Petar Milutinović u emisiji „ĆIRILICA“: „Naravno da Srbija ima poseban nacionalni interes koji mora da zadovolji sarađujući i sa drugim partnerima, ne samo sa Evropskom unijom“

Petar Milutinović sa Instituta za Evropske studije izjavio je u emisiji „ĆIRILICA“ na kanalu TV HAPPY da napredak Srbije u procesu pridruživanja Evropskoj uniji trenutno zavisi isključivo od usklađivanja sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, iako Vlada Srbije nije otvorila klaster spoljnih odnosa, što znači da nije u obavezi da se usklađuje, sve dok se to poglavlje ne otvori.

On je dodao da je jasno da se poseban nacionalni interes koji Vlada Srbije ima, zadovoljava i kroz saradnju sa Ruskom Federacijom i Narodnom Republikom Kinom, ali se time narušava sklad u ispunjavanju obaveza u procesu pristupanja EU.

Happy BSC je spremio za vas najmoderniju mobilnu aplikaciju da biste nas lakše pratili i bili u toku sa svim vestima. Našu aplikaciju možete preuzeti za ANDROID i iPHONE

“Činjenica je da se krize multiplikuju, mi zapravo prelazimo iz jedne krize u drugu. Krenuli smo od svetske finansijske krize, pa smo onda dobili migratornu krizu, koronu, rat u Ukrajini, sada imamo pitanje inflacije i slabog privrednog rasta, odnosno stagnaciju u ekonomiji što onda izaziva dodatne reprekusije i po politička zbivanja. Naravno da to onda iziskuje neke nove inicijative, neke nove predloge. Evropska politička zajednica jeste inicijativa predsednika Emanuela Makrona, nasuprot jednoj drugoj inicijativi, inicijativi predsednika Evropskog saveta Šarla Mišela o Evropskoj geopolitičkoj zajednici. Ta dva procesa su komplementarna procesu pristupanja Srbije Evropskoj uniji. Zašto? Zato što se na ovaj način predviđa jedna platforma kojom bi se uskladile spoljnopolitičke pozicije različitih zemalja Evrope, ne samo država članica Evropske unije, već i onih koje nisu države članice Evropske unije, uključujući i Island, uključujući i Norvešku, uključujući i Tursku. U tom smislu ove inicijative predstavljaju samo dodatno jedan podsticaj i napor da se ovom evropskom prostoru  da na geopolitičkom značaju u svetlu ovih novonastalih okolnosti, s obzirom na to da se više nikada nećemo vratiti na pređašnje stanje. U tom smislu ove inicijative su samo jedna dodatna prilika i šansa i za Vladu Srbije da iskoristi, u smislu da ona onda može da koordinira svoju spoljnopolitičku delatnost sa drugim državama, ne samo sa državama članicama Evropske unije već i ovima koje su van članstva. Ono što je ključno i relevantno jeste to da je sada taj process postao izuzetno politizovan. On je i do sada bio politički. Proces pristupanja Srbije Evropskoj uniji je politički, proces transformacije čitavog društva i čitavog regiona, čitave državne structure, privrede, politike… Međutim, sada više nije dovoljno samo ostvariti i ispuniti tehničke kriterijume i pravila, odnosno standarde, već je neophodno sada politički proceniti troškove i koristi. U tom smislu Srbija, gledano geopolitički, a s obzirom na to da mi sada svedočimo povratku geopolitike, geostrateškog značaja, mada smo i do sada o tome svedočili svakako, o tome je i do sada bilo reči, ali u ovom slučaju se sada stvari inteziviraju izuzetno. Nama je čini mi se potrebno više geostrateškog razmišljanja, a manje taktičkog. Jednostavno je tako da je geopolitički položaj Srbije takav da vrlo često ona u nekim pitanjima postupa kao da je punopravna članica. To smo videli po pitanju migracija, to smo videli po pitanju međunarodne bezbednosti, odnosno pitanju terorizma. Vrlo često u međunarodnim forumima, kada se traži od Srbije da se uskladi sa nekim izjavama i dekleracijama EU, ona to na međunarodnim forumima i čini. To su pitanja koja se tiču nacionalnog strateškog interesa Srbije. Naravno da Srbija ima poseban nacionalni interes, koji ona mora da zadovolji sarađujući i sa drugim partnerima, ne samo sa Evropskom unijom“, izjavio je Milutinović.

On je dodao da kako se rokovi za pristupanje pomeraju, da tako proces gubi na snazi. 

„Kako se rokovi pomeraju, a svi smo svedoci toga da se iz godine u godinu proces usporava i da smo svesni toga da je čitav region zapao ne samo zamor proširenja nego i usporavanje procesa pristupanja. Kako se rok pomera tako i proces gubi na snazi, a proces jeste transformativan zato što je ovo posao koji se radi jednom u životu države, da vi prekomponujete politiku, ekonomiju, tako da ona izgleda potpuno drugačije. Vidimo da u ovom slučaju su stvari sada izuzetno politizovane jer napredak zavisi i od političke procene. Napredak u procesu pridruživanja zavisi isključivo od usklađivanja sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, iako Vlada Srbije nije otvorila taj klaster “Spoljni odnosi”, što znači da nije u obavezi da se usklađuje, sve dok se to poglavlje ne otvori. Oni sada to uslovljavaju. U svetlu novonastalih okolnosti menjaju se prioriteti, ali to je isključivo formalno i deklarativno. Napominjem da Vlada Srbije, s obzirom da nije otvoren taj klaster šest, koji se odnosi na spoljne odnose, nema formalno-pravnu obavezu da se uskladi sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom, već tek kada se to poglavlje otvori. Međutim, do tada, što su ti zahtevi kristalniji, jasniji, eksplicitniji, oštriji, čini mi se da će i stav Vlade Srbije biti takav i da je sasvim jasno, kao što smo čuli od političkih odlučioca da Vlada Srbije ostaje na evropskom putu i to isključivo zato jer ima sporazum o stabilizaciji i pridruživanju koji je stupio na snagu 2013. godine. Bilo bi vrlo neodgovorno i sasvim neprihvatljivo reći da Vlada Srbije nije na evropskom putu, postoji formalno-pravni instrument, multilateralni ugovor, koji to definiše, ali i činjenica da time što sarađuje sa državama EU, ne znači da prestane u potpunosti, da zaustavi, dalje partnerstvo i saradnju sa drugim partnerima, odnosno sa Ruskom Federacijom i Narodnom Republikom Kinom, s obzirom da su to strateški partneri Vlade Srbije. Jasno je da se poseban nacionalni interes, koji Vlada Srbije ima, zadovoljava i kroz saradnju sa Ruskom Federacijom i Narodnom Republikom Kinom, ali time naravno da narušava sklad u ispunjavanju obaveza u procesu pristupanja“, rekao je Milutinović.

*Gledajte „Happy“ kablovske kanale i to: „Moje happy društvo“, „Moj happy život“, „Moja happy zemlja“ i „Moja happy muzika“.