OD KOMUNISTIČKOG AERODROMA DO NATO BAZE: Raspoređeni bombarderi za nuklearno oružje

Proširenje vazdušne baze “Mihail Kogalničanu” (MK), koja se nalazi samo 97 kilometara od granice s Ukrajinom, Rusija je osudila kao nečuven primer NATO agresije

Andrej Klimov, ruski senator i potpredsednik Odbora za spoljne poslove, ranije ove godine upozorio je da će biti među prvim metama osvetničkih napada, što je bliže ruskim granicama. S druge strane, želja Rumunije da ojača svoju obranu, može se shvatiti kao odgovor na rusku pretnju. Njihovi dronovi i projektili, iako su bili usmereni na ukrajinske luke na Dunavu, često su zalutali preko granice od početka rata. Prošle nedelje su krhotine drona “šahed 136” nađeni na teritoriji Rumunije, zbog čega je NATO pojačao patrole borbenih aviona duž granice

From the North to the South

7 🇫🇮 Air Force F/A-18 Hornet fighter jets landed at Mihail Kogalniceanu Air Base 🇷🇴

Their first deployment under #NATO’s Air Shielding mission will see them conducting training & QRA duties in the Black Sea region

Read more: https://t.co/HmYrwUv0VI pic.twitter.com/bVKlorO0ob

— NATO Air Command (@NATO_AIRCOM) June 4, 2024

Ben Hodžis, bivši američki general i jedan od zagovornika projekta zbog kojeg se pre deceniju po prvi put raspravljalo o postavljanju velike NATO instalacije, rekao je “Tajmsu” da iako je tada postojala nervoza, sada smatra da je ovaj proaktivni pristup opravdan.

– Sećam se da sam pomislio: “Umoran sam od stalnog reagovanja na ono što Rusi rade. Zašto ih ne nateramo da se brinu o tome šta mi radimo?” – rekao je on.

SAD su tokom Hladnog rata pratile Sovjetski Savez iz baza u Zapadnoj Nemačkoj. Jedna od njih, Ramštajn, još uvek služi kao centar NATO-a, sa oko 50.000 pripadnika i njihovih porodica smeštenih u okolini Rajne.

Prvo raspoređivanje strateških bombardera koji mogu da nose nuklearno oružje

Tokom sledeće dve decenije, vazdušna baza MK u istočnoj Rumuniji prestigla je Ramšajn i na putu je da postane najveća baza u Evropi, dvostruko veća od one u Nemačkoj. Već sada služi kao sedište NATO misija nadzora vazdušnog prostora nad Crnim morem, jer je strateški smeštena izvan Konstance, najveće rumunske luke na Crnom moru.

✈️ For the first time ever, the B-52H Stratofortress has landed at Mihail Kogălniceanu Air Base in Romania as part of Bomber Task Force (BTF) 24-4! 🇷🇴#BTF24 | #BomberTaskForce | #DeterAndDefend | #WeAreNATO | #StrongerTogether pic.twitter.com/GdWFESVdmn

— SHAPE_NATO Allied Command Operations (@SHAPE_NATO) August 5, 2024

Šest RAF-ovih “tajfuna” nedavno je završilo četvoromesečnu patrolu rumunskim i bugarskim vazdušnim prostorom, delujući duž najdelikatnijeg dela NATO-ove granice sa Rusijom. Dolazak dva američka B-52 prošlog meseca – što je prvi put da su teški bombarderi sposobni za nuklearno oružje raspoređeni u Rumuniji – predstavlja još jednu žarišnu tačku. Kako je u ponedeljak na „X“ objavio NATO, bombarderi B-52H „stratosferska tvrđava“ su po prvi put sleteli u bazu MK u Rumuniji kao deo Operativne grupe bombardera (BTF) 24-4.

Transformacija MK u NATO bazu, koja može da primi 10.000 vojnika i američke bombardere sa nuklearnim oružjem, prvo je zamišljena kao odgovor na ruske napade na Gruziju 2008. i Krim 2014. Projekat je dobio dodatnu važnost od početka rata u Ukrajini 2022.

Polazna tačka za Bliski istok

Američka vojska koristila je aerodrom kao polaznu točku za Bliski istok tokom ratova u Iraku i Avganistanu i u bazi je još uvek vidljiva velika američka prisutnost. Putevi su nazvani po američkim državama – ulica Alabama ukršta se sa ulicom Aljaska. Širenje vazdušne baze, smatra Hodžis, pokazuje ozbiljnost sa kojom zemlje shvataju pretnju Rusije.

– Ove zemlje, koje su najbliže Rusiji i koje su bile pod ruskim uticajem, znaju kako je to. One razumeju šta je u pitanju. Odlukom o pojačanju MK pokazuju da nam neće Rusija govoriti šta možemo, a što ne možemo da uradimo –

Rumunska ulaganja mogu se shvatiti i kao deo šireg trenda, koji pokazuje da se težište NATO pakta pomera na istok.

Poljska će ove godine potrošiti više od četiri odsto BDP-a na odbranu, baltičke zemlje su predvodile akciju za podizanje minimalne NATO-ove ciljne potrošnje na 2,5% BDP-a, dok je čak trećina granata ispaljenih u Ukrajini proizvedena u Bugarskoj. Još jedan pokazatelj spremnosti u istočnoj Evropi da ostvare veći uticaj na odbrambeni savez je pokušaj rumunskog predsednika Klausa Johanisa da postane glavni sekretar NATO ranije ove godine.

Sem što je uložila 2,4 milijardi evra u vazdušnu bazu MK, Rumunija je kupila tri eskadrile F-16 od Norveške i Portugala, kako bi zamenila svoje sovjetske borbene avione, i sklopiće ugovor vredan skoro šest milijardi za kupovinu 32 aviona F-35 “lajtning” ove jeseni. Nikolaje Krecu, komandant vazdušne baze MK, u svojoj kancelariji ima mapu aerodroma koja prekriva veliki drveni stol. Može da pregledai hangare, blokove za smeštaj i ruralne staze.

– Ono što možete da vidite je samo oko 20 odsto onoga što gradimo – pokazao je on “Tajmsu”.

Dolazak F-16 u Ukrajinu

Ovog vikenda je predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski objavio i dugoočekivani dolazak F-16, koji bi trebao da pomogne u odvraćanju napada dronovima i projektilima na kritičnu infrastrukturu.

– Često smo čuli odgovor da je to nemoguće. Sada je to realnost. F-16 su u Ukrajini – rekao je Zelenski, govoreći u vazduhoplovnoj bazi izvan Kijeva tokom ceremonije u nedelju.

Dmitrij Peskov, portparol Kremlja, nasmejao se predviđanjima da će F-16 da zaustavi rusko napredovanje na frontu na istoku, navodeći da oni nisu „magična pilula“.

Baza u selu na 700 km od Srbije

Baza MK nalazi se blizu najveće rumunske luke na Crnom moru, Konstance. Udaljena je svega 20 km od obale Crnog mora, 300 km od ratom razorene Odese na jugu Ukrajine, kao i 400 km od Sevastopolja na Krimu.

Takođe je udaljena od srpske granice oko 700 km, a oko 580 vazdušnom linijom.

Kako je naveo “Biznis insajder”, projekt transformacije baze MK u Rumuniji, vredan 2,7 milijardi dolara, počeo je ranije ove godine.

Baza MK je navodno bila jedna od takozvanih “crnih lokacija” američke CIA. Navodno je bila uključena u mrežu “vanrednog izručenja”, odnosno prakse u SAD tajnog slanja stranih kriminalaca ili osumnjičenih terorista da se ispitaju u zemlji.

Mali vojni grad

Prvu fazu projekta modernizacije i proširenja pokrenula je rumunska vojska 2021, kao odgovor na aneksiju Krima.Prema tom projektu, odobrenom 2019, planirala se izgradnja malog vojnog grada na ukupnoj površini od oko 2.800 hektara. Projekt uključuje izgradnju kasarni, hangara za održavanje, društvenih centara i dve nove piste. Vojni grad će imati i škole, vrtiće, prodavnice i bolnicu.

Izgradnja je počela ove godine na južnoj strani buduće baze, gde se grade elektromreža i pristupni putevi. Radovi na prvoj pisti počeli su 11. juna, a trebalo bi da bude gotova 2027. Kako piše “Biznis insajder”, baza bi trebala da bude veličine manjeg grada, sa kapacitetom za 10.000 pripadnika osoblja NATO i njihovih porodica.