ZAPAD IMA JASAN CILJ: Drecun o uslovima za priključivanje Kosova Natou

Zapad, pojašnjava, pokušava sada gde god ima prostora da Prištinu „ugura“ u međunarodne organizacije, u kojima sam ima dominantnu većinu, ili da im omogući, kao sada, neko podizanje statusa.

„Bez obzira što ova odluka nema neku posebnu težinu, prerastanje statusa posmatrača u pridruženog člana, zbog toga što je Parlamentarna skupština odvojena od Natoa, jedino će omogućiti Prištini da ima neke jače kontakte s ambasadama zemalja članica. Ipak ovo ukazuje na trend, na to što će se dešavati u narednom periodu“, rekao je Drecun za Kosovo onlajn.

Smatra da je prvenstveni cilj Natoa, u ovoj fazi rešavanja kosovskog problema, da se stvore uslovi politički i vojni, da se otpočne proces pridruživanja Kosova, za članstvo u Nato, pre svega preko Partnerstva za mir.

„I kad pogledate što se sve radi, onda je potpuno jasno da se ide u tom pravcu i preko ove današnje odluke, jer Nato stvara tzv. kosovsku vojsku po Nato standardima, treba da bude ta formacija interoperabilna sa Nato standardima. A politički uslovi se stvaraju preko francusko-nemačkog osnovnog sporazuma gde se nameću one dve ključne tačke o defakto priznanju i o članstvu tzv. Kosova u međunarodnim organizacijama“, ukazao je Drecun.

Ako bi Beograd prihvatio to, upozorava, onda bi se tim otvorio put da se četiri zemlje članice Natoa koje ne priznaju Kosovo pomire sa otvaranjem procesa za pristupanje Prištine u Alijansu.

Kako kaže, u Natou se više ne skrivaju težnje za priključenje Kosova.

„Dakle, to su uslovi na kojima se radi i više se u Natou ne skriva da oni smatraju, bar ogromna većina, da tzv. Kosovo treba da bude članica Alijanse. A ovo je samo jedan od koraka u toj kampanji koja se sprovodi s strane Zapada“, primećuje Drecun.

Pojašnjva da su se zemlje, članice Natoa, koje ne priznaju Kosovo u donošenju odluka rukovodile sopstvenim interesima, prevashodno zbog opasnosti da same budu suočene sa nekim sličnim procesima na svojim teritorijama.

„Znate, kada Zapad ohrabruje Prištinu da nastavi sa politikom koju vode proteklih nekoliko godina, onda se ništa ne piše dobro srpskom narodu, niti se otvara prostor za napredak u dijalogu. Znači, kad Kurti donosi jednostrane mere koje su uperene protiv srpskog naroda, kada one onemogućavaju normalan život i opstanak srpskom narodu, kada sprovodi teror nad srpskim narodom, kada odbija da postigne bilo kakvo rešenje, bilo kakav kompromisni dogovor oko bilo kog pitanja u dijalogu, kada apsolutno odbija da formira ZSO, onda kao nagradu dobije i viznu liberalizaciju i pokušaj članstva u Savetu Evrope. Evo sada podizanje nivoa prisustva u Parlamentonoj skupštini Natoa. Sve to svakako ohrabruje Aljbina Kurtija i njegov režim“, ukazao je Drecun.

Smatra da će ohrabrivanje Prištine u smislu napredovanja ka međunarodnim organizacijama imati kao direktnu posledicu to što će Aljbin Kurti nastaviti sa terorom srpskog naroda.

Drecun, sa druge strane, objašnjava da Priština u Natou kao pridruženi član nema pravo odlučivanja, ali da bi mogla da bude konsultovana kada je u pitanju bezbednosna situacija na severu Kosova.

„Pridruženi članovi, a među njima je i Srbija, nemaju pravo odlučivanja, dakle da glasaju o nečemu. Mogu da učestvuju u nekim raspravama oko nekih rezolucija, deklaracija, ali bez prava glasa. Međutim, mogu da budu konsultovani vezano za neka pitanja, na primer Priština bi mogla da bude konsultovana kada je u pitanju bezbednosna situacija, recimo na severu ili generalno. Tu se otvora prostor da Priština nastavi s iznošanjem jednostranih stavova i tumačenja“, upozorava Drecun.

Izrazio je uverenje da te zemlje neće promeniti svoj stav, ali da će ostale članice Natoa pokušati da ih izmanevrišu u političkom smislu kada je u pitanju punopravno članstvo Kosova u Alijansi.

„Sigurno je da će ostati zemlje koje će do kraja zastupati taj stav, a ono što je po meni problematično i što se verovatno planira u vodećim zapadnim državama, je da se nekako izmanevrišu u političkom smislu te zemlje kada je u pitanju proces mogućeg članstva tzv. Kosovo u Nato. A to je da se Beograd natera da defakto prizna Kosovo preko ovog francusko-nemalčkog osnovnog sporazuma i da se ne protivi članstvu u međunarodnim organizacijama. Onda bi mogao da se otvori prostor da se kaže tim zemljama koje ne priznaju Kosovo ‘evo ni Beograd nije zvanično, odnosno dejure priznao Kosovo, ali se ne protivi članstvu u međunarodnim organizacijama, pa možete i vi da se ne protivite a da ne morate da ih (Kosovo) priznate“, istakao je Drecun.

Ako se događaji budu odvijali u tom pravcu, napominje Drecun, onda će se jasno videti da je ovo što se desilo sa Parlamentarnom skupštinom Natoa samo jedan korak koji treba da ukaže upravo na taj trend – guranja Kosova u Nato.

Upozorava da će se ovo podizanje na viši nivo statusa Kosova u Alijansi veoma negativno odraziti na srpski narod na Kosovu.
Međutim, ocenjuje da će se to negativno odraziti i na sam proces dijaloga između Beograda i Prištine.

„Znate, kada Zapad ohrabruje Prištinu da nastavi sa politikom koju vode proteklih nekoliko godina, onda se ništa ne piše dobro srpskom narodu, niti se otvara prostor za napredak u dijalogu. Znači, kad Kurti donosi jednostrane mere koje su uperene protiv srpskog naroda, kada one onemogućavaju normalan život i opstanak srpskom narodu, kada sprovodi teror nad srpskim narodom, kada odbija da postigne bilo kakvo rešenje, bilo kakav kompromisni dogovor oko bilo kog pitanja u dijalogu, kada apsolutno odbija da formira ZSO, onda kao nagradu dobije i viznu liberalizaciju i pokušaj članstva u Savetu Evrope. Evo sada podizanje nivoa prisustva u Parlamentonoj skupštini Natoa. Sve to svakako ohrabruje Aljbina Kurtija i njegov režim“, ukazao je Drecun.

Smatra da će ohrabrivanje Prištine u smislu napredovanja ka međunarodnim organizacijama imati kao direktnu posledicu to što će Aljbin Kurti nastaviti sa terorom srpskog naroda.

Drecun, sa druge strane, objašnjava da Priština u Natou kao pridruženi član nema pravo odlučivanja, ali da bi mogla da bude konsultovana kada je u pitanju bezbednosna situacija na severu Kosova.

„Pridruženi članovi, a među njima je i Srbija, nemaju pravo odlučivanja, dakle da glasaju o nečemu. Mogu da učestvuju u nekim raspravama oko nekih rezolucija, deklaracija, ali bez prava glasa. Međutim, mogu da budu konsultovani vezano za neka pitanja, na primer Priština bi mogla da bude konsultovana kada je u pitanju bezbednosna situacija, recimo na severu ili generalno. Tu se otvora prostor da Priština nastavi s iznošanjem jednostranih stavova i tumačenja“, upozorava Drecun.