KAKO NASTAJE I KAKO DA PREPOZNAMO INFARKT: Razlika između malog i velikog srčanog udara

Što duže traje ova ishemija, odsustvo snabdevanja kiseonikom, ćelije srca polako odumiru.

– Taj proces nije tako brz, i zato se danas apsolutno forsira otvaranje krvnog suda u što kraćem roku, bilo u sali za kateterizaciju nekom od interventnih procedura, bilo davanjem trombolitičkih lekova u centrima gde nema mogućnosti za intervencijom. Uspostavljanje cirkulacije u kratkom roku može dovesti do potpunog oporavka srčanog mišića. Naravno da tu ima i drugih faktora koji utiču na brzinu odumiranja ćelija, koje su u prvom trenutku „ošamućene“ i u toj fazi uspostavljanje protoka vodi oporavku. Sama činjenica da se ovaj proces može desiti i na suženju koronarnog krvnog suda od svega 30 odsto, govori da akutni infarkt može biti i prva manifestacija koronarne bolesti, jer 30 odsto suženja ne mora praviti nikakve tegobe, i sve kardiološke dijagnostičke metode mogu biti potpuno uredne – kaže sagovornica „Blic zdravlja“.

Simptomi i šta je mali a šta veliki infarkt

Infarkt srca, u tipičnoj prezentaciji, odlikuje se jakim bolom u grudima, karaktera pečenja, stezanja, pritiska, širi se često, kao i anginozni bol, u ruku/ruke, vilicu, ramena, leđa, praćen bude mučninom često i povraćanjem, preznojavanjem i slično.

Ovaj bol ne prestaje nakon 15 minuta i traje produženo, sve dok se u nekom od bolničkih centara ne preduzme neki oblik lečenja/otvaranja krvnog suda. Ukoliko se pacijent ne javi lekaru, bol može naravno i spontano da prestane posle nekog vremena koji se individualno meri od nekoliko sati, do čak par dana. Ovo su tipični simptomi. Naravno postoji jako mnogo netipičnih varijacija koje su najčešće kod dijabetičara (zbog periferne neuropatije) i kod starijih ljudi.

Ukoliko su vremenom suženja na krvnim sudovima bila postepeno premošćena takozvanim prirodnim bajpasom, odnosno novoformiranim krvnim sudovima, nekada su ti simptomi značajno blaži, jer postoji neka ishrana kroz te nove krvne sudove, ili čak može da se u potpunosti zatvori krvni sud, a bez simptoma infarkta, jer se taj deo mišića napajao drugim putevima. To su kliničke manifestacije. Kada se pacijent javi lekaru, EKG snimak uglavnom ima vrlo tipične promene. Ako je potrebno, rade se kardiospecifični enzimi iz krvi, kada promene u EKG-u nisu potpuno reprezentativne za infarkt, ehokardiografski pregled na kome se jasno uočava segment srčanog mišića koji pati, i naravno koronarografija gde se snimaju krvni sudovi intravenskim davanjem kontrasta, i jasno se uočava krvni sud koji je zatvoren. Zovemo ga i infarktni krvni sud. Veličina infarkta, kako ljudi obično komentarišu da su imali mali ili veliki infarkt, zapravo je veličina zone oštećenja mišića leve komore, i direktno je određena kalibrom krvnog suda koji se zatvorio, odnosno zone koju je on napajao – objašnjava dr Nikčević.

Lečenje akutnog infarkta

Ona napominje da je terapija akutnog infarkta srca značajno uznapredovala u poslednjih 25 godina. Akcenat je na što ranijem dolasku u bolnicu, kada se primenjuje jedan od metoda za otvaranje krvnog suda.

– U većim centrima se pacijent, prethodno pripremljen lekovima, transportuje direktno u salu za kateterizaciju, ubrizgavanjem kontrasta direktno u koronarne krvne sudove se identifikuje krvni sud koji je infarktni i primenjuje se neka od terapijskih procedura (to je najčešće balon dilatacija ili ugradnja stenta). Ima i drugih interventnih terapijskih ocija koje se procenjuju na licu mesta. U manjim centrima se, u što karćem roku, daju intravenski trombolitički lekovi, koji bi trebalo da razlože tromb i da se uspostavi protok. Tokom daljeg lečenja daju se lekovi u funkciji stabilizacije stanja, prema aktuelnim preporukama, prati se pojava komplikacija i njihovo rešavanje – objašnjava naša saovornica i dodaje da su brojni faktori koji utiču na hospitalni tok bolesti.

– U svakom slučaju infarkt miokarda je stanje koje u prvim danima ima visok rizik od komplikacija. Kako vreme protiče dolazi do oporavka tkiva i taj rizik se smanjuje, ali ne nestaje. Svaki taj pacijent bi trebalo tesno da sarađuje sa kardiologom prvih meseci nakon infarkta, potom da ide na redovne kontrole koje, prema protokolu, imaju svoju dijagnostičku i terapijsku dinamiku, i pre i nakon svega, da sluša i primenjuje savete vezane za životne navike.

Maligni poremećaji ritma odgovorni za smrtni ishod

Do smrtnog ishoda kod akutnog infarkta najčešće nastaje zbog malignih poremećaja ritma.

– Reč maligni upravo ukazuje da oni mogu da dovedu do smrti usled srčanog zastoja. To je komorska fibrilacija, kada, zbog poremećaja provođenja električnog impulsa u zoni zahvaćenoj infarktom, dolazi do treperenja leve komore kada se ona stimuliše impulsima brzinom 300-400/min. Tu naravno nema mehaničkog pumpanja i leva komora praktično stoji, ne radi, samim tim nema protoka krvi kroz ceo organizam. Najpre strada mozak, a potom i sve ostalo. Ovo je najčešći razlog.

– Drugi razlog je komorska tahikardija, sličan je uzrok. U tom slučaju dolazi do kružnog prolaska električnog impulsa kroz levu komoru kada se ona stimuliše brzinom 160-200/min, pumpa ali je to nedovoljno za snabdevanje organizma i ubrzo dolazi do patnje tkiva i organa, i to najpre srca. Tu može doći do akutnog popuštanja srca kao pumpe sa svim simptomima akutne srčane slabosti. Učestalost ovih aritmija, u bolničkim uslovima u prvih 48 sati se kretala oko 10 odsto. Vremenom, uvođenjem procedura za otvaranje krvnog suda, ovaj procenat se smanjivao. Naprasna smrt pre dolaska u bolnicu pacijenata sa akutnim infarktom najčešće nastaje usled poremećaja ritma, i taj procenat je teško utvrditi. Ovi poremećaji ritma se rešavaju primenom elektrošoka i adekvatnih lekova intravenski – kaže kardiolog Gabrijela Nikčević.

Učestalost reinfarkta

Na pitanje koliko se često dešava da se kod jednog istog pacijenta infarkt ponovi, navodi da su u vezi sa tim rađene velike kliničke studije u kojima je praćeno 3200 pacijenata sa akutnim infarktom miokarda, i da se ti rezultati najčešće i citiraju.

– Učestalost reinfarkta u prvih 30 dana je 1.8 odsto, nakon godinu dana 4, i nakon tri godine 6.9 odsto. Uprkos savremenom lečenju, posebno nakon ugradnje stenta, 76% uzroka reinfarkta u prvih mesec dana je usled tromboze stenta, a nakon 3 god je 52% reinfarkta uzrokovano retrombozom/restenozom stenta. Nakon infarkta i ugradnje stenta u akutnoj fazi, jedno vreme, u zavisnosti od različitih faktora to je 3 do 12 meseci, se primenjuju dva leka koji sprečavaju lepljenje trombocita na stent. To je najčešće acetilsalicilna kiselina 100mg (Aspirin, Cardiopirin, Midol) i clopidogrel 75mg (Plavix, Zyllt ili drugi proizvođači) – kaže sagovornica „Blic zdravlja“ i dodaje da je 25 do 40 odsto ljudi rezistentno na ove lekove, odnosno kod njih ovi lekovi ne deluju:

– Ova aktivnost leka može se proveriti Multiplate testom, ali se to na žalost rutinski ne radi. I to je jedan od vodećih razloga za retromboze stenta. Naravno i svi drugi faktori, od pridrženih drugih bolesti, preko životnih navika, do same terapije, imaju uticaja na pojavu reinfarkta.

Prva pomoć u slučaju simptoma infarkta

Dr Nikčević savetuje da ništa ne treba davati čoveku koji ima tegobe koje liče na infarktne, osim možda nitroglicerina pod jezik, i to u ležećem položaju, jer postoje druga stanja koja liče na infarkt srca, a to nisu.

– I, primena, recimo aspirina, bi nanela veliku štetu. Uvek je najbolje pozvati Hitnu pomoć i sačekati. Ako pacijent izgubi svest, i počne da „krklja“ ili slično, treba započeti reanimaciju masažom srca preko grudnog koša. To je jedino što možete uraditi van bolnice… i često tako pacijentu spasiti život – savetuje kardiolog prim. dr Gabrijela Nikčević.