SRBIJA NA UDARU: Šta ovih dana ugrožava naše zdravlje?

Koronavirus je promenio svet, međutim, nakon što smo izašli iz pandemije, čini se da su naši organizmi ponovo napadnuti od drugih faktora na koje ne možemo mnogo da utičemo. Među njima su sve veće vrućine koje su iz godine u godinu nepodnošljive, potom alergije, naročito ambrozija koja u ovom periodu dostiže svoj vrhunac, ali i novi soj koronavirusa koji nas podseća da još uvek nije kraj.

Ambrozija

Alergije su oduvek zadavale muke onima koji su osetljivi, međutim, sada se čini da su postali alergični i oni koji su nekada bili nedodirljivi. Skoro da ne postoji osoba iz vašeg okruženja kojoj ne smeta ambrozija, u većoj ili manjoj meri, a ovaj period je izuzetno težak zbog velikog cvetanja ove korovske biljke.

„Jedan od načina je svakako izbegavanje. Da bismo izbegavali, moramo znati na šta smo osetljivi. Druga stvar su lekovi. Mi imamo široku paletu lekova protiv alergije, ko god ima alergijsku kijavicu, može da dobije lek od lekara. Treća mogućnost je imunoterapija, da učinimo naše pacijente tolerantnim na alergen na koji su osetljivi“, rekla je doktorka Rašković u jednoj emisiji.

PUŠAČI, OVO ZLATA VREDI, NEĆETE SE POKAJATI: Travar Momčilo otkrio recept koji najbolje čisti pluća od nikotina i katrana!

Visoke temperature

Temperature su iz godine u godinu sve više i više, sunce je izuzetno nezdravo, a ljudi više ne mogu da pronađu način da se adekvatno zaštite.

Vrućine mogu biti izuzetno loše po naš organizam. Ako temperatura tela pređe 40 stepeni Celzijusovih, ono gubi mogućnost da se ohladi i možemo da doživimo toplotni udar, koji može biti fatalan.

Gde god da se nalazimo, naše telo teži da zadrži temperaturu od 37,5 stepeni, pa tokom velikih vrućina se trudi da unutrašnja temperatura ne skoči. Iako zvuči jednostavno, za telo ovo može biti jako naporno i iscrpljujuće.

Otvoreni krvni sudovi dovode do nižeg krvnog pritiska i teraju srce da radi jače i pumpa brže kako bi krv nastavila da kola telom.

Ovo može da izazove blage simptome kao što su svrab od osipa koji je izazvala vrućina ili natečena stopala kad krvni sudovi počnu da popuštaju.

S druge strane, znojenje dovodi do gubitka tečnosti, pa je tokom leta najvažnije hidriranje. Pored flašice vode, ne bi bilo loše da sa sobom nosite kockicu supe, jer tako možete vrlo lako nadoknaditi izgubljene elektrolite.

UKOLIKO IMATE ALERGIJU NA GLUTEN, DOBRO SE PAZITE: Dokazano kako namirnice bogate ovim proteinom utiču na mozak

O tome kako da se ponašate tokom velikih vrućina koje nas prate krajem avgusta, u emisiji Jutro govorila je doktorka Ivana Stefanović, a opširnije o tome pogledajte u video-prilogu.

Postkovid sindrom

U godinama koje je obeležila korona počeli smo malo više da se brinemo o sebi i poštujemo zdravlje kao takvo. Nakon korone su počela brojna nagađanja, ali i studije koje su pokazivale kolike posledice na organizam ostavlja ovaj virus. One nisu samo fizičke, mogu biti i psihičke, a osim toga, postoje i drugi faktori koji narušavaju naše normalno funkcionisanje.

Kako se populacija pacijenata koji su se oporavili od akutnog koronavirusa povećavala, pojavilo se sve više izveštaja o upornim i produženim zdravstvenim problemima nakon akutnog koronavirusa.

Kada je postkovid u pitanju, postoji mnogo simptoma koji ukazuju na njega, ali neki od njih su srčane bolesti, kardiovaskularne smetnje, respiratorna oštećenja i demencija, ali i neki potpuno novi, među kojima je sindrom „plavih nogu“.

Doktorka medicine i specijalizantkinja interne medicine Danijela Bogdanović detaljnije objasnila stanja sa kojima se susreću osobe koje su preležale koronavirus.

„Nakon preležane kovid infekcije, javlja se jedan klinički sindrom koji se često naziva postkovid stanje ili dugi kovid, koje je praćeno raznim kliničkim manifestacijama, što nam govori da je kovid infekcija multisistemska bolest, koja zahvata ne samo pluća već i ostale organe, poput srca, krvnih sudova, bubrega, jetre, pa i digestivni trakt. Sreću se razni simptomi i znaci, malaksalost i hronični umor, povišena temperatura, gubitak čula ukusa i mirisa