POLA GODINE BLOKADE SRPSKE ROBE: Stotine miliona evra gubitaka za obe strane, trpi ceo region

 Kosovska vlada i pored brojnih poziva međunarodne zajednice, domaćih i stranih kompanija koje posluju i u Srbiji i na Kosovu odbija da blokadu ukloni, a sagovornici Kosovo onlajn, ekonomski stručnjaci iz Srbije i sa Kosova, upozoravaju da ekonomske barijere Prištine imaju posledice po ceo Zapadni Balkan.

Vlada Kosova donela je 15. juna jednostranu odluku da proizvodi iz Srbije ne mogu da se plasiraju na tržište Kosova. To je bio odgovor na hapšenje trojice kosovskih policajaca na teritoriji centralne Srbije. Policajci su u međuvremenu pušteni da se brane sa slobode, ali rampa na srpsku robu ostala je spuštena. Najpre je do 8. jula bila na snazi potpuna zabrana prometa srpskih proizvoda, a potom je doneta odluka da se zabrana primenjuje samo na gotove proizvode, a da budu izuzete sirovine, poluproizvodi, mineralna đubriva i hrana za životinje, mašine i opremu.

Zvanični Beograd u nekoliko navrata se obraćao Evropskoj komisiji, ministrima trgovine zemalja članica EU, kao i predstavnicima SAD. Evropska komisija pozvala prištinske vlasti da ukinu sva ograničenja na promet srpske robe. Na pogubne posledice blokade ukazivali su i iz Američke privredne komore na Kosovu, i srpska i kosovska udruženja privrednika, ali bez uspeha.

Procene su da su, za šest meseci koliko je na snazi zabrana Prištine za ulazak srpske robe na Kosovo, direktni gubici srpskih privrednika dostigli 120 miliona evra, kaže Bojan Stanić iz Sektora za strateške analize Privredne komore Srbije.

Objašnjava da i dalje traje zabrana na finalne proizvode koji se prodaju u maloprodajnim objektima, što pre svega utiče na stanovništvo na Kosovu jer su pored inflatornog pritiska koji postoji dodatno prinuđeni da kupuju proizvode koji su manje cenovno konkurentni zato što moraju da se uvoze iz drugih zemalja u regionu. On ukazuje da su srpski proizvodi na tržištu Kosova zbog zabrane uglavnom zamenjeni robom koja stiže iz Severne Makedonije, Albanije, Bugarske, ali i Crne Gore.

„Treba istaći da je srpska roba na Kosovu najkonkurentnija zbog orijentacije privrede Srbije na proizvodnju, veličine tržišta, mogućnosti da se u velikom obimu određena roba proizvodi i plasira. Kada se pogleda period pre blokade, Srbija je imala relativno visoku razmenu sa Kosovom koja je dostizala i 500 miliona evra godišnje“, navodi Stanić za Kosovo onlajn.

On kaže da blokada i dalje ostaje na snazi zbog, pre svega, političkog nesaglasja Beograda i Prištine.

„To je naravno povezano sa pitanjem konačnog statusa KiM. Kada govorimo o prištinskoj strani, treba istaći da oni narušavaju Cefta sporazum, čiji su i oni članovi, koji propisuje slobodnu trgovinu, nezavisno od političkih dešavanja. Sa druge strane, oni narušavaju i određene regionalne inicijative koje idu u pravcu ekonomske integracije regiona, kao što su Berlinski proces i inicijativa Otvoreni Balkan. I, naravno, narušavaju i interes sopstvene privrede. Kompanije koje iz Srbije izvoze robu na tržište KiM, većinom su u vlasništvu stranog kapitala, to su finalni proizvodi prehrambene industrije, određena bezalkoholna pića“, navodi Stanić za Kosovo onlajn.

Ističe da PKS ima odličnu saradnju sa Privrednom komorom Kosova koja je takođe naglašavala da se moraju prevazići političke nesuglasice kako bi privreda mogla da funkcioniše, posebno imajući u vidu da je to veća šteta za privredu Kosova.

