„Izgleda da nije Rusa, oni ne bi ni znali da mi postojimo uopšte“ akademik Slavenko Terzić u emisiji „ĆIRILICA“ na kanalu TV HAPPY!
Akademik Slavenko Terzić, bivši ambassador Srbije u Moskvi, gostujući u emisiji „ĆIRILICA“ na kanalu TV HAPPY otkrio je zanimljive detalje iz istorije Srbije i koliko puta i kako je Rusija pomogla srpski narod.
On je u razgovoru sa novinarom i voditeljem emisije Milomirom Marićem istakao da se mnogo puta čulo kako su nas Rusi izneverili tokom istorije, a da se često zaboravlja na to šta su oni za Srbe i Srbiju učinili.
“Krajem 17. veka Sveta liga na čelu sa rimskim papom itd. kreće u obračun sa Osmanskim carstvom. Srbi su to shvatili kao priliku da se oslobode. Srbi su se digli toj evropskoj koaliciji, kako bi to danas rekli, masovno su se digli i pomagali. Austrijske trupe i general Pikolo Mini stigli su do Skoplja, međutim on je dobio kugu i umro je u Prizrenu. Dolazi do kontra-ofanzive Turske i Tartarske, zajedno sa Albancima koji su primili islam. Srbi u tom trenutku kreću u seobu. Ne svi naravno, prvo kreću oni bogatiji na čelu sa patrijarhom Arsenijem III Čarnojevićem i prelaze Savu i Dunav. Nama se danasčini da smo pred strašnim iskušenjem, i jesmo na velikom, ali Srbija je 1813. bila na užasnom iskušenju. Slom karađorđevog ustanka 1813, uzašna je i strašna tragedija, užasni pokolji, ogromani broj stanovništva je poklan, proteran, odveden u roblje. Karađorđe, pre toga, pošto su Rusi potpisali ugovor sa Turskom. Prvo, 1812. zaključen je Bukureški ugovor. Napoleon kreće na Moskvu, Rusija je u smrtnoj opasnosti, ne kao danas ali u smrtnoj opasnosti, mora da sklopi ugovor sa Turskom, mora, mora da brani sebe. Šalju izaslanike Karađorđu i govore:”Osma tačka Bukureškog ugovora garantuje autonomiju Srbije. Moramo da branimo Rusiju. Vi se dogovorite sa Turcima o detaljima toga”. Ta osma tačka je predvidela autonomiju Srbije u okviru Osmanskog carstva, po ugledu na Jonska ostrva, Vlašku i Moldaviju, ali Srbi su morali da predaju oružja i morali su da poruše tvrđave podignute za vreme ustanka. To je Karađorđu vrlo teško palo, nije bio spreman na to i tek u trenutku kada ogromna turska vojska kreće Kuršid Paše, Tog momenta Karađorđe šalje deputaciju, ali prekasno, Turci su već krenuli i sve se završava vrlo tragično te 1813”, otkrio je Terzić.
On je dodao da je veliki izazov za Srbiju predstavljao i Srpsko-turski rat 1876. Godine kada je ruski ultimatum zaustavio Turke u nameri da dođu do Beograda.
“Strašan izazov bio je i 1876. Srpsko-turski rat. Tada ogroman broj, skoro 5.000, ruskih dobrovoljaca dolazi u Srbiju i Crnu Goru. Srpska vojska nije bila pripremljena, dok je turska bila modernizovana. To je jedna loša procena. Srpska obaveštajna služba nije ništa znala o turskoj vojsci, koliko ljudi broji, gde se nalazi, kako su naoružani, Dolazi do strašnog poraza Turci kreću dolinom Morave i da nije bilo ruskog ultimatum Turci bi došli do Beograda 1876. Mi to zaboravljamo. Mi s pravom zameramo Rusima što su u San Stefanu dali prednost Bugarima. To kritikuju i mnogi ruski istoričari. Rusija je pogrešila, po mom mišljenju, jer je pristala na okupaciju BIH da bi dobila slobodne ruke u istočnom delu Balkana. Rusija je često puta bila obmanjivana od strane evropskih partnera, kako se to danas kaže. Ona je pristala na okupaciju ali je Rusija insistirala da se Srbija i Crna Gora spoje u Raškoj. Austrougarska i Turska su bile energično protiv. Da nije bilo ruskog ultimatuma Turci bi 1912. godine došli do Beograda”, dodao je akademik.
On je podsetio na dešavanja sa početka 20. veka.
“Rusi 1912. šalju prve humanitarne misije. Kada srpske trupe idu na oslobođenje, prva armija prema Kumanovu, Stepa prema Bugarskoj, ide se na Prištinu i ide se na Novi Pazar. Trupe iz Ivanjice i Arilja pod vođstvom crnorukca Anđelkovića nije krenula, čekala se informacije ruske obaveštajne službe da li će Austrougarska ući u takozvani pljevaljski Sandžak i novopazarski ili neće. Kada su dobili obaveštenje od Rusa odgovor da Austrougari neće intervenisati, onda je “javorska brigade” krenula, oslobodila Sjenicu ušla u Prijepolje i oslobodila Pljevlje 1912”, podseća Terzić.
Akademik je istakao da kad god je Rusija bila u nevolji, i mi smo bili u nevolji, a kad god je Rusima bilo dobro i nama je bilo dobro.
“Mi zaboravljamo notu Nikolaja drugog saveznicima “ukoliko ne prihvate izmučenu srpsku vojsku na jadranskoj obali ja prekidam savezničke odnose i zaključujem separatni mir sa nemačkom. Da nije bilo Oktobarske revolucije naši odnosi sa Rusijom, naša pozicija, bilo bi to drugačije. Kad god je Rusija bila u nevolji i mi smo bili u nevolji, kad god je Rusima bilo dobro i nama je bilo dobro. Ja često citiram pismo kneza Mihajla Obrenovića Iliji Garašaninu. Tada je italijanski konzul kritikovao Srbe “da ih Rusi upotrebljavaju za svoje sebične interese”. Knez Mihajlo tada kaže: ”Izgleda da nije Rusa oni ne bi ni znali da mi postojimo uopšte. Od zapada sve zavisi da li ćemo mi samo i sve od rusa očekivati”. Kada im se mi za nešto obratimo, oni ne čuju, ali kad “navojište”, njegov termin, na Rusiju oni traže da im se priljučimo. To je bila 1867. godina. Kao i danas. Postoje neke konstante u geopolitičkim odnosima, vrlo je važno znati prošlost“, rekao je Terzić.
*Gledajte „Happy“ kablovske kanale i to: „Moje happy društvo“, „Moj happy život“, „Moja happy zemlja“ i „Moja happy muzika“.
Program se emituje kod kablovskih operatera „IrisTV“ i „Supernova“, a možete ih pronaći na sledećim kanalima:
„Moje happy društvo“ – IrisTV / 171 ; Supernova / 71
„Moj happy život“ – IrisTV / 172 ; Supernova / 72
„Moja happy zemlja“ – IrisTV / 173 ; Supernova / 73
„Moja happy muzika“ – IrisTV / 174 ; Supernova / 74
Gledajte “Happy” kablovske kanale i to: “Moje happy društvo”, “Moj happy život”, “Moja happy zemlja” i “Moja happy muzika”.
Program se emituje kod kablovskih operatera “IrisTV” i “Supernova”, a možete ih pronaći na sledećim kanalima: “Moje happy društvo” - IrisTV / 171 ; Supernova / 71 | “Moj happy život” - IrisTV / 172 ; Supernova / 72 | “Moja happy zemlja” - IrisTV / 173 ; Supernova / 73 | “Moja happy muzika” - IrisTV / 174 ; Supernova / 74