SRBIJA NEĆE DA ĆUTI! Iz Pandorine kutije i te kako ima šta da izađe

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će zbog donošenja rezolucije o Srebrenici – o čemu je glasanje pred Generalnom skupštinom Ujedinjenih nacija zakazano za 23. maj – naša zemlja tražiti i donošenje rezolucije o stradanju Srba od Nemaca u Drugom svetskom ratu, kao i od ustaša u Jasenovcu. To je dobro upozorenje pojedinim svetskim silama koje pokušavaju da poguraju rezoluciju o Srebrenici kako bi žigosali srpski narod, jer bi usvajanje nametnute rezolucije protiv Srbije nesumnjivo otvorilo Pandorinu kutiju, s obzirom na to da su u svetu počinjeni brojni genocidi daleko većih razmera od zločina u Srebrenici, smatraju sagovornici Kurira.

ALEKSANDAR VUČIĆ SE DANAS OBRAĆA GRAĐANIMA: Tačno u 10 časova!

Upozorenje

Predsednik Vučić je ukazao da će Rusi uskoro pokrenuti zahtev da se proglasi genocidom nemačko ubijanje ruskog i sovjetskog naroda tokom Drugog svetskog rata.

– Mi ćemo to tražiti isto za ono što su Nemci činili u Srbiji i za to što su hrvatske ustaše radile u Jasenovcu. Ali da ne govorim da će to da otvori i mnoga druga pitanja i za Tursku i za neke druge zapadne sile, od starosedelaca američkih do mnogih drugih – kazao je Vučić.

Nekadašnji šef diplomatije SR Jugoslavije Vladislav Jovanović za Kurir je ocenio da je najava Srbije upozorenje pojedinim zapadnim silama.

– Ako nastave tako, zahtevi drugih zemalja za osudu genocida pred GS UN bi bili izvesni. I to je jasna opomena Zapadu da se ne igra vatrom. Jer takvom vatrom bi mogli da naprave požar koji bi mogao da izazove prestrojavanje u svetu – smatra Jovanović.

Ukazao je i da je pokušaj izglasavanja rezolucije o Srebrenici zastrašivanje Srbije.

– Pokušavaju da zaplaše Srbiju podizanjem tog strašila sa tzv. genocidom u Srebrenici kako bi postigli neke ciljeve koje do sada nisu uspeli – da nateraju Republiku Srpsku da prihvati uži stepen autonomije, a nas da nateraju da se borimo s novom realnošću u vezi s Kosovom i da nosimo tako krst večitog spomena na Srebrenicu, kao žigosani. No, drugo je da li su spremni da idu do kraja, a nisam siguran da jesu, o čemu govori i odlaganje glasanja, jer većina od jednog glasanja nije dovoljna, mora da bude ubedljiva većina, što nije – kazao je Jovanović.

Politička zloupotreba

Ovo je, ukazao je, njihova igra s mnogo nijansi.

– Pogotovo što se međunarodna situacija kristališe na drugi način, što je Srbija razvila visok stepen odnosa s Rusijom, Kinom i Indijom, dok Amerika ulazi u probleme s Rusijom i Kinom. A Srbija više nije sama izložena pritiscima Zapada već ima veoma izraženu političku aktivnost u svetu kao nezavisna, suverena zemlja koja ima razvijene odnose sa svim stranama sveta i velike sile koje nisu po volji Zapadu imaju interes da s takvom zemljom dinamično sarađuju – konstatovao je Jovanović.

Dejan Miletić iz Centra za proučavanje globalizacije istakao je za Kurir da će eventualno usvajanje rezolucije o Srebrenici svakako otvoriti Pandorinu kutiju.

– Ako je neko iole sklon pravdi i želji da izađe u susret principu, svi bi morali po sili zakona da podrže eventualni zahtev Srbije za usvajanje rezolucije o stradanju Srba od Nemaca u Drugom svetskom ratu, kao i od ustaša u Jasenovcu, jer je mnogo veći i ozbiljniji zločin u pitanju i ima elemente genocida. Nema dileme da bi morao da bude konsenzus i da bi Dan sećanja trebalo da bude na ustaški i nemački genocid. Ako bi računali na svet koji bi iole bio pravedan, svi bi morali da glasaju za to nešto. Nadam se pak da do toga nećemo morati da dođemo, jer ako dođe do usvajanje rezolucije o Srebrenici, biće to velika greška međunarodne zajednice, jer je to jedna Pandorina kutija – naglasio je on.

Bivši ambasador Milovan Božinović za Kurir je kazao da kada tražite da vam se sada vrati u žižu događaj koji je arhiviran i da se na velika zvona proglasi kao naročito veliki zločin, to obesmišljava obeležavanje tih datuma jer postaju stvar političke zloupotrebe.

– Naročito je opasno za međunarodne odnose, otvara se pitanje zašto ne uzeti onda i mnogo veće zločine, te može doći do inflacije takvih zahteva, što je najveći udarac dostojanstvenom sećanju. A ima mnogo kandidata koji mogu tražiti isto. Jednostavno, postaviće se pitanje zašto preskakati mnogo gore zločine, odnosno genocide – kazao je Božinović.

Pandorina kutija puna

Rezolucije bi mogle da sačekaju Nemačku, Kanadu, Belgiju…

Iz Pandorine kutije i te kako ima šta da izađe. Tokom Drugog svetskog rata nacistička Nemačka sa Adolfom Hitlerom na čelu izvršila je sistematski genocid i ubila oko šest miliona evropskih Jevreja. Takođe, Nemačka je 2021. i zvanično priznala da je počinila genocid pre više od 100 godina tokom okupacije Namibije, u doba kolonizacije, i pristala da plaća finansijsku podršku. Iako ne postoje tačni podaci o tome koliko je ljudi stradalo, broj žrtava je iznosio na desetine hiljada, čime je stanovništvo starosedelaca bukvalno desetkovano. Tokom opsade Lenjingrada, prema proceni sovjetske vlade, od 1941. do januara 1944. umrlo je oko 670.000 ljudi, uglavnom od gladi, dok neke nezavisne procene govore da je broj žrtava čak i do 1,5 miliona, ali većina procena pokazuje da je reč o 1,1 milionu žrtava u gradu koji je pre opsade imao oko 2,5 miliona stanovnika.

I Belgiju bi mogao da sačeka zahtev za usvajanje rezolucije o genocidu, imajući u vidu da je državu Kongo kontrolisala od 19. veka do njene nezavisnosti 1960. godine, a u tom periodu je Kongo izgubio polovinu stanovništva – smatra se da je više od 10 miliona Afrikanaca umrlo od bolesti, zlostavljanja i dok su radili na plantažama od kojih je korist imala samo Belgija.

U Kanadi je u periodu od 1881. do 1996. godine više od 150.000 dece starosedelaca odvojeno od svojih porodica i dovedeno u škole koje su za cilj imale da asimiliraju autohtonu decu. Mnoga deca su bila izgladnjivana, prebijana i seksualno zlostavljana u sistemu koji je Kanadska komisija za istinu i pomirenje nazvala „kulturnim genocidom“.