„Iz prostog razloga zato što investicije u Srbiju nastavljaju da dolaze. Blokada utiče na naše kompanije koje su orijentisane na tržište Kosova, ali na nivou cele privrede to ne predstavlja veliki problem. Mnogo je to ozbiljnije kada se govori atraktivnosti KiM za ulaganja, ne samo iz Srbije i regiona, već šireg područja Evrope“, poručuje naš sagovornik.

Očekuje da će zabrana uvoza morati u jednom trenutku da bude ukinuta.

„Na osnovu prethodnog iskustva mislim da će blokada u jednom momentu biti skinuta, što će biti povezano sa napretkom procesa pregovora Beograda i Prištine, ali svakako i pod određenim pritiskom medijatora u tom procesu, a to je EU“, kaže Stanić.

Podseća i na takse koje je svojevremeno vlast u Prištini uvela na robu iz Srbije koje su bile na snazi duže od sadašnje blokade uvoza robe.

„Kada su skinute takse na srpsku robu, vrlo brzo se, za godinu i po, taj obim razmene sa Kosovom vratio na nivo kao što je bio i pre te krize. Posebno kada govorimo o izvozu Srbije na Kosovo koji je značajno veći nego uvoz. To je jedno od tržišta gde ostvarujemo ubedljiv suficit u razmeni. Imali smo i neformalne kampanje, kao što je poziv na bojkot robe koja dolazi iz Srbije, ali se one nisu primile u lokalnom stanovništvu, koje je i dalje nastavilo da kupuje srpske proizvode“, kaže naš sagovornik.

Ipak, ističe, da kriza koja postoji u odnosima Beograda i Prištine utiče na atraktivnost celog regiona jer se postavlja pitanje da li će se te nesuglasice možda prelivati i na druge zemlje, da li će iz toga proizaći dugoročna nesigurnost za ulaganja.

„Ekonomija treba da prevaziđe političke nesuglasice. One mogu da donesu kratkoročne benefite za političare, ali dugoročno se narušava ekonomski potencijal i pitanje je da li se on može vratiti na nivo na kojem je bio“, zaključuje Stanić.

Ekonomski stručnjak iz Prištine Safet Grdžaljiu kaže da zabrana uvoza srpske robe na Kosovo, koja je na snazi punih šest meseci, nanosi štetu svima, i poručuje da to pitanje treba što pre da se reši, jer Evropska unija neće otvarati vrata barijerama i onima koji imaju nerešene probleme.

Grdžaljiu, koji je i bivši predsednik Privredne komore Kosova, kaže da se o ekonomskim problemimama ne može pričati bez političke konotacije, koja usporava pozitivne trendove na Zapadnom Balkanu.

„Mi promovišemo zajedničko regionalno tržište, ukidanje raznih barijera ispunjavanje sporazuma u okviru Berlinskog procesa, koji podrazumeva slobodu kretanja roba, usluga, kapitala i ljudi. Bilo koja barijera, bilo između Kosova i Srbije, BiH ili Crne Gore, Albanije i Severne Makedonije, ne ide u prilog evropskoj perspektivi, u prilog normalizaciji odnosa na ovim prostorima. Zato treba što pre da se ojača dijalog, da se zvaničnici ne slikaju samo na skupovima gde se priča o problemima, nego da bude konkretnih predloga za njihovo rešavanje. Samo tako možemo da gradimo budućnost i perspektivu. Ako napravimo jednu suštinsku analizu o tome ko gubi, a ko dobija – gube svi. Od barijera niko ne dobija“, navodi Grdžaljiu za Kosovo onlajn.

Ukazuje da je zbog zabrane pao uvoz robe iz Srbije, ali da je problem u tome što to ne treba da se gleda samo kroz ekonomsku dimenziju.

„Određena grupa proizvoda koje Kosovo uvozi su američki, nemački, austrijski i ne treba misliti da oni tek tako lako prihvataju te barijere. Možda imamo pad uvoza, alli imamo i pad izvoza robe koja se proizvodi na Kosovu, jer određeni deo sirovina i repromaterijala uvozimo iz Srbije. U tom kontekstu treba što pre da se ovo reši, da gradimo budućnost i poverenje, duh da jednog dana budemo deo Evropske unije. A Evropa neće primiti barijere, neće otvarati vrata onima koji imaju nerešene probleme“, poručuje ekonomista.