REVOLUCIJA SE NE MOŽE ZAUSTAVITI: 60 godina od govora Če Gevare u UN koji je zapalio svet (FOTO/VIDEO)

Imperijalizam je smrtni neprijatelj čovečanstva! — ove reči, izgovorene pre tačno 60 godina, i danas odjekuju hodnicima istorije.

Dana 11. decembra 1964. godine, legendarni revolucionar Ernesto Če Gevara obratio se Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija u Njujorku, a njegov govor ostao je upamćen kao jedan od najvatrenijih, najdirektnijih i najprovokativnijih u istoriji ove međunarodne institucije.

Obučen u svoju prepoznatljivu vojničku uniformu, sa gustom bradom i ikoničnim pogledom, Gevara je izašao za govornicu pred predstavnicima svetskih sila. Njegovo prisustvo izazvalo je pometnju, a ono što je usledilo bio je govor koji će zauvek ostati urezan u kolektivnu svest kao simbol otpora nepravdi.

Šok i strah u sali UN

Gevara je u govoru osudio imperijalizam, neokolonijalizam i nasilje koje su, po njegovim rečima, nad malim narodima sprovodile Sjedinjene Američke Države. Njegova poruka bila je jasna i beskompromisna:

Ovaj svet se deli na ugnjetače i potlačene, a mi smo ovde da stanemo uz potlačene!

Ove reči nisu naišle na odobravanje svih prisutnih. Predstavnici zapadnih zemalja, posebno SAD, dočekali su govor s negodovanjem, dok su zemlje Trećeg sveta, Afrike i Latinske Amerike pozdravile reči ovog revolucionara gromoglasnim aplauzom. Gevarin govor bio je ne samo manifest kubanske revolucije, već i jasan signal celom svetu o suverenitetu, otporu i solidarnosti među potlačenima.

Zašto je Če Gevara govorio u UN?

Gevarino obraćanje nije bilo slučajno. Tadašnji lider Kube, Fidel Kastro, poslao je Gevaru kao izaslanika svoje zemlje, kako bi svetu predstavio kubansku poziciju u jeku Hladnog rata. Godinu dana ranije, svet je pretrpeo šok zbog Kubanske raketne krize, a govor u UN bio je prilika za Kubu da predstavi svoje viđenje odnosa sa SAD.

Gevara je iskoristio priliku da ukaže na političko i ekonomsko nasilje koje su bogate zemlje, pre svega Sjedinjene Američke Države, sprovodile nad siromašnim narodima sveta. Njegova ključna poruka bila je da imperijalizam neće nestati sam od sebe i da narodi moraju ustati u odbranu svoje slobode.

Reči koje su uzdrmale svet

Gevara je svoje obraćanje iskoristio da istakne ključne probleme:

• Osuda aparthejda u Južnoj Africi — Gevara je javno prozvao vlasti Južne Afrike zbog rasne diskriminacije nad crnim stanovništvom. Njegove reči izazvale su oštru reakciju, ali i ogroman aplauz predstavnika afričkih država.
• Optužbe protiv SAD — SAD su optužene za direktnu vojnu agresiju, neokolonijalne prakse i podršku diktatorskim režimima u Latinskoj Americi. Gevara je jasno naveo da „neće biti mira dok se ne okonča ugnjetavanje siromašnih naroda“.
• Podrška narodima Trećeg sveta — Gevara je pozvao zemlje Afrike, Azije i Latinske Amerike da se ujedine u zajedničkoj borbi protiv nepravde.

Njegov govor nije bio samo politička tirada. Bio je to apel na svest čovečanstva. U trenutku kada su američki i sovjetski tenkovi stajali jedni naspram drugih u globalnom sukobu Hladnog rata, Gevarine reči odjeknule su poput poziva na buđenje za narode Trećeg sveta.

Aplauzi, osude i zavera ćutanja

Reakcije na Gevarin govor bile su polarizovane. Zemlje Trećeg sveta dočekale su ga sa oduševljenjem, jer je prvi put jedan glas iz srca revolucije direktno prozvao najmoćnije sile sveta.

Međutim, u zapadnim medijima, Če Gevara je prikazan kao „opasni agitator“ i „komunistički provokator“. Američki predstavnici u UN su otvoreno napustili salu tokom njegovog govora, dok su britanske i francuske delegacije ostale, ali su Gevarine reči propratile ćutanjem.

S druge strane, zemlje Latinske Amerike, posebno Brazil, Čile i Argentina, podržale su Gevarin poziv na borbu protiv kolonijalizma i ugnjetavanja.

Kako je dobio nadimak Če?

Početkom 1955. godine, Gevara je radio kao doktor u bolnici u Meksiku. Tu je u junu iste godine upoznao Kubanca Raula Kastra, koji će ga kasnije upoznati sa starijim bratom Fidelom Kastrom. Već posle par dana druženja sa Kastrom, Gevara je zaključio da je upravo kubanska revolucionarna borba ta koju je tražio, i potpisao učlanjenje u Pokret „26. jul“. U ovom periodu, Gevara je dobio i svoj čuveni nadimak Če.

Često je izgovarao reč „che“, koja se koristila u mnogim zemljama Južne Amerike, a mogla bi da se prevede kao „druže“ ili „brate“. Posebno se izraz upotrebljavao u Argentini, odakle je Gevara rodom, pa su mu Kubanci nadenuli taj nadimak jer u njihovoj zemlji reč nije bila tako uobičajena.

Gde je Če Gevara otišao posle govora?

Nakon govora u UN, Gevara je postao još veći simbol otpora. Njegova fotografija sa govornice UN obišla je svet, a ikonična slika Če Gevare s beretkom postala je simbol revolucije i otpora. Njegova politička karijera se nastavila, ali je uskoro napustio Kubu i krenuo u nove misije — u Kongo i Boliviju, gde će na kraju i tragično završiti svoj život.

Glas koji se i dalje čuje

Šezdeset godina kasnije, Gevarine reči su i dalje aktuelne. Njegov govor koristi se kao inspiracija za političke pokrete širom sveta. Njegova borba protiv imperijalizma, nepravde i izrabljivanja ostavila je dubok trag na globalnoj političkoj sceni.

Mnogi ga vide kao borca za slobodu, dok ga drugi doživljavaju kao ideološkog ekstremistu. Bez obzira na stavove, jedno je sigurno — njegov glas se nije ugasio. I danas se citira, izučava i analizira širom sveta.

Najpoznatiji citati iz govora u UN:

Imperijalizam je smrtni neprijatelj čovečanstva.
Ovaj svet se deli na ugnjetače i potlačene.
Nema revolucije bez borbe.

Zašto Če Gevara i dalje inspiriše?

Gevarina priča nije samo priča o govoru, već priča o ideji. Njegov lik, uvek obučen u maslinastozelenu uniformu sa crvenom zvezdom na beretki, postao je simbol pobune i otpora širom sveta. Učenici ga nose na majicama, demonstranti ga citiraju na protestima, a njegovo ime se spominje kada god se pomene otpor nepravdi.

Za jedne je heroj radničke klase, za druge ideološki fanatik. Ali ono što se ne može osporiti je da je njegov govor u UN bio događaj bez presedana.

Na dan kada se obeležava 60 godina od tog govora, svet se i dalje pita kako bi Če Gevara reagovao na savremene nepravde i imperijalne prakse.

Svaka revolucija nosi sa sobom vetrove promene, rekao je jednom prilikom.

Njegova revolucija i dalje traje — možda ne u džunglama Bolivije, ali svakako u srcima onih koji traže pravdu.

Danas, 60 godina kasnije, svet je i dalje podeljen na ugnjetače i potlačene.

Da li je Če Gevara bio u pravu?
Ima li njegov govor danas veću težinu nego tada?

Neka istorija da konačan odgovor.