Neki ljudi osećaju umor u proleće, dok se drugi umorno osećaju tokom cele godine. Umor je nespecifičan simptom koji se ponekad lako rešava, a u nekim slučajevima zahteva dodatna ispitivanja, zbog čega uzrok može ostati nepoznat.

Kada se umor ne može objasniti, dolazi do hroničnog umora, što smanjuje kvalitet života, a dijagnoza ostaje nejasna.

Šta znači „biti umoran“?

Uzroci umora mogu da budu veoma različiti, od najbanalnijih i lako otklonjivih, do onih izazvanih veoma teškim oboljenjima.

Pre nego što se zabrinete zbog umora, razmislite o svojim aktivnostima i promenama u navikama, poput poremećaja sna, stresa ili povećanog obima rada. Svako se povremeno oseća umorno, ali ekstremni umor može da oteža ustajanje, odlazak na posao i obavljanje svakodnevnih aktivnosti.

Umor se može manifestovati kao snažna potreba za spavanjem, ali i dalje možete biti iscrpljeni čak i nakon odmora.

Umor se često javlja sa drugim simptomima, kao što su:
  • depresija i nedostatak želje za aktivnostima u kojima ste nekada uživali
  • poteškoće u koncentraciji ili fokusiranju
  • veoma niska energija i motivacija
  • nervoza, anksioznost i razdražljivost
  • bol u mišićima
  • slabost
Ostali simptomi umora uključuju:
  • umorne oči, noge
  • umor celog tela
  • ukočenost vrata i ramena
Mogući uzroci

Najčešći uzroci umora su loše životne navike koje možemo sami da promenimo:

  • loša ishrana
  • prekomerna upotreba alkohola
  • upotreba droga, stres
  • pušenje
  • neaktivan (sedeći) način života

Poremećaj spavanja, posebno kod onih koji rade u smenama, može da dovede do umora, kao i upotreba većine psihijatrijskih lekova.

Antihistaminici (lekovi protiv alergija) mogu da izazovu umor.

PROČITAJTE: KOLIKO JE NOKTURIJA UOBIČAJENA: Svaka treća osoba starija od 30 godina barem dva puta noću ode do toaleta, urolozi otkrivaju pet odličnih saveta za bolji san
Najčešći uzroci umora koji se moraju lečiti lekovima su:
  • anemija (leči se suplementima gvožđa ili injekcijama ako ne podnosite tablete) i
  • usporen rad štitne žlezde (nakon dijagnoze prepisuje se tiroidni hormon).
Ostali ozbiljniji uzroci hroničnog umora mogu da budu:
  • astma (leči se lekovima koji se inhaliraju pomoću pumpice),
  • hronična opstruktivna bolest pluća (koja se najčešće javlja kod pušača i koja, uprkos lečenju, može pacijenta da dovede do aparata za kiseonik),
  • smanjenje funkcije srca, jetre ili bubrega.

Umor će izazvati i većina zaraznih bolesti, a uzrok mogu da budu i autoimune bolesti poput miastenije gravis, reumatoidnog artritisa, Sjogrenovog sindroma, kao i maligna oboljenja.

Umor
FOTO: FREEPIK.COM/drobotdean
Kako da sami sebi pomognete?
Ako želite da se borite protiv umora, važno je da se pridržavate nekoliko zdravih navika. Pre svega, hranite se zdravo (birajte sveže voće i povrće), redovno vežbajte i spavajte 7-9 sati svake noći. Potrudite se da legnete najkasnije do 23 časa. 
  • Pre spavanja, pokušajte da se opustite uz knjigu, muziku ili neku meditaciju (molitvu), izbegavajući vesti i filmove s teškom tematikom.
  • Održavajte spavaću sobu udobnom, blago rashlađenom, bez previše svetla i buke.
  • Prestanite da pušite, uživajte u alkoholu samo u posebnim prilikama, a unos kofeina smanjite.
  • Izbegavajte korišćenje pametnog telefona sat vremena pre nego što legnete.
Kada se obratiti lekaru?

Ako ovi saveti ne pomognu, obratite se svom lekaru. Posavetujte se sa njim ako umor traje duže od nekoliko nedelja, ometa vaše svakodnevne aktivnosti ili ako nemate jasan razlog za umor.

Takođe, javite se ako primetite simptome poput:
  • bola u grudima
  • kratakog daha
  • glavobolja
  • slabosti u mišićima mišića
  • problema sa vidom

U tom slučaju odmah potražite lekarsku pomoć. Umor može da bude i znak depresije ili čak psihoze,pa je važno potražiti pomoć ako imate bilo kakve destruktivne misli.