularnijih načina jeste praćenje cena mesecima unazad.

– Trgovci su možda mislili da će se takve prakse brzo zaboraviti, ali kupci očigledno nisu zaboravili – i sada igraju pametnije. – Po zakonu, mora da se istaknu i prethodna i nova cena. Na proizvodima često piše akcija i istaknuta cena na crvenoj podlozi, a nema ni datuma do kad traje akcija. Dešavalo se da je stara cena proizvoda na „sniženju“ prelepljena i da je ona znatno niža od „snižene cene“. O tome bi trebalo da vode računa tržišni inspektori.

Inače, kao i prethodnih godina, po zakonu je juče počelo sezonsko sniženje zimske kolekcije u Srbiji. Sezonsko sniženje se oglašava dva puta godišnje i traje najduže do 60 dana. Zimsko počinje između 25. decembra i 10. januara, a letnje mora da startuje od 1. do 15. jula. Zakonom o trgovini razdvojene su vrste prodajnih podsticaja. Postoji jasna razlika između sezonskog sniženja, rasprodaje i akcijske prodaje. Za sve ove vrste podsticaja, osim za akcije koje traju do tri dana, prodavac je obavezan da istakne staru i novu cenu.

– Važno je da kupci znaju i da ukoliko je oglašen najveći procenat sniženja, na primer 50 odsto, onda najmanje jedna petina proizvoda mora da bude obuhvaćena tim popustom – ukazuje Marko Dragić iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije. – Ako je ponuđena roba u zanemarljivoj količini ili sa ciljem da se potrošač navodi na kupovinu druge vrste proizvoda, onda je to prekršaj.

Kako ističe, ponuđena roba sada na sezonskom sniženju treba da bude iz zimske i jesenje kolekcije, a ne letnje. Dragić kaže da kada potrošači uoče bilo koju zloupotrebu to mogu da prijave tržišnoj inspekciji ili organizacijama za zaštitu potrošača. Međutim, kako ističe, nije poznato da je neki trgovac odgovorao zbog tih prekršaja. Zato je savet kupcima da budu oprezni kako bi izbegli prevare trgovaca. Rasprodaja može da se organizuje samo u slučajevima kada trgovac zatvara neki maloprodajni objekat, prestaje sa radom ili prodajom određene robe, a to ne može da učini onaj koji redovno posluje. Akcijske prodaje ne mogu da traju duže od 31 dana na određeni proizvod.

NEMOGUĆA MISIJA

NI „onlajn“ prodaja nije bez svojih mana. Kupci se žale da često naručuju proizvode koji na fotografijama izgledaju savršeno, ali u stvarnosti ne odgovaraju opisu.

– Kupila sam jaknu po super ceni, a stigla mi je stvar koja izgleda kao plastična kabanica. Povrat je nemoguća misija – požalio se jedan od obmanutih kupaca na društvenim mrežama.

MALE RADNjE

VLASNICI malih radnji, uglavnom, čuvaju reputaciju, jer ne žele da izgube stalne mušterije. Nemaju velike reklame, niti nerealne popuste, ali često imaju niže cene čak i bez „sniženja“.

– Na njihov rad u „Efektivu“ ne stižu primedbe – kaže Gavrilović.