DISKUSHERNIJA JE RETKA BOLEST ALI IZLEČIVA!

Diskushernia je najčešća bolest 21 veka od koje veliki broj ljudi oboli.  To je promenjeno stanje discusa nastalo usled degenerativnih promena, a ređe nakon trauma. Ova promena dovodi do stvaranja “izbočenja, džepa”, pa u zavisnosti od mesta gde se ta promena dogodila, vrši pritisak na okolno tkivo i dovodi do određenih tegoba.  Radili smo intervju sa jednim od najpoznatijih neurohirurga iz Zemunske bolnice eksluzivno.

Šta je discushernia?

Discus hernia je bolest među pršljenskog diska,to je jedna struktura koja predstavlja jedno jastuče između dva pršljenska tela. Koja amortizuje pokrete kičmenog stuba. Kada dođe do pucanja ili bubrenja tog diskusa i njegovog ulaska u kičmeni kanal i samim tim posledičnog pritiska na koren ove kičmene moždine u zavisnosti da li pricamo o  vratnoj tolakarnoj lubmbalnoj ili lumbosalkalnoj kičmi drugačija vrste kompresije,ali uglavnom kompresija na nervnoj strukturi kada dolazi do određenih neuroloških ispada. I tada nastaje klinička slika discushernie.

Koja je uloga disca u samom kičmenom stubu?

Diskus je jedan protektivni organ koji sprečava nagle odnosno amortizuje pokrete kičmene moždine.Između svaka dva pršljenska tela se nalazi jedan discus,tj koji se sastoji iz dva osnovna dela nukluoznspuplozus i anulofribrozus. Anulofribrozus je fibrozni prsten oko jednog vodenastog jastučeta nuskusplupousa samo ime mu kaže da je to jedno pulpozno jezdro koje je puno vode i samim tim sprečava kompresiju dva pršljenska tela jedno o drugog. Kako prolazi vreme i kako organizam stari tako se procenat vode u tom središljem delu smanjuje,samim tim dolazi do propadanja disca i dolazi do disushernie.

U kom vremenskom dobu se ova bolest javlja?

Ono što je karakteristično jeste da discushernia pogađa ljude u najproduktivnijem životnom dobu.To su muškarci ili žene koji su radno sposobni u nekom peridu nakon treće,četvrte decenije ali naravno može se javiti od bebe do najstarijeg životnog doba, tako da je discushernia ne samo bolest tog organizma nego je i bolest društva koji opterećuje kako zdravstveno tako i socijal ekonomski.Ljudi u tom trenutku ne mogu da rade kada su najproduktivniji u svom životu.

Koji su rani pokazatelji ove bolesti?

Ako pričamo o lumbalnoj discusherniji to je bol u leđima i duž noge,a ako pričamo o vratnoj onda je to bol u vratu,takođe bol koji se širi duž ruke. Postoje takođe neki specifični simptomi kod svake discuhernie to su trnjenje,osećaj hladnoće u ruci kod jače discushernie može nastati akutni neurološki slabosti pokretača stopala,slabosti stiskanja šake,a ako pričamo o lumbosalkalnoj diskusherniji može doći do trio sidroma jak bol,pareza nogu i nemogućnost kontrole slitera  to je najteži oblik i to podhitno zahteva operaciju.

Oblici lečenja discushernie?

Postoje dva osnovna tipa lečenja: operativni i neoperativni . Sve što nije operativno spada u neoperativno to su :od lekova,preko fizikalne terepije,kiropraktike,sve što pacient pokuša pre nego što pacijent dođe kod nas na operativno lečenje. Većina discushernije prolazi bez operacije.Prvo što treba je posetiti lekara opšte prakse to su injekcije,analgetici,fizikalna terapija(struja,magneti,istezanja). Ukoliko konzervativni tretman ne daje uspeh u lečenju ili dođe do progresije bolesti u smislu javljanja nekog akutnog neurološkog ispada u smislu pada stopala,paraliza stopala pacijent ne može da pokreće stopalo ili ima problema sa mokrenjem (nevoljno se umokrava) ili pak ne može da mokri pored nagona za tim tada je indikovano operativno lečenje.

Da li se broj obolelih osoba od discuhernie povećao?

Definitivno smo nacija koja ima stariju kičmu u odnosu na biološki broj godina. Postali smo generacija koja mnogo sedi,koja je mnogo u vozilima,takav nam je stil života. Mnogo malo pravilnog fizičkog rada,neobraćamo pažnju na kičmu,ne slušamo svoj organizam i kasno odlazimo kod lekara. Pacijenti trebaju da se jave na pregled čim osete bol ali ne prvo kod neurohururga,tek kada lekar opšte prake,fizijatar pa potom neurolog isključe da nije moguće lečiti dalje onda treba posetiti neurohirurg.Kod nas je sistem takav da ljudi često odmah prvo dodju kod nas,a da nisu probali ništa od navedenog. S druge strane imate ljude kojima je indikovano operativno lečenje a oni neće da se operišu. Malo tu ima i epi genetskog fenomena mi smo nacija koja misli da je najbolje lečiti se preko interneta. 

Oporavak pacijenta koliko traje nakon intervencije?

Zavisi kako protekne operacija i o kakvom se vrsti diskushernie radi. Ukoliko se radi o vratnoj diskusherniji postoje nekoliko operativnih pristupa vratne diskushernije.Postoji zadnji pristup,češće korišćen prednji pristup i u principu u vratnom delu dolazi do stavljana jednog veštačkog diska na mestu de je izvađen disk,što je razlika u odnosu na lumbosarkalni deo. Kod vratne discushernie pacijent odmah sutradan po operciji ukoliko nije rađena stabilizacija a i ukoliko jeste se vertikalizuje uz šanc kragnu i nakon nekog kratkog perioda uz pomoć fizikalne terapije potpuno normalno funkcioniše. Treba ispratiti operatitivnu ranu da bi se došlo do samog diska treba preseći mnoge strukture,treba vremena da te strukture zarastu. Ali pacijent je vrlo brzo funkcionaalan nakon operacije. Nema tegobe,bar ne bi trebao da ima ukoliko je operacije uspešna i nastavlja sa normalnim životom nakon fiziklne rehabilitacije koja se mesec dana posle operacije sprovodi. 

Happy BSC je spremio za vas najmoderniju mobilnu aplikaciju da biste nas lakše pratili i bili u toku sa svim vestima. Našu aplikaciju možete preuzeti za ANDROID i iPHONE