ISPOVEST U „ĆIRILICI“ KOJU SRBIJA NIJE ČULA DO SADA: Muslimani su ubijali žene i decu, sve! Ja sam jedini preživeo tako što sam odglumeo da sam mrtav!

Počela je „Ćirilica“, večeras izlazi istina na videlo.

Srpsku decu ubijaju, zar ne? 

Gosti emisije su: reditelj Predrag Gaga Antonijević, režiser Dragoslav Bokan, istoričar Čedomir Antić, novinar Glozden Šarac i Dragan Vasić.

Odmah da priznamo genocid, prošli put kada sao Gago ti i ja razgovarali, šest meseci su nas napadali i proganjali – rekao je Milomir Marić na samom početku

ČIM IMAMO MAJKE SREBRENICE ONDA JE JASNO DA NIJE BILO GENOCIDA

–  Ja se uvek držim toga što kažu majke Aušvica, a to je da nije bilo genocida. Čim imaš majke Srebrenice onda je janso da nije bilo genocida i to je kraj priče ta mene. Ne znam da li sam zbog toga izbačen iz konkurencije za oskara. Mi smo postali u američkoj filmskoj industriji loši momci. Devedesetih godina su bili arapi tamo loši momci, posle toga su bili Rusi. Kad se rat  Jugoslaviji rasplamsao onda je američka strana kroz kinematografiju držala stranu. Nisu svi tamo tavkvi, Oliver je čovek koji je meni bio spasitelj, koji mi je pomogao da snimim film. Ja sam napravio film o silovanju srpkinja u ratu, kada se govorilo o silovanjima muslimanki. Bilo je priče o 50.000 muslimanki koje su bile silovane.

– Sa Florom Čitaku sam razgovarao na tečnom srpskom jeziku. Ona ima veliki uticaj. Radujem se što je Marko Đirić sada tamo, mislim da je već uradio dobre stvari. Jedan je film bio relativno ozbiljan koji su mi ponudili da snimam. To je bio film o novinaru koji je istraživao zločine Srba u BIH. Ja sam to pročitao i rekao sam ne .Film „Mala“ je prvo prikazan u Kini, onda su amerikanci hteli da kupe taj film.Bio sam na nekoliko festivala po svetu, onda su otkazali jer su krenule sankcije. Onda sam dobio poziv iz Sangaja da idem tamo na detival, tamo je film odlično primnjen. Onda su mi ponudili da radimo film o 50.000 sikovanih muslimanki. U tom scenariju bila je scena vojnik i dete, nije bilo lika Nataše Niknković, dosta sam promenio i uneo u scenario. Zahvaljujući Oliveru sam uspeo. Čak sam i u „Njujork tajmsu“ dobio pozitivne kritike. Međutim, dsota ljudi se javilo, Tom Ladi je pisao Oliveru Stonu pismo da je Gaga lažov koji je sve slagao. Oliver je to samo to škartirao. Brzo sam se uklopio u taj američki deo priče. Upoznao sam mnoge ljude, čak i mnoge predsednike. Potpedsednica Amerike je bila gost u mojoj kući. To su indentični ljudi kao i kod nas– kaže reditelj Gaga Antonijević.

– Znali su za Jasenovac i Americi, ali je fokus bio na nemačke velike logore. Jasenovac nije bio među njima. Generalno, ljudi nisu znali. Moramo razummeti da je to velika zemlja. Treba znati da neki od njih ne znaju ni za Aušvic. Slika iz Prijedora je bila velika propaganda. Niko ne kaže da ljudi nisu stradali, ali je ta slika zloupotebljena. Jedan deo Jevreja ne voli da se ta reč Holokaost uopšte koristi kod drugih naroda, a ima i podela. Ja sam imao problem za Daru jer im je smetala slika voza, to je njihova aocijacija na Aušvić. Ali su sada i Jevreji čulu za naša stradanja – kaže Antonijević.

– Vlade Divac je veliki napor učinio i tada u Americi. On je veliki Srbin koji se do te mere eksponirai i borio se za Srbiju gde je bilo i momenata kada mu je to zamereno. Kada su u NBA ligu, onda nise smeš da se eksponiraš tako. Vlade je zajedno samnom pomagao i kada je bilo bombardovanje, ljudi su bežali od rzgovara o to temi. Bilo je ljudi koji nisu Srpi a potpisivali su peticije, a neki su pobeglu od toga. Prvi su bili Grci koji su nam pomagali. Srbi su se tada smatrali zločincima. Kada sam krenuo u komuikaciju sa ljudima bilo je jako teško. Problem je u velikoj poropagandi. Kada se niki republikanac javi da priča o tome omdah je Srpski plaćenik, to je bio rat demokrata.

O filmu“ Dara iz Jasenovca“

–  Msilim da je poređenje Dare i Aide besmisleno. Srebrenica je ratni zločin, ne treba se takmičiti su stradanju. Mi treba da radimo za našu stvar.

SRBI SU UČINILI SVE DA DOĐE DO POMIRENJA U REGIONU! UHAPSILI SMO SVE LJUDE KOJE SU TRAŽILI, NAKON TOGA SU KRENULI JOŠ ŠTRAŠNIJI NAPADI

–  Na tržištu udžbenina mnogo se novca vrti. Meni je besmisleno da nemački izdavač kritikuje naš zavod. Istina je da je Osmansko carstvo u nekim situacija bilo dobro prema nam. Centralna Srbija je pod njihovom vlasti postala šuma. Najveća tragedija je da su najveći Srbi bili turci. Šta je sve Srbija učinila i sada da dođe do pomirenja u regionu. Uhapsili smo sve koje su tražili, Republika Srpska je i podnela izveštaj o Srebrenici. Šta se posle desilio? Samo su krenuli veći napadi i bilu su strašniji. Bila su teška vremena u Osmanskom carstvu, ali su Srbi imali jedan nacionalni indentitet i to ih je odžao. Mehmed paša Sokolović je mnogo učinuo i pomogao da se Srbi integrišu. Postoji podatak da je Mehmed paša Sokolović govorio je da je potomak srpskih despota. Mnoge paše su isto govorili to, to je njihovo socijalno osećanje .Kad gledamo sada sa pozicije 21 veka to nama izgleda drugačije. Ima i teza o 9 genocida koja se proteže kod muslimna. Ja sam pitao jednog albanskog novinara, kako samo imaju 4 genocida, a bošnjaci imaju 9? – kaže istoričar Antić

NAMA NIJE BILA POTREBNA PROPAGANDA TOKOM RATA, NJU KORISTE ONI KOJI LAŽU!

–  Kad kažemo Srbin to je veliki pojam. Kao jedna velika dvoglava aždaja, koja se kasnije razvijala tom trećom komunističkom glavom gde Srbi nisu imali indentitet. U takvoj postavci je sve moguće. Mi smo jedna od retkih država gde nacionalizam nije nastao u 19om nego u 13om veku. Ta iz trinestog veka je zasnovana na Svetosavlju, a u 19om veku je zasnovana na teritorijalnim aktivnostima. Ako ti nešto voliš i ono što braniš onda si ti svestan i spreman i da popustiš. A ako samo brani, onda je to drugačije. Onda je tu bitan podvig. Mi kada čitamo žitija, mi slavimo potraženima. Zidovi naših manastira su puna posraženih. Ali tu je hrišćanska ideologija koja je zasnovana na stradanju. Sudbina Rajsa je sudbina čoveka koji je stao uz nas, a mi smo ga napadali. On je najvažniji temelj budućnost priče o Jasenovcu, a onda i o Srebrenici. Kad se kaže da je više Srba u Sarajevu stradalo nego ljudi u Srebrenici, to strašno, o tome niko ne govori. Nama nije trebala propaganda, ona treba onome ko laže.  Lepo se zna da je Sarajevu postojalo i dosta srpskih opština i muslimanskih. Nastalo je to da smo mi neki ludaci koji sa brda granatiraju Sarajevo-  kaže Bokan.

Gvozden Šarac završava dokumentarni film o Draganu. Ti i bio bez majke jedini tada.

MUSLIMANI SU UBIJALI SVE I ŽENE I DECU! JA SAM PREŽIVEO TAKO ŠTO SAM GLUMEO DA SAM MRTAV! DOKTOR MUSTAFA MI JE SPASAO ŽIVOT

–   22. Aprila je bilo napad na Ilidžu, meni su roditelji poslali na selo. Tamo je bilo puno gore. To je bilo obično sleo mesec dana, a onda je krenuo napad. Onda su došle komsiše da se dogovorimo da se ne napadamo, sledeće veče je selo napadnuto. Sutra su došle dve žene i rekle su da je tamo sve popaljeno i da smo mi sledeći. Podelili smo se u dve grupe. Moja grupa je naišla na stažu i krenuli smo da bežimo. Bilo je dete od 18 meseci koje je plakalo. Kada smo krenuli putem ispred šume oni su krenuli da pucaju, mi smo se predali. Kada smo ih videli, oni su se pozdravili smao mojim ujakom, poznavali su se pre toga. Krenuli smo da tražimo dve žene u šumi, pucali su pao je moj ujak Milenko, drugi je prišao da mu pomogne i u njega su pucali. Jedna žena je imala lovačku puški, pucala je i pogodila ih sačmom, bili su živi. Oni su ubili te žene i dete od 12 godina. Onda su repetirali puške i pucali su po nama. Žene i deca su bili zagljeni, ja sam bio sam. Pogodili su me i ja sam pao. To je sve dugo trajalo. U tom momentu kad sam pao bio sam svestan šta se dešava. Pravio sam se da sam mrtav, setio sam se scene iz filma. Žene i decu su pobili. Jedan od njih je rekao da nije trebalo pobiti decu,  ja sam se njemu obrato sa „Čiko ja sam živ“. Drugi je rekao da me ubije, on nije hteo. Nosio me je do jedne barake, gde sam prenićio, sutra su me prebacili u bolnicu. U bilnicu su došli ljudi da me ispitaju, hteli su da saznaju ko je ostao u selu. Rekao sam da su ostali stari ljudi i žene, ali da su svi otišli. Doktor se obratio komandantu da stane u moju zaštitu. Doktor Mustafa me je odveo u selo Lukavac, sve mi je donosio, lečio me, imao sam pažnju cele njegove porodice. Njegov otac me je puskom branio. I meštani tog sela su rekli ne može, Mustafin otac je jednom izašao i rekao im je da ne može i da će me samo mojim roditeljima dati, bez razmene. Posle nekog vremena su hteli da naprave razmenu, ontišli smo na Ilidži, ali je razmena propala. Teško je bilo kada sam prvi put čuo majku. Po ceo dan sam slušao da su Srbi zločinci, i svi izveštaji su bili da Srbi ubiaju civile i da su ljudi iz Bosne na liniji odbrane. Nisam mogao da verujem šta čuje. Druga razmena je uspela. Doktor Mustafa je tražio samo da se predam mojoj majki bez razmene. On je tragično nastradao, rekli su nam da je poginuo doktor Mustafa. Postoje različiti detalji njegove smrti. Ja nikada posle toga nisam pričao šta sam preživeo. Vladici Grigoriju sam to rekao, a on je pretočio u knjigu. Kada je to izašlo videla je u novinama jedna moja koleginica. Ona nije mogla da veruje, pitala me je samo kako si to mogao da živiš sa nama. Ja sam rekao da mi oni nisu ništa krivi – priča Vasić

ovaj film će biti dokument o stradanjima srpskog naroda o kojima niko ne govori!

–  Ceo film je rekonstrukcija šta se zaista desilo u selu Lediće. Svi ljudi osim Dragana su stradali. U liku muslimanskih vojnika ima i dželata i dobrih ljudi, Ovaj događaj je bio na samom početku rata. I pored dogovora oni su ih napadali. U rekostrukcijama sam hteo da prikažem sve. Imam osećaj da moram. Takva je propaganda će će biti rečeno da Srbi i nisu živeli u Ledićima. Ovo će biti jedan dokument o stradanju srpskog naroda. Da znaju naša deca šta se desilio – kaže Šarac.

Happy BSC je spremio za vas najmoderniju mobilnu aplikaciju da biste nas lakše pratili i bili u toku sa svim vestima. Našu aplikaciju možete preuzeti za ANDROID i iPHONE.