KOJE NAMIRNICE MOGU MAKSIMALNO DA SMANJE ANKSIOZNOST I STRES: Saznajte ovde

Životne navike nam mogu pomoći da umanjimo svakodnevni pritisak i nervozu, a u to svakako spada i način ishrane.

Stres i anksioznost mogu da se umanje, kao i rast nivoa nekih hormona

Kada smo izloženi stresnim situacijama, naše telo oslobađa horomone poput adrenalina, dopamina, noradrenalina i kortizola. Stres je okidač za mnoge bolesti a ukoliko je hroničan, utiče čak i na nivo belih krvnih zrnaca, čineći nas podložnijim virusima i bakterijama. Narušava se psihofizičko zdravlje, a time se pojačava i stres, uz moguću anksioznost. Pravilna ishrana je od velikog značaja za borbu sa ovim izazovima. Sledi lista nekih od namirnica koje mogu da budu od pomoći da bolje kanališemo znake hroničnog stresa.

Jaja i manja anksioznost: Postoji li veza?

Jaja su prirodni izvor više vrsta vitamina, minerala, aminokiselina i antioksidanata korisnih za dobar odgovor na stres. Pojedine studije su ispitivale pozitivne efekte konzumacije jaja na psihičko stanje i rezultati su obećavajući. Inače, žumance obiluje holinom, mikronutritijentom koji ne sadrže sve namirnice i za koji se smatra se učestvuje u razgradnji holesterola. Pored toga, od pomoći je i u odašiljanju nervnih impulsa, naročito onih koji doprinose kognitivnoj funkciji i sprečavanju gubitka pamćenja u kasnijim godinama života.

Pojedine studije sprovedne na životinjama dokazale su blagotvorno dejstvo holina u podizanju raspoloženja i borbi sa stresom.

Iznutrice od mesa

Jetra i bubrezi su odlični izvori vitamina B i nekih minerala, posebno vitamina B12, B6, riboflavina i folata, kao i folne kiseline. Svi ovi vitamini su od velike važnosti za dobar odgovor našeg tela na stres. Recimo, vitamini grupe B su neophodni za funckionisanje neurotransmitera kao što su dopamin i serotonin, koji nam pomažu u kanalisanju raspoloženja. Jedno parče goveđe jetre od 85 grama obezbeđuje više od 50 odsto dnevnih potreba vitamina B6 i folata,kao i kompletne dnevne doze riboflavina, vitamina B2 ili vitamina B12.

PROMENITE OVE ŽIVOTNE NAVIKE I KONCENTRACIJA ĆE VAM SE POVEĆATI:Sprečite ubrzano starenje mozga

Blitva i mogući uticaj na stres

Brojke kažu da u 150 grama blitve ima 36 odsto magnezijuma, koji ima veoma važnu ulogu u odgovoru našeg organizma na iskustva hroničnog stresa. Nizak nivo ovog minerala dokazano je povezan sa stanjima kao što su anksioznost i napadi panike. Međutim, veza je uzročno-posledična, jer hronični stres spušta nivo magnezijuma u telu. Pored toga, blitva je niskokalorična pa je možete jesti češće bez opasnosti od gojenja, koje nas takođe čini anksioznim i nervoznim.

Zašto je batat (slatki krompir) korisno jesti i može li da utiče na anksioznost

Slatki krompir ili batat je izvor ugljenih hidrata, a istraživanja kažu da može da pomogne u snižavanju nivoa hormona stresa kortizola. Dokazana je i veza između hroničnog stresa i disfunkcije kortizola, što često rezultira nizom psihofizičkih simptoma (upale, bolovi, grčevi, nervoza). Batat se pokazao i kao solidan izvor vitamina C i kalijuma, značajnih boraca protiv stresa.

Peršun

Ova začinska biljka je puna antioksidanasa koji neutrališu dejstvo nestabilnih molekula, poznatih kao slobodni radikali. Uloga peršuna je više nego značajna kada je u pitanju oksidativni stres. Oksidativni stres se povezuje sa depresijom i anksioznošću, a atioksidanti iz peršuna pomažu i kod upala, čestih kod osoba izloženih hroničnom stresu.