MISTERIJA KOJA NEMA OBJAŠNJENJE: Šta morate znati o Keopsovoj piramidi!

Tehnka graditelja piramida postavlja mnoge zagonetke za koje ne postoje prava rešenja. Još su neverovatnije pretpostavke koje se odnose na vezu između dimenzija piramida i zemljine kugle.

Tehnika gradnje piramide

Paul Ripel, koji se studiozno bavio piramidama i istorijatom njihove izgradnje, izračunao je da je pojedinac između 100.000 radnika angažovanih po 3 meseca u toku 20 godina, upotrebom najprimitivnijih pomoćnih sredstava, mogao da postigne samo minimalni dnevni učinak. Rasprostranjeno mišljenje o robovima, ili o prinudnim radnicima, koji rade pognuti pod pretnjom biča, već ovim gubi svoju verodostojnost.

Da li je bilo moguće da se na jednom gradilištu istovremeno nađe toliko radnika? Ripel smatra da to nije moguće: 6.000 do 8.000 ljudi je suviše kada se zna da se i sa 4.000 ljudi teško moglo da izađe na kraj. Gde su ti ljudi bili smešteni? Kako su se hranili, lečili, tolili žeđ? Kako li se takav posao morao organizovati i tolikim ljudima upravljati?

Samo u delti Nila i na uskim pojasevima s leve i s desne strane bilo je plodne zemlje. Stručnjaci procenjuju da je broj stanovnika u doba gradnje velikih piramida bio oko 50 miliona ljudi. U taj broj spadaju građevinski radnici na piramidama – klesari, inženjeri, zatim mornari, vojnici, brojan sveštenički stalež, bezbrojni trgovci, seljaci i činovnici. Zar su svi oni mogli živeti od malih prinosa sa obala Nila?

Tako počinje da se postepeno menja predstava o izgradnji piramida. Moguće je da su ljudi koji su učestvovali u izgradnji piramida bili srećni što rade na božanskim građevinama. Imena grupa graditelja koje se mogu naći u hijeroglifima, upućuju na takav zaključak.

Govori se da su kameni blokovi za gradnju piramida dopremljeni na drvenim valjcima. Međutim, nije baš verovatno da su ona malobrojna stabla uglavnom palme, koje rastu u Egiptu, posečena i upotrebljena kao valjci za prevoz, jer su urme na palmi bile nužno potrebne kao hrana, a stabla i lišće palmi su pružali jedinu senku na isušenoj zemlji.

Ali, drveni valjci su morali da postoje, jer se, inače, za gradnju piramida ne može naći nikakvo drugo tehničko objašnjenje. Da li se drvo uvozilo? Za uvoz drveta iz stranih zemalja bila bi potrebna velika mornarica, a nakon istovara u Aleksandriji drvo bi se moralo prevoziti uz Nil do Kaira. Kako Egipćani u doba gradnje velikih piramida nisu još raspolagali domaćim životinjama i kolima, nije postojala nikakva druga mogućnost. Tek za vreme 17. dinastije, oko 1600. g.p.n.e., pojavili su se konji i kola.

Kakvom snagom, kakvim tzv. mašinama, kakvim je tehničkim sredstvima uopšte poravnat kameniti teren? Na koji su način graditelji kopali rovove? Čime su ih osvetljavali kada je sigurno da baklje nisu koristili jer tragova nema nigde? Kako su i čime ogromni kameni blokovi, glatkih strana i oštrih ivica, isečeni u kamenolomima i obrađeni? Kako su prevoženi i u milimetar tačno složeni jedan na drugi?

Opet postoji mnoštvo objašnjenja: strmine, peščane staze po kojima se guralo kamenje, skele, nanosi… Stotinu hiljada radnika je guralo i vuklo na valjcima (kojih nije bilo), pomoću užadi (kojih nije bilo) blokove teške i preko 2 tone… a nepregledna gomila radnika živela je od žita (kojeg nije bilo) i spavala u kolibama (kojih nije bilo)…

Ako su radnici dnevno podizali 10 blokova, tada je za piramidu od 2,5 miliona kamenih blokova bilo potrebno otprilike 250.000 dana, odnosno 664 godine!

Mesto izgradnje i dimenzije piramide

Da li je zaista slučajno da visina Keopsove piramide pomnožena sa milijardom odgovara udaljenosti Zemlje od Sunca, tj. dužini od 149.504.000 km!? Da li je slučajnost da meridijan koji se proteže kroz piramidu deli kontinente i okeane na dve potpuno jednake polovine!? Da li je slučajnost da visina piramide (146m) pomnožena sa milion daje poluprečnik Zemljine orbite oko Sunca!? Da li je slučajnost da je masa Keopsovog sarkofaga tačno 1015 puta manja od mase Zemlje? Da li je slučajnost to što osnovica piramide, podeljena dvostrukom visinom daje Ludolfov broj p=3,14? Da li je slučajnost to što su pronađeni proračuni zemljine teže i da li je, takođe, slučajnost to što je kameno tlo na kojem stoji građevina tačno nivelisano?

Nigde se ne spominje razlog zbog kojeg je graditelj Keopsove piramide, Khufu, za mesto gradnje odabrao upravo ovu stenu u pustinji. Može se pretpostaviti da je tu postojala neka prirodna stenovita provalija koju je koristio za ogromnu građevinu, kao i to, mada je to jadno objašnjenje, da je iz svog letnjeg dvorca hteo da gleda kako teku radovi.

Otkriće unutrašnjih odaja

Velika piramida je vekovima posle izgradnje uporno čuvala svoju tajnu, jer niko nije uspeo da otkrije ulaz. Arapski kalif Al-Mamum je 820. godine, ponesen pričama o ogromnom blagu skrivenom u piramidi, okupio najpoznatije arhitekte, vajare i kamenoresce i naredio im da pronađu ulaz. Mesecima su najveći stručnjaci toga doba pokušavali da otkriju tajna vrata koja vode u unutrašnjost piramide, ali uzalud.

Onda je odlučeno da se kroz sredinu piramide prokopa tunel, ne bi li se tako naišlo na neki od hodnika koji vode u skrivene odaje sa blagom. Posle više meseci mukotrpnog kopanja, kada je kalif već pomislio da je posao uzaludan i bio spreman da napusti poduhvat, jedan od radnika je u daljini začuo odjek. Bušenje tunela je nastavljeno u tom smeru, i uskoro su naišli na prolaz širine jednog kvadratnog metra. Prolaz se spuštao naniže i uskoro su naišli na novi hodnik, neuporedivo širi, ali ih je na kraju čekalo razočarenje. Bio je to slepi hodnik. Ni jedan od hodnika koje su potom otkrili nije ih odveo do centralne odaje.

Zahvaljujući slučajnosti, naišli su na hodnik sa niskom tavanicom, po kome su mogli da se kreću jedino na kolenima i uskoro stigli do prostorije koja se danas naziva Kraljičina soba, površine od nekih šest metara. Vraćajući se u suprotnom smeru, radnici su stigli i do zapečaćenih Kraljevskih odaja. O otkriću je odmah obavešten kalif Al-Mamun, koji je zahtevao da prisustvuje otvaranju grobnice. Pod njegovim nadzorom slomljen je veliki kraljevski pečat. Uzbuđenje je bilo na vrhuncu.

Ali na njihovo zaprepašćenje, ogromna prostorija od crvenog granita bila je prazna! Razočarani Kalif je potom odustao od daljih traganja. Nije sasvim jasno da li su graditelji piramide uspeli da zavaraju trag Al-Mamunovim radnicima, ili su možda mnogo veštiji lopovi preduhitrili upornog Kalifa. Ne može se odbaciti ni teorija da piramida uopšte i nije bila grobnica, u kojoj su razni pljačkaši pogrešno tražili blago. U piramidi su do sada otkrivene: Kraljičina soba – prazna, Kraljeva soba takođe prazna i podzemna nedovršena prostorija.

Postavljaju se i druga zagonetna pitanja. Na primer, zašto Kraljeva odaja nije u centru piramide? Zašto je nedovršena prostorija u suterenu? To još uvek može značiti da Velika piramida, u međuvremenu, ipak nije opljačkana.

Piramida kao sunčani sat

Vajs i Kokvord su dokazali da je piramida mogla služiti i kao sunčani sat. Na osnovu merenja su utvrdili da je podnožje bilo sastavljeno od kamenih ploča širine 1,36m, pri čemu se senka piramide svakodnevno skraćivala za isti iznos, sve dok potpuno ne nestane na dan jesenje ravnodnevice. Jesenja ravnodnevica je kod Egipćana predstavljala poslednji dan u godini.

Podudarnosti sa molekulom DNK

Ako se uporede dimenzije Velike piramide sa strukturom molekula DNK, dolazi se do skupa neverovatnih podudarnosti koje mogu potvrditi teoriju da je ova piramida riznica naučnih saznanja drevnog Egipta.

Naime, molekul DNK liči na spiralno uvrnute merdevine od konopca, gde se bočne strane sastoje od šećera i fosforne kiseline a prečke od azotastih baza: timina, adenina, citozina i guanina. Ugao pod kojim se vezuje za lanac DNK varira: kod timina iznosi 50 setepeni, kod adenina 51 stepen, kod citozina 52 stepena a kod guanina 54 stepena.

I evo prve podudarnosti: prosečni ugao pod kojim se vezuju azotaste baze bio bi 51 stepeni 45 minuta, a kod Keopsove piramide ugao nagiba bočnih strana iznosi 51 stepeni 51 minut!
Druga podudarnost: odnos dužine veze citozin-guanin (1,08nm) prema dužini timin-adenin (1,11nm) jednak je 0,973. A rub Keopsove piramide odnosi se prema dužini strane osnove kao 0,946! Očigledno isto.
Treća neobična podudarnost: odnos prečnika molekula DNK (2nm) prema dužini koraka spirale (3,4nm) bio bi 0,588. Ako podelimo apotemu bočne strane Keopsove piramide dijagonalom osnove, dobijamo 0,568 – gotovo istu vrednost!
Četvrto: ugao uspona spirale iznosi 26 stepeni, a ugao nagiba glavne galerije na Keopsovoj piramidi takođe 26 stepeni!
Peto: u koraku spirale DNK smešteno je 10 nukleotidnih parova čije je međusobno rastojanje 1/10 koraka. Visina Keopsove piramide je 146m, a ulaz u piramidu nalazi se na visini od 14m – takođe 1/10!

Piramide zbunjuju naučnike

Pre desetak godina, realizovan je obiman projekat čiji je cilj bio da se ustanovi da li u Kefrenovoj piramidi odaja koje još nisu otkrivene. Ideja je potekla od Dr. Luisa Alvareza sa Univerziteta u Kaliforniji, dobitnika Nobelove nagrade za fiziku. Alvarez je verovao da ispod tri piramide u Gizi i Sfinge postoje podzemni hodnici koji omogućavaju komunikaciju između samih piramida i ulaza u tajne odaje, u kojima bi se mogle nalaziti arhive sa tajnim znanjima egipatskih sveštenika. Potrebno je, smatrao je Alvarez, postaviti detektor kosmičkih zraka u unutrašnjost piramide i on će registrovati različite stepene radijacije zavisno od toga kako je usmeren.

Naučnici, koji su pokušali da prodru u tajne piramide kosmičkim zracima, bili su zapanjeni misterioznim okolnostima koje su napravile haos među elektronskim uređajima. Pretpostavljali su da će kosmički zraci ravnomerno prodirati kroz piramidu ako je ona masivna, bez šupljina, i da će na detektoru kosmičkih zraka u podnožju piramide izazvati iste reakcije. Ako u piramidi postoje šupljine, onda će kroz njih prodirati više kosmičkih zraka nego kroz masivne delove.

Više od milion dolara i hiljade radnih časova utrošeno je na projekat. Dr Amir Goheda, rukovodilac eksperimenta, izjavio je da rezultati protivureče svim do sada poznatim prirodnim zakonima. Na magnetnim trakama je iz dana u dan beležen potpuno različit intenzitet kosmičkih zračenja u unutrašnjosti Kraljeve sobe. Ali ono što je sa naučnog gledišta potpuno nemoguće je činjenica da su se simboli i geometrijski oblici, mereni uvek u određeno vreme i pod određenim uslovima, uvek istim mernim instrumentima, menjali iz dana u dan.

U jednom intervjuu, Dr. Amir Goheda je izjavio: – Ovo je naučno nemoguće. Ili u geometriji piramide postoji neka bitna greška koja utiče na naša merenja, a to je gotovo nemoguće, ili ovde imamo posla s misterijom koja prevazilazi mogućnost objašnjenja. Nazovite to kako hoćete, prokletstvo faraona, čarobnjaštvo, magija. U svakom slučaju, u unutrašnjosti piramide deluje neka sila koja je u suprotnosti sa svim zakonima nauke koju danas poznajemo. –

Izvor: opusteno.rs
Foto: Keopsova piramida/Vikipedija