MINISTARKA PRAVDE: Srbiji se ne može pripisati politika negiranja zločina ili glorifikacija zločinaca

Ministarka pravde Srbije Maja Popović poručila je danas da se Srbiji ne može pripisati politika negiranja zločina ili glorifikacije zločinaca, jer je država okončala veliki broj postupaka, izrekla stroge kazne svojim građanima i sunarodnicima za zločine izvršene na području bivše Jugoslavije.

Popović je, na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija na kojoj je predstavljen šestomesečni izveštaj o radu Mehanizma za međunarodne krivične tribunale, konstatovala da to telo nije ostvarilo svoju projektovanu ulogu, već je doprineo daljoj destabilizaciji odnosa na području bivše Jugoslavije i okolnostima koje SB kvalifikuje kao „pretnju međunarodnom miru i bezbednosti“.

Komentarišući izjavu zvaničnika Mehanizma da „ostaju posvećeni borbi protiv razjedinjujućih pojava negiranja genocida, istorijskog revizionizma i glorifikacije osuđenih ratnih zločinaca“, Popović je konstatovala da rezultat glasanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija povodom rezolucije o Srebrenici jasno ukazuje na potpunu razjedinjenost međunarodne zajednice po tom pitanju.

U saopštenju se ističe da je Popović ukazala da su Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju i Mehanizam pasivnim odnosom i negiranjem srpskih žrtava doveli do poricanja zločina nad srpskim civilnim stanovništvom i podstakli politiku istorijskog revizionizma i glorifikaciju ratnih zločinaca u Hrvatskoj, Bosni i Hervegovini i na Kosovu i Metohiji.

Oslobađajućim presudama Tribunala i Mehanizma za Anta Gotovinu, Nasera Orića i Ramuša Haradinaja ignorisani su zločini za koje postoje forenzički i drugi dokazi u posedu tužilaštva, rekla je Popović.

Ukazala je da je Mehanizam osnovan sa ciljem da njegov mandat traje četiri godine, ali su ti rokovi tendenciozno zanemareni, a trenutno je razlog njegovog postojanja isključivo namera birokratije Mehanizma da obezbedi sopstvenu egzistenciju.

Popović je izrazila očekivanje da će Mehanizam uskoro završiti rad, jer je odavno izgubio svoju primarnu funkciju i izašao van svojih nadležnosti, koje je utvrdio Savet bezbednosti.

Ona je pozdravila odluku da Srbiji ustupi slučaj Vojislava Šešelja i još četiri optužena, uz uveravanja da će sudski postupak biti vođen u skladu sa propisima zemlje, uz garancije pravičnog suđenja.

Insistirala je da Mehanizam Srbiji ustupi i slučaj Radeta i Jojić i napomenula da postupanje Srbije u tom predmetu ne predstavlja kršenje njenih međunarodnih obaveza, već nastojanje da se postupa u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti 1966.

Popović je izrazila bojazan da će insistiranje Mehanizma da se postupci za nepoštovanje suda vode u Hagu dovesti do novih političkih napetosti i podsetila da je Mehanizam osnovan sa ciljem procesuiranja najtežih oblika povrede međunarodnog humanitarnog prava izvršenih na teritoriji bivše Jugoslavije, a ne da vodi postupke za nepoštovanje suda.

Prema njenim rečima, isključivi razlog pooštravanja kriterijuma za prevremeno puštanje na slobodu osuđenih lica je namera Mehanizma da produži svoj mandat.

Popović je ukazala i na veoma loš tretman osuđenih državljana Srbije koji izdržavaju kazne zatvora koje su izrečene presudama Tribunala ili Mehanizma, a posebno se osvrnula na Ratka Mladića.

Srbija će i dalje insistirati da svi njeni državljani osuđeni pred Tribunalom i Mehanizmom izdržavaju kazne zatvora u svojoj zemlji. Uslovi u kojima naši državljani služe zatvorske kazne u inostranstvu su nehumani, a zbog nemarnog odnosa zatvorskih uprava prema njima, često su im ugroženi životi, ukazala je Popović.

Popović je rekla da je nedopustivo dugogodišnje neodlučivanje ili negativno odlučivanje o molbama osuđenih državljana Srbije na uslovni otpust.

Nepostupanje po predmetnim molbama ili njihovo odbijanje za osuđene predstavlja izricanje smrtne kazne, imajući u vidu njihove godine života i zdravstveno stanje, kazala je Popović.