NASTIĆ: Nemačka gazi Rezoluciju 1244 – potreban pritisak na Prištinu, a ne uvek tražiti krivca u Srbiji

Nemačka bi trebalo da insistira da Priština poštuje preuzete obaveze, poput Zajednice srpskih opština, kao i da radi na deeskalaciji, umesto da, kao do sada, krivca u svemu traži na strani Srbije, poručila je u intervjuu poslanica u nemačkom Bundestagu Žaklin Nastić.

Nemačka i druge zemlje gaze Rezoluciju Saveta bezbednosti UN 1244, kaže Nastić, ukazujući na dvostruke aršine – umesto da situacija ide ka deeskalaciji, podržava se „rasistička“ politika Prištine, čiji je cilj stvaranje „velike Albanije“.

Kako je vaše viđenje situacije na Kosovu, posebno posle dešavnja u Banjskoj ?

Ocenjujem je ekstremno teškom, posebno posle događaja u Banjskoj. Drugačije ocenjujem događaje u Banjskoj od mnogih država, i od Prištine. Postojao je razlog zbog kojeg je moglo doći do toga. Od kada je Aljbin Kurti na vlasti u Prištini, situacija je masivno eskalirala. Njegova politika je bila usmerena ka eskalaciji, u prilog tome su i neprihvatanje sprovođenja sporazuma iz 2013. i 2015. u vezi Zajednice srpskih opština. Događaj u Banjskoj, koji treba osuditi, se koristi da se spreči uspostvaljenje ZSO iako se Priština na to sporazumom obavezala. Ne smatram da će pod ovim okolnostima Priština uslištiti zahtev EU da uspostavi ZSO. Mislim da države koje podržavaju Prištinu koriste događaj u Banjskoj da to pitanje stave pod sto. Mnoge države, nažalost, uključujući i Nemačku, taj događaj koriste protiv Srbije, i ne uzimaju u obzir kako je došlo do toga. To je za žaljenje. Kada čujem iz Prištine da su mesecima znali da se takve aktivnosti pripremaju, moram da upitam – zašto nisu blagovremeno nešto učinili  da to spreče.

Šta je potrebno da bi došlo do deeskalacije ?

Definitivno bih pozvala Prištinu da ne doprinosi dalje eskalaciji situacije. Vidi se da pripadnici manjina, posebno Srbi, napuštaju Kosovo. Bila sam na Kosovu i videla da je broj etničkih napada znatno povećan. Na Badnje veče su upucana deca. Potrebna je deeskalacija. Morale bi međunarodna zajednica i nemačka vlada da zatraže da Priština prestane sa eskalacijom, umesto da traži u svemu krivca u Srbiji.

EU je rešena da se pitanje Kosova reši što pre, Nemačka je najužurbanija po tom pitanju. Najviše želi da rešeno bude kroz priznanje. Zašto je tako ?

Ne delim mišljenje nemačke vlade. Kosovo je uz kršenje međunarodnog prava, ratom NATO, otcepljeno od Srbije. Sada, kada imamo rat u Ukrajini, Nemačka se stalno poziva na poštovanje međunarodnog prava. To međunarodno pravo mora da važi za sve, a tako i za teritorijalni intergritet i suverenitet Srbije. To kaže i Rezolucija Saveta bezbednosti UN 1244, a tu Rezoluciju, neke zemlje, posebno Nemačka – gaze.

Kosovski premijer Aljbin Kurti ne želi da ispuni ništa što je dogovoreno, pa ni ZSO. Čini se da to Nemačka najmanje vidi ili ne želi da vidi. Da li je to tako ?

Nažalost, to je tako. Ali, kada se pogleda razvoj konflikta, Nemačka je 1999. sa ministrom iz redova Zelenih Joškom Fišerom forsirala napad na SRJ, a tu „tradiciju“ Zelenih sada nastavlja ministarka Analena Berbok. Bilo bi važno da se deeskalira situacija, da na tome se ne radi. Primenjuju se dvostruki aršini. Umesto toga – podržava se, mogu slobodno reći, rasistička politika Prištine, koja ima za cilj stvaranje „velike Albanije“. Taj cilj je postao sasvim jasan posle Kurtijeve posete Severnoj Makedoniji. Kada sam bila, krajem marta, na Kosovu, videla sam samo albanske zastave i morala sam da pitam kada postoji Kosovo zašto je onda Albanija svuda prisutna, kao i narativ „velike Albanije“. Za žaljenje je što nemačka vlada podržava takvu politiku. Nikada nisam priznala priznala nezavisnost Kosova i uvek sam osuđivala Nemačku što je to učinila, jer je time prekršila međunarodno pravo.

Imamo izjave iz Nemačke da postoji opasnost od izbijanja Trećeg svetskog rata. Da li vidite trenutna dešavanja u svetu – u Ukrajini i na Bliskom istoku, kao početak takvog rata ili su to samo regionalni sukobi?

Opasnost je velika, definitivno. Posebno zbog isporuka oružja iz Nemačke. Nemačka je posle SAD najveći isporučilac oružja Ukrajini. Imajući u vidu nemačku istoriju, strašno je gledati kako se tenkovi i oružje iz Nemačke šalju na istok. Smatram da to treba osuditi. Problem je što se ne polaže na diplomatiju, već na naoružavanje, a posle toliko meseci vidimo da oružje nije doprinelo miru, već je rat samo produžen. Zato smatram da bi trebalo pozdraviti napore i izjave iz država poput Kine ili Brazila koje traže diplomatsko rešenje i pregovore. Ovo što radi Nemačka je izuzetno opasno. Nemačka i evropske države su susedi Rusije i imamo drugačije interese od SAD. Zato bi trebalo da kao Evropljani pokušamo da živimo mirno i sa Rusijom. Treba razmotriti i kako je došlo do rata, a tu treba spomenuti širenje NATO na istok, i s tim u vezi kršenja obećanja datoj tadašnjem SSSR-u. Mnogo zapadnih i nemačkih političara negira da je bilo obećanja da se NATO neće širiti do granica Rusije, ali ona su postojala i za to postoje potvrde. Sasvim je jasno da niko ne bi tolerisao strane tenkove i vojni savez na svojoj granici. To ne tolerišu ni SAD.