Teorija zavere potresa Rusiju: ZAPAD UKLANJA PUTINOVE LJUDE, I ČURKINOVA SMRT SUMNJIVA!?

Rusija je u svega nekoliko meseci izgubila četvoricu istaknutih diplomata koji su se bavili kontroverznim temama i osteljivim oblastima posmatrano iz zapadnjačke vizure. Poslednja u nizu bila je prerana smrt ruskog ambasador u UN Vitalia Čurkina.

Ako na smrt diplomatskih predstavnika dodamo i smrt Mihaila Lesina, osnivača televizije Raša tudej i savetnika Vladimira Putina, koja za cilj ima da proširi ruske poglede na svet, priča se može posmatrati i iz sasvim drugog ugla.

Mihail Lesin pronađen je mrtav u hotelskoj sobi u Vašingtonu u novembru 2015. godine. Smrt Putinovog savetnika za medije izazvala je brojne kontroverze i teorije. Povreda glave, vrata i leđa otvorila je vrata za brojne spekulacije. Istraga je u prvom trenutku isključila srčani udar, a mnogi tabloidi na Zapadu su pronalazili sličnost sa smrću Aleksandra Litvinenka, odbeglog ruskog agenta. Na kraju je kao zvanična verzija izašlo objašnjenje da je, zbog prekomerne doze pića, Lesin pao i doživeo fatalne povrede, ali su brojna pitanja ostala otvorena.

Ako bi se postavilo pitanje o tome ko bi imao motiv koristi od smrti Mihaila Lesina, onda bi spisak osumnjičenih bio dugačak. Raša tudej predstavljala je i predstavlja veliku smetnju Zapadu u sprovođenju medijske propagande, a Lesin je uz to bio i prvi savetnik ruskog predsednika kada je reč o osvajanju svetske informacione sfere.

Ipak, prava intriga kreće tek krajem 2016. godine, kada je u Ankari ubijen ruski ambasador u Turskoj, Andrej Karlov. Na jednom politički nebitnom događaju, napadač je ispalio više hitaca i pokosio Karlova, vičući da je u pitanju odmazda za rusku intervenciju u Siriji.

Ipak, pozadina priče bi mogla da bude potpuno drugačija. Posle velikih razmimoilaženja Rusije i Turske zbog obaranja ruskog aviona, Karlov je uspeo u nameri da se dve zemlje ponovo pomire. Odnosi Rusije i Turske doživeli su potpuni zaokret jer se Erdogan sve više priklanjao Kremlju i pravio otklon od NATO-a i Amerike.

Ovde je interes brojnih sila bio veliki, jer je ubistvo Karlova na teritoriji Turske moglo da sveže odmrznute odnose Ankare i Moskve surva u provaliju i spreči priključenje Turske ruskoj koalciji u Siriji koja bi ubrzala okončanje tamošnje velike krize. Za razliku od slučaja obaranja aviona, ovoga puta nije bilo pretnji i prekida saradnje, tako da je nova kriza odnosa izbegnuta.

Posle dve "krvave smrti, rusku diplomatiju je pogodila serija srčanih udara. Andrej Malanin u Grčkoj, Aleksandar Kadakin u Indiji i Vitalij Čurkin u Ujedinjenim nacijama, stradali su, prema zvaničnim verzijama, od posledica infarkta. Dok je smrt prve dvojice prošla ispod radara, umiranje Vitalija Čurkina, visokog ruskog diplomate pri Ujedinjenim nacijama, odjeknula je poput bombe.

Simptomatično je da je smrt Vitalija Čurkina nastupila posle nepuna dva meseca od postizanja velike diplomatske pobede u UN. Rezoluciju o prekidu vatre u Siriji i vojni uspeh Rusije, Zapad je primio kao veliki udarac, a dodatno su problem bili i govori Vitalija Čurkina, koji je koristio svaku priliku da iznese drugačije viđenje propagandno kreirane istine sa Zapada. Beskompromisan u dijalogu, Čurkin je jednostavno predstavljao veliku, ogromnu smetnju.

Iako ni blizu na tako visokim pozicijama, smrti Malanina i Kadakina nose dozu kontroverze u kontekstu političih dešavanja. Malanin je bio u diplomatskoj misiji u veoma osetljivom trenutku u Grčkoj. Posle teške ekonomske krize, i nametnunog reprograma duga od strane finansijskih institucija i Evropske unije, Grčka se osetila izdano od strane zapadnih savetnika. Sve je više bilo glasova o "grekzitu" i sve većem uticaju Rusije na politiku u Atini. Malanin je predstavljao ključnog igrača u dovođenju Grčke pod ruske skute.

Kadakin je, sa druge strane, postajao bitan igrač u smirivanju tenzija na relaciji Indija – Pakistan. Dve zemlje sa značajnom istorijom sukoba počele su da ublažavaju retoriku pod ruskim uticajem, što je uznemiravalo Zapad. Pakistan je dugo vremena uz Saudijsku Arabiju predstavljao bitnog igrača za uticaj SAD-a i saveznika u regionu i svako približavanje Rusiji bi taj uticaj, posle poraza u Siriji, dodatno oslabio.

Naravno, teorije zavere o potencijalnim ubistvima ruskih izaslanika i zaverinički nastup zapadnih faktora, ostaje u domenu spekulacija. Ni sa ruske strane nije stigla nijedna direktna optužba, izuzev sluačaja Lesin, kada su u Kremlju bili nezadovoljni tokom istrage i zvaničnom verzijom događaja.

Ipak, činjenica da su u kratkom roku svet napustila četvorica ambasadora u trenucima kada su ostvarili velike diplomatske pobede, i da se sve dešavalo van teritorije Rusije, ostavlja brojna pitanja otvorena. Jedno od njih je svakako i odgovornost Moskve za neadekvatno obezbeđenje svojih ljudi, što je najočitije bilo u slučaju Karlov. Drugo ključno pitanje – da li je među zapadnim službama i političarima zavladala tolika paranoja da su spremni na sve kako bi sačuvali odavno truli i poljuljani poredak, i gde je granica?

foto: Printscreen pic.twitter.com/AnqqwHziyg

pic.twitter.com/GOJJF1erzc

pic.twitter.com/BX2eWnpaaW