SEĆANJE NA ŽRTVE: Bratunac se danas seća 3.267 srpskih žrtava Podrinja iz poslednjeg rata

Nigde, valjda, licemerje zapadnog sveta nije tako ogoljeno, dovedeno do suštine kao na primeru Bratunca i Srebrenice, dva grada, gradića u istočnoj Bosni, na samo petnaestak kilometara jedan od drugog.

JUL ĆE DA GORI: Od ovog datuma se očekuje ZAHLAĐENJE i nevreme

Jedan zločin, onaj u Srebrenici, što se Zapada tiče, zaslužio je i rezoluciju GS UN, drugi, isto tako težak, krvav, stravičan, monstruozan, ni najjednostavniju, najmanju osudu. Ni pomen s njihove strane.

Godinama, decenijama već, bošnjačke majke Srebrenice, 11. jula, pod belim maramama plaču pred kamerama i ambasadorima zapadnog sveta, njihove suze su vidljive, prihvaćene, izazivaju sažaljenje, pažnju. Samo pet-šest, sedam kilometara dalje, na Zalazju, dan kasnije, malo dalje u Bljevči, Zagonima, Skelanima, srpske majke 12. jula, koji dan pre ili kasnije, plaču same. Njihove suze niti ko vidi, niti ko čuje njihove vapaje, niti koga zanimaju. Njihove suze nemaju sažaljenja, ni onog osnovnog, ljudskog, njihova bol je samo njihova u njoj zapadni svet ne saučestvuje.

Srebrenica je dobila brojne presude u Hagu, rezoluciju u UN, žrtve ubica iz Srebrenice još vape za pravdom. Žrtve Srebrenice imaju memorijalni centar u Potočarima, stotine i stotine grobova žrtava iz srpskih sela oko Srebrenice i Bratunca i dalje su neobeleženi, trunu kosti po potocima, gudurama, jarugama i smetlištima kraj puteva.

Naser Orić, ratni komandant Srebrenice, dobio je za ono što je počinio po okolnim srpskim selima „zlatne ljiljane“ i oslobađajuću presudu Haškog tribunala, Anđeljku Mlađenoviću iz Ježeštice glava je odsečena i odneta u Srebrenicu da tamo njom igraju fudbal.

Duga je i preduga knjiga zapadnog licemerja na primeru dva gradića u istočnoj Bosni, Srebrenice i Bratunca. U Potočare, 11. jula, u dugim kolonama stižu ambasadori i otpravnici poslova zapadnih ambasada u Sarajevu, nijedan od njih nije još svratio u sobu u Bratuncu u kojoj su slike stotina, hiljada pobijenih Srba. Ni u Bratunac ni na Zalazje.

Danas će u Bratuncu biti obeležena godišnjica srpskih stradanja u proleće i leto 1992. i početkom 1993. godine u Srednjem Podrinju. Patrijarh srpski Porfirije služiće u hramu u Bratuncu svetu arhijerejsku liturgiju i pomen dušama 3.267 pobijenih. I pomen duši malog Slobodana Stojanovića, 12-godišnjeg dečačića iz Donje Kamenice koji se jula 1992. vratio u svoje selo da uzme psa Lesija koga je neizmerno voleo. Pao je u ruke Diverzantskog voda Komande združenih jedinica Liplje, Kamenica tzv. Armije BiH i Elfete Veseli.

„Na mestu zločina bili su sem Orića i Sakim Halilović Kibe i Zulfo Tursunović. Dečak je bio udaljen 10-15 metara od Orića i Kibeta. Prišla mu je Elfeta Veseli i uhvatila ga za glavu. Neko je rekao da će ona napraviti belaj, na šta je Orić odgovorio da ona nema j… za to. Sa udaljenosti od nekih osam metara video sam kako Elfeta drži dete za galvu, uzima nož i govori – ‘Ako sam ja balinkura, on je četnik’, nakon čega mu povlači nož ispod brade“, ispričao je na suđenju Elfeti Veseli na suđenju u Sarajevu svedok S-1.

Elfeta Veseli za ubistvo dečaka osuđena je na 13 godina robije.

Krvavi su proleća i leta 1992. i zime 1993. bili praznici Srba oko Bratunca i Srebrenice. Na Đurđevdan 1992. napadnuti su Gniona i Blječeva, na Petrovdan Zalazje, ubijeno je 69 meštana, na Božić 1993. Kravica. U drugoj polovini juna 1992. u Ratkovićima i Brežanima ubijeno je 56 meštana, 5. jula u Zagonima 14, u Krnjićima 24 Srba.

U Magašićima krajem jula, u napadu snaga Nasera Orića iz Srebrenice, ubijena je trudnica i još 14 Srba, 8. avgusta napadnuta je Ježeštica, zapaljeno je 55 srpskih kuća, među žrtvama bila je Savka Mlađenović, koja je zaklana u svojoj kući pošto su joj prethodno pred očima zaklani sinovi Dragan i Anđelko.

Podravanje je razoreno 24. septembra, ubijeno je 35 Srba, među njima sedam žena, petoro je odvedeno u srebreničke privatne zatvore. Fakovići i Boljevići popaljeni su 5. oktobra, Bjelovac i Sikirić 14. decembra kada je ubijeno 68 meštana, još 41 nešto ranije.

U Kravici na Božić 1993. pobijeno je 49 Srba, ranjeno 78, u Skelanima devet dana kasnije još 69 Srba. Na području Skelana za tri godine ubijen je 301 srpski civil. Tog 16. januara Cvetku Ristiću ubijena je čitava porodica, otac, brat, sestra, nešto ranije, u zasedi, i majka. Cvetko je ostao sam na svetu, bez ikog svog.

Tog proleća i leta, jeseni i zime 1992. na 1993. godinu muslimanske snage iz Srebrenice razorile su 5.400 srpskih domova po Podrinju, bez jednog ili oba roditelja ostalo je 800 dece.

Stani Savljević iz Kravice zaklali su na njivi snahu Slavku Stjepanović iza koje je ostalo sedmoro siročadi, ubili muža Branu, bratanca Dragana, sestrića Slavka i još deset bližih srodnika. Slavki Matić iz Bjelovca ubijena je cela porodica. Slavki su na kućnom pragu ubijene obe kćerke i suprug Radivoje, a Brani Vučetiću otac, brat i majka, dok je on kao devetogodišnji dečak zarobljen i odveden u srebrenički logor.

„U noći između 5. i 6. novembra 1992. godine muslimanske snage upale su u sela Donja i Gornja Kamenica. Svi meštani koji su ostali u selu bili su mučeni i ubijeni na najmonstruoznije načine: vezivani su bodljikavom žicom, razapinjani su između hrastova (što su zločinci zvali ‘ismijavanje Hrista’), pekli su ih na ražnju, odsijecali im glave na panju, zabadali šipke i eksere u glavu, odsijecali udove… Na ovaj način ubijeno je 126 civila i vojnika, a najveća stratišta su bila Glođansko brdo, Kozjak, Trešnjica, Maskalića potok i Široki put“, stoji u jednom od svedočenja iz 1992. godine.

U Kravici je na Božić ubijen mali Vlade Gajić, imao je samo četiri i po godine, malo dalje i 77-godišnji Neđo Erić. Tog dana Naser Orić slikao se u Kravici.

Slađana, sestra malog Slobodana Stojanovića, pred sudom u Sarajevu ispričala je da je s majkom u julu 1993. godine prisustvovala identifikaciji Slobodanovih posmrtnih ostataka u Vatrogasnom domu u Zvorniku.

„Brat je bio na stolu, a pored njega se nalazio plavi mantil. Lobanja je bila odvojena od tela i na njoj se nalazila rupa. Telo je bilo u fazi raspadanja, ali vidno rasečeno i unakaženo“, opisala je Slađana koja je 1993. bila učenica osmog razreda osnovne škole.

„Neko se osilio da meri bol majki i kaže da to nije bol, tragedija i zločin. Niko nema izuzetno pravo na bol. Bol je isti za svakog čoveka, bol oseća svaka majka, bol nema ni naciju ni veru“, rekao je prošle godine na parastosu u Bratuncu patrijarh srpski Porfirije.