ZAŠTO JE DUROV UHAPŠEN A ZAKERBERG NE: Razlika je u njihovom stavu prema cenzuri

Dok osnivač Telegrama Pavel Durov čeka da ga francusko tužilaštvo zvanično optuži za više optužbi koje se odnose na propuste u moderaciji platforme, takva sudbina verovatno neće zadesiti Marka Zakerberga.

Izvršni direktor kompanije Meta priznao je da je njegova kompanija odlučila da pristane na zahteve vlade SAD da cenzuriše sadržaj.

Za razliku od Durova, on je povio kičmu i priznao ono što je bila javna tajna: da je pokleknuo na zahteve Bele kuće da kontroliše sadržaj na svojoj platformi. Visoki zvaničnici Bajdenove administracije „pritiskali“ su Metu da „cenzuriše“ sadržaj u vezi sa bajdenovim sinom Haterom i kovidom 19.

Vlasnik suparničke mreže Iks, Ilon Mask, brzo je primetio da Zakerberga neće hapsiti jer on „cenzuriše slobodu govora i daje vladama pristup korisničkim podacima“.

Pavel Durov

IT preduzetnik rođen u Rusiji stvroio je Telegram zajedno sa svojim bratom Nikolajem u avgustu 2013. Durov je obećao da će se zalagati za šifrovanje u porukama, da neće dozvoliti moderisanje poruka, da će odbiti zahteve za čuvanje zapisa poverljivih podataka, telefonske poruke i internet saobraćaj klijenata ili da neće predati ključeve za dešifrovanje prepiske korisnika na zahtev.

Telegram je kroz istoriju imao problema sa regulatorima u nekim delovima sveta jer smo, za razliku od drugih servisa, dosledno branili privatnost svojih korisnika i nikada nismo sklapali nikakve poslove sa vladama – napisao je Durov 2017.

Telegramovi „kanali“ i grupna ćaskanja neograničene veličine šifrovani su kombinacijom 256-bitne simetrične AES enkripcije, 2048-bitne RSA enkripcije i bezbednog ključa Diffie-Hellman, prema upravljačkom timu Telegrama. Telegram ne obezbeđuje end-to-end enkripciju za uobičajena privatna i grupna ćaskanja, ali nudi funkciju tajnog ćaskanja.

Telegram omogućava korisnicima da postavljaju datoteke uživajući u neograničenom skladištenju u oblaku. Ne postoji ciljano oglašavanje ili algoritamski fid. Publika platforme premašila je 950 miliona korisnika u julu 2024.

Američka vlada je želela da se dočepa Telegramovog koda kako bi se infiltrirala u sistem i špijunirala njegove korisnike, otkrio je Durov u aprilskom intervjuu sa bivšim voditeljem Foks njuza Takerom Karlsonom.

Preduzetnik je odbio da dozvoli „zadnji ulaz“ u aplikaciju zapadnim obaveštajnim službama. Durov je odoleo „ličnom pritisku“ u SAD, gde su mu se obratili službenici za sprovođenje zakona, tražeći da žele „uspostave vezu kako bi na neki način bolje kontrolisao Telegram“.

 Za nas koji vodimo platformu društvenih medija usredsređenu na privatnost to verovatno nije bilo najbolje okruženje. Želimo da budemo fokusirani na ono što radimo, a ne na odnose sa vladama te vrste – rekao je Durov tada.

Mark Zakerberg

Zakerberg je, sa druge strane, svoju Metu (bivši Fejsbuk) pretvorio u oruđe za američku cenzuru. Platforma sa svojim standardom za aplikacije za razmenu poruka end-to-end (e2e) enkripcijom i algoritmom bez otvorenog koda poslužila je za dokumentovane slučajeve cenzure i manipulacije javnim mnjenjem, što su dokazali uzbunjivači i curenje informacija.

Posle američkih izbora 2016. konzervativna gledišta su potisnuta pod izgovorom „govora mržnje“, dok su liberalna uzdignuta.

Godine 2018. otkriveno je da je kompanija za politički konsalting Cambridge Analytica sa sedištem u Velikoj Britaniji učestvovala u prikupljanju desetina miliona Fejsbuk profila 2014. godine.

Oni su korišćeni za ciljanje korisnika personalizovanim političkim oglasima, uključujući i tokom predsedničke kampanje u SAD 2016. godine. Kompanija se angažovala u sličnim operacijama prikupljanja i manipulacije glasovima u zemljama širom sveta.

Postovi u kojima se kritikuje sve, od američke spoljne i imigracione politike, klimatske politike, do vakcina, povremeno su direktno brisani, ali češće sakrivani ili ocenjeni lošije.

Kako se koristio kao alat za manipulaciju izborima, uzbunjivači su dokumentovali Fejsbukove direktive o moderisanju sadržaja u vezi sa kandidatima i njihovim pristalicama, što je direktno kršenje politike kompanije o zaštiti političkog govora.

Fejsbuk je zabranio Donaldu Trampu pristup platformi nakon nereda u Kapitolu 6. januara pošto je optužen za „podsticanje na nasilje“. Ponovo mu je vraćen nalog sa „novim zaštitnim merama“.

Zakerberg je priznao da su Bajdenovi zvaničnici „neprekidno pritiskali“ Fejsbuk mesecima da „cenzuriše određeni sadržaj o kovidu 19, uključujući humor i satiru“ tokom pandemije. Kao rezultat toga u aprilu 2020. Fejsbuk je objavio da nameće ograničenja na „štetne dezinformacije o kovidu 19“. Odluka je poništena godinu dana kasnije.

Uoči predsedničkih izbora 2020. Fejsbuk je ugušio priču „Njujork posta“ zasnovanu na dokumentima u laptopu Hantera Bajdena koji sadrže dokaze o korupcijskoj šemi porodice Bajden.

Mark Zakerberg je to priznao u intervjuu sa Džoom Roganom 2022. godine, tvrdeći da mu je FBI naredio da cenzuriše priču. Sada je priznao da priča o laptopu Hunter nije bila „ruska dezinformacija“, kako su je u to vreme tvrdile demokrate i mejnstrim mediji.

Dok je Meta 2021. priznao da su palestinske objave sa rečima poput „mučenik“ i „otpor“ bile označene kao podsticanje na nasilje, platforma je sledeće godine otkrila svoje licemerje.

Meta je otvoreno podržala pozive na nasilje nad ruskim građanima nakon početka specijalne vojne operacije. U martu 2022. ublažila je zabranu nasilnog govora za korisnike u istočnoj Evropi, dozvoljavajući postavljanje oglasa sa takvim sadržajem.