U SRBIJI MANJAK SIGURNIH KUĆA: Žene se plaše da prijave nasilje

U Srbiji, prema podacima koji su se pojavljivali poslednjih dana, 17 žena ubili su ove godine njihovi partneri ili članovi porodice. Samo tri odsto ubijenih žena prethodno je prijavilo da su žrtve nasilja.

Najviše femicida je tokom godine zabeleženo u Beogradu, podaci kažu da su žrtve imale između 46 i 55 godina.

Trpe nasilje zbog nepoverenja u institucije

Prema rečima Tatjane Macure, ministarke bez portfelja, žene trpe partnersko i porodično nasilje zato što, verovatno, misle da institucije sistema kojima bi se u prvom momentu obratile možda neće reagovati na pravi način.

– Najveći broj neprijavljenih slučajeva dolazi iz straha da im niko možda neće pružiti tu vrstu podrške i one veoma često, i to je takođe tačno, veoma često kriju od svog neposrednog okruženja da su žrtve nasilja i zbog toga što se možda plaše osude, relativizacije onoga što su doživele, pa na kraju krajeva i opravdavanja zbog čega su došle u tu situaciju u koju su došle. iz prostog razloga što smo mi jedno društvo u kojem se još uvek baštine neki stari modeli ponašanja, a to su da je žena u stvari neko ko treba da trpi takve oblike ponašanja, smatra Macura.

Shodno tome, a kada govorimo o prosečnim godinama koje su u pitanju, ne treba ni da nas čude da su upravo te generacije zapravo najizloženije nasilju.

– Kod mlađih generacija žene su mnogo hrabrije, prijavljuju institucijama sistematski te slučajeve u najvećem broju slučajeva oni se i rešavaju. I, u stvari, ono što jeste naš cilj je da ohrabrimo i sve druge iz drugih generacija prosto da prijavljuju nasilje. I upravo organizacije koje prate ovakve slučajeve kažu da se na terenu dešavaju dva slučaja. Ili su žene prijavile nasilje određenim institucijama, onima u čijoj je to nadležnosti, ali one nisu odreagovale na vreme ili nisu bile dovoljno ohrabrene da prijave nasilje, rekla je Macura

Tokom 2023. izrečeno čak 32.000 hitnih mera

Samo tokom prošle godine izrečene su 32.000 hitnih mera. To su mere udaljavanja nasilnika iz porodice po osnovu zakona o sprečavanju nasilja u porodici.

– Dakle, podatak o tome koliko je izrečeno hitnih mera, odnosno udaljavanja nasilnika iz porodice, govori u prilog tome da treba ohrabriti onu žrtvu koja je koja je nesigurna da nasilje prijavi, istakla je ministarka.

Jedan od razloga koji se ne pominje, a važan je, to je ekonomska i socijalna nesigurnost žrtava nasilja, zato što su one veoma često, a radi se najčešće o ženama, u poziciji da ekonomski zavise od nasilnika.

– U tom smislu takođe je važna poruka reći da država Srbija ima mehanizme kako da ekonomski pomogne žrtvama nasilja od toga da postoje različiti programi u okviru Nacionalne službe za zapošljavanje pa do različitih nekih drugih programa u okviru nekih drugih institucija, kaže Macura.

Od 1.000 devojčica, svaka peta doživela nasilje

Svaka peta devojčica je doživela neki oblik nasilja.

– To je istraživanje koje sam ja radila dok nisam došla u ovu poziciju da budem ministarka vlade Republike Srbije. Radi se o istraživanju koje je sprovedeno na devojčicama koje su uzrasta od 13 do 19 godina. Uzorak je bio negde oko 1.000 devojčica. To su učenice koje pohađaju 7. i 8. razred, sve razrede srednjih škola i gimnazija. Svaka peta se izjasnila u tom istraživanju da je doživela neki oblik nasilja. Od njih čak 74% da nikome nisu prijavile da su imale to iskustvo, objasnila je Macura.

Ključnu ulogu tada treba da preuzme porodica pre svega jer je to prostor u kojem se razvija poverenje.

– Kada vi možete da o nekim situacijama koje su vam neizvesne ili o nekom neprijatnom iskustvu kroz koje prolazite, u stvari to je prva linija koja bi očekivano da se deca obrate. A mi retko kada u našim porodicama o tome razgovaramo, smatra ministarka Macura.

Nedovoljan broj sigurnih kuća

U Srbiji trenutno postoji 190 sigurnih kuća – taj broj je daleko od potrebnog.

– Ja sam se i juče srela sa Vesnom Stanojević, ženom koja vodi sigurne kuće u Beogradu. Oni imaju kapacitet u ovom trenutku, čini mi se, za oko 30 osoba, a ponekad imaju potrebe i da to bude duplo veći broj. Mi moramo da nađemo način kako da se pomogne sigurnim kućama u Beogradu, rekla je Macura.

Kao dobar primer, minstarka je navela Grad Leskovac.

– Sigurnim kućama se, po pravilu, ne znaju lokacije. Međutim, imala sam prilike da se sretnem sa rukovodiocima Sigurne kuće u Leskovcu, za koju svi znaju gde se nalazi. Nalazi se u centru grada, neposredno pored policijske stanice. Povezana je videonadzorom sa policijskom stanicom i mogu vam reći da to funkcioniše jako dobro. U tom kontekstu možda da razmišljamo i o nekim drugim modelima, ne samo o onima koji su tradicionalno poznati u smislu da niko ne zna za njih, da na taj način funkcionišu, smatra Macura.

Ako trpite nasilje, obratite se policiji

A šta jedna žena koja trpi nasilje treba da uradi?

– Sa početaka, ukoliko trpe, posebno ako trpe fizičko nasilje, obavezno treba da pozovu policiju, a onda odatle kreće jedan sveobuhvatni sistem podrške. Dakle, policijski službenici znaju tačno ko učestvuje u timu za koordinaciju podrške žrtvama nasilja. U tom smislu će ih informisati na pravi način. Ono što mi moramo da spomenemo da ne bismo sada pričali u superlativu o institucijama sistema pa da možda neko kaže, znate, mi smo imali ipak neko drugačije iskustvo. Veoma je važno da podelim i tu informaciju da su moje kolegije i nadležni ministri za primenu određenih zakona u svojim resorima vrlo voljni da se, ne mogu da kažem obračunaju, ali da isprate rad svih službenika koji se bave temom nasilja pa da onima kojima nedostaje možda nešto razvijenije, veštine i edukacije da se poradi na tom pitanju, a onima koji ne rade dobro svoj posao da se zahvale na saradnji, bila je izričita ministarka Macura.