Dragoslav Bokan u „ĆIRILICI: „Mi sada živimo na kraju jedne epohe i imamo mogućnost da govorimo jezikom epohe koja nestaje ili pojmovnikom nove epohe koja se rađa!“

U emisiji „ĆIRILICA“ na kanalu TV HAPPY reditelj Dragoslav Bokan, koji je nedavno bio posmatrač na referendumu za pripajanje Donbasa (Donjecka i Luganska) Rusiji, govorio je o svojoj nedavnoj poseti novopripojenim regionima Ruske Federacije. 

On je, na pitanje novinara Milomira Marića o tome kakve utiske donosi i šta se promenilo od 2014. godine do danas, odgovorio da iskustvo stradanja ljudima daje jednu posebnu unutrašnju lepotu i karakter i da je to dobra strana te jezive strane.

Happy BSC je spremio za vas najmoderniju mobilnu aplikaciju da biste nas lakše pratili i bili u toku sa svim vestima. Našu aplikaciju možete preuzeti za ANDROID i iPHONE

„Iskustvo ljudima daje jednu posebnu unutrašnju lepotu, karakter, iskustvo stradanja. Nema čoveka koji trpi stradanje, a da nije bolji nego što je bio pre nego što je počeo da strada. To je ta nažalost, dobra strana te jezive strane. Kao za vreme bombardovanja, bili smo mnogo bolji ljudi nego što smo bili pre ili posle bombardovanja. Stradanje vas tera da prestanete da fantazirate“, izjavio je Bokan.

Reditelj je dodao da se stanovnici tih regiona osećaju kao zatočenici istorije.

„Ti ljudi se osećaju kao da su zatočenici istorije. Ti ljudi se osećaju kao neko ko će zaslužiti prekretnicu i povratak onih krajeva koje su osnovali ruski vladari i vodili ih ruski intelektualci, političari, državnici, branili ruski vojnici i oficiri, povratak matice. Oni su shvatili da su oni ta generacija koja je tih osam godina žrtvovala i mnoge ljude među sobom“, dodao je Bokan.

On je potom izjavio da se stanovnici ovih prostora sa njim nisu pričali o stvarima koje su očigledne, već o otvaranju novog poglavlja koje predstoji.

„Oni ne razgovaraju o stvarima koje su svima jasne, to je brbljanje. Šta je brbljanje? Kada govoriš o stvarima koje su ili beznačajne ili superteorijske ili su svima jasne. Šta ima da pričaš o stvarima koje su svima jasne. Oni govore o onome što se tek stvara, o otvaranju poglavlja koje nas čeka. Mi sada živimo na kraju jedne epohe i onda imamo mogućnost da govorimo jezikom epohe koja nestaje, koja propada, ili pojmovnikom nove epohe koja se rađa. Tako da ćemo mi tek za 20 godina videti ko je od nas trezven, racionalan, izabrao pravu stranu, a ko je krenuo na gubitničku stranu, makar se to ne videlo u ovom trenutku, ali za 20 godina će se videti. Mi biramo da li pripadamo kraju jedne civilizacije koja je sebe samouništila i formalno postoji kao “bokser sa staklenom bradom”, znate onaj bokser koji deluje zastrašujuće, jedan mali udarac i on pada dole, ili pripadamo početku nove civilizacije, novog poglavlja, tog multipolarnog, drugačijeg, sa mnogo više suverenosti, sloboda, sa idejom da ljudska prava nisu ona ogoljena ljudska prava čovekolikog majmuna, nego su to prava koja sa sobom nose i verska prava, nacionalna prava, socijalna prava, prava na vernost precima, prava na razmišljanje o stvarima koje nas čine onim što zaista jesmo. Ta nomadska priča nije srpska priča, nije ruska priča, nije priča nove perspective, nije priča novih horizonata. Nomadska priča je priča samog kraja jedne civilizacije koja je mic po mic došla do nomada, ljudi koji ne pripadaju ničemu, ljudi koji su Marsovci, koji mogu da žive na Jupiteru, Rusiji, Beogradu, Ankari i baš ih briga za to gde žive, jer ako krenu problemi, bombardovanje, glad, oni će preći na drugo mesto. Ti arhisebičnjaci, bezdušni egoisti, koji nešto znaju da rade i misle da time vrede više od ovih običnih ljudi koji stradaju, to je ono što nestaje polako“, smatra reditelj.

*Gledajte „Happy“ kablovske kanale i to: „Moje happy društvo“, „Moj happy život“, „Moja happy zemlja“ i „Moja happy muzika“.