KAKO UBLAŽITI TEGOBE PROŠIRENIH VENA: Visoke potpetice i prekrštene noge su okidač

Dugotrajno stajanje ili sedenje, a naročito sedenje sa prekrštenim nogama, kao i često nošenje visokih potpetica, vrši pritisak na zidove krvnih sudova i posledično doprinosi nastanku proširenih vena.

JABUKOVO SIRĆE JE VAŠ SAVEZNIK U BORBI PROTIV INFEKCIJA: Olakšajte disanje za samo par minuta

Različite su teorije o nastanku proširenih vena odnosno varikoziteta, ali u osnovi postoji genetska predispozicija, kaže docent dr sci. med. Branko Lozuk, specijalista opšte i grudne hirurgije, vaskularni hirurg, zamenik upravnika Klinike za vaskularnu i endovaskularnu hirurgiju i načelnik Klinike za endovaskularnu hirurgiju na Institutu za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“.

– Često je kod pacijenata koji imaju proširene vene, odnosno varikozni sindrom prisutna i druga simptomatologija i patomorfologija, pre svega vezana za slabost vezivnog tkiva (spušteni svodovi stopala, loše držanje zbog slabosti mišića kičmenog stuba…). Ono što je karakteristično je da je nasleđivanje venskog sindroma autosomno recesivno. Nasleđivanje je po ženskoj liniji. Žene obolevaju i do 6 puta više nego muškarci. Naravno, i muškarci mogu da obole, ali ne mora da se desi ekspresija ovih genskih karakteristika u prvoj sledećoj generaciji – kaže za „Blic zdravlje“ doc. dr Branko Lozuk.

Kako objašnjava naš sagovornik, žene inače češće oboljevaju zbog samog estrogena, koji vrši dilataciju venskog zida. Osim toga, jedan od značajnijih faktora rizika za nastanak proširenih vena je trudnoća.

Faktori rizika za nastanak proširenih vena

Docent dr Branko Lozuk navodi faktore koje doprinose pojavi proširenih vena:

• Starost, često doprinosi pojavi proširenih vena, zbog gubitka elastičnosti u tkivima.
• Česte upotrebe hormonskih kontraceptivnih sredstava, mogu doprineti varikoznom deformisanju vena.
• Česta izlaganja toplotnim izvorima, suncu, sauni ili solarijumu, mogu imati slične efekte formiranja variksa.
• Osobe koje dosta stoje i sede pri sprovođenju svakodnevnih radnih aktivnosti, a pritom imaju i pozitivnu anamnezu o nasleđivanju varikoznog sindroma.
• Takođe, pacijenti sa dosta povećanom telesnom masom, imaju značajnu predispoziciju za razvoj ovog oboljenja.
• Spuštanje svoda stopala, naročito dovodi do poremećaja statike. Naročito je izraženo kod osoba koje nose visoke potpetice. Tada je stanje Ahilove tetive poremećeno, nije pod pravim uglom, što često utiče na drenažnu sposobnost vena u tom segmentu.
• Stanja posle duboke venske tromboze, često imaju proširene površne vene, koje su preusmerenog toka krvi, zbog parcijalnih ili potpunih opstrukcija u dubokom venskom sistemu.

Kako spečiti rizik od razvoja proširenih vena?

– Nažalost, ne možemo da izbegnemo nešto što je zapisano u genetskom kodu, ali higijensko – dijetetskim režimom možemo da usporimo nastajanje proširenih vena, ili bar da sprečimo pogoršanje već prisutnog – ističe doc. dr Lozuk, te savetuje na koje načine prevenirati razvoj proširenih vena:

• Kretanje, adekvatna obuća (žene treba da izbegavaju stalno nošenje visokih potpetica), sprovođenje adekvatnih vežbi prilikom dugotrajnog stajanja i sedenja, može doprineti poboljšanju stanja i sprečavanju brzog razvoja varikoznog sindroma.
• Naizmenično skupljanje i ispružanje nožnih prstiju. Nakon toga kružni pokreti stopalima.
• Nošenje elastične kompresije, koja može da omogući relaksiraniji pristup dnevnim poslovima koji opterećuju donje ekstremitete.
• Podizanje nogu u položaj „iznad nivoa srca“ prilikom odmaranja.
•  Korišćenje venetonika na bazi diosmina, koji imaju značajnu ulogu u terapiji venske insuficijencije.
• Treba izbegavati sedenje sa prekrštenim nogama, zbog samog pritiska na zidove krvnih sudova.
• U ishrani redukovati slano.
• Neophodno je smanjiti telesnu težinu.
• Često masirati noge sa već dokazanim diosminskim preparatima za spoljnu upotrebu, odozdo prema gore.
• Kod dugog stajanja, sprovesti taktiku prebacivanja težine sa jedne na drugu nogu.
• Sprovoditi naizmenično tople i hladne kupke.
• Prilikom dužeg putovanja automobilom, treba praviti češće pauze i praktikovati vežbe razgibavanja i istezanja.

Da li su proširene vene opasne?

Kada su varikoziteti u pitanju, pacijenti često dolaze kod lekara sa očiglednom zabrinutošću, kaže doc. dr Lozuk ali napominje da je venska patologija, u koju spadaju i proširene vene, benigna u većini slučajeva.

– Veliki broj pacijenata koji ima proširene vene, dođe sa idejom da su vene uzrok njihovih problema. Venska patologija je neugrožavajuća u velikom procentu slučajeva. A, pacijenti vide proširene vene i smatraju ih „krivcem“ za njihove tegobe. Neretko su problemi polimorfni. Često se prenebegne činjenica da pacijenti mogu imati i probleme sa arterijama, a da su fokus stavili na vene. A, od arterijskog oboljenja mogu nastati mnogo veće komplikacije po zdravlje pacijenata i mogući invaliditet – kaže doc. dr Lozuk, te dodaje:

– U svakom slučaju, predlažem da osobe koje imaju proširene vene najmanje jednom godišnje provere stanje krvnih sudova putem CDS pregleda. Tada se mogu steći uvidi o napredovanju varikoznog sindroma i postaviti strategije u lečenju.

Koje komplikacije mogu da se jave ukoliko se proširene vene ne leče?

Ukoliko se proširene vene ne leče, najmanje što se može desiti u ovom slučaju je da se pacijent saživi sa već prisutnim simptomima, kaže sagovornik „Blic zdravlja“.

– Ali, ako dođe do napredovanja venske insuficijencije, samim tim što dolazi i do čestih upala, i može nastati dugotrajna venska staza (zastoj krvi) koja daje i otoke. Sledeći korak, to je hipostatski dermatitis, varikoekcem, znači stanja koja mogu doprineti dosta velikom riziku kasnijih pojava oštećenja kože. Tu počinje bitka sa ranama koje često mogu biti komplikovane sekundarnim infekcijama, a zatim i sa dubljim oštećenjima tkiva. Tu već imamo i moguća krvarenja, zbog oštećenja kože, a takođe i postoje još izraženije mogućnosti novijih ulceracija – objašnjava doc. dr Lozuk.

Kako dodaje, budući da su ova oboljenja dugotrajna i sa mnogim komplikacijama, najbolje je pravovremeno obratiti se lekaru.

Još jedna od mogućih komplikacija proširenih vena je tromboflebitis ili venska tromboza – upala venskog sistema koja podrazumeva stvaranje krvnog ugruška (tromba) u venskom lumenu.

– Što se tiče moguće pojave tromboflebitisa, nekada su značajnije nego što se to može pretpostaviti. U malom procentu slučajeva, mogu biti uzroci plućnih embolija. Ali i taj podatak, iako se radi o malim procentima, je dovoljno uznemirujući. Za razliku od duboke venske tromboze, kada su rizici od plućne embolije dosta izraženi – kaže doc. dr Lozuk.

Praktični saveti za olakšavanje tegoba

Docent dr Branko Lozuk u nastavku savetuje načine na koje mogu da se preveniraju tegobe usled proširenih vena:

• Savet pacijentima je da, ako se nađu blizu neke vodene površine, sprovedu hidroterapiju: hodanje kroz vodu. Tako mogu da ojačaju venske zidove.
• Ne izlagati se toplotnim izvorima direktno. Prilikom sunčanja, zaviti nogu u mokar peškir. Preterana ekspozicija suncu ili drugim toplotnim izvorima, može izazvati tromboflebitis (venska tromboza – upala vene koju uzrokuje krvni ugrušak).
• Osobe koje su statične, mogu biti više izložene nastanku varikoznog sindroma. Stoga se svakako preporučuje kretanje i plivanje, a izbegavanje sportova koji mogu doprineti povređivanju.
•  U ishrani se preporučuju namirnice koje su idealne za poboljšanje kvaliteta venskog zida kao što su: cvekla, brusnica, bobičasto voće, agrumi, kivi, mahunarke, riba, belo meso, ishrana bogata flavonoidima – heljda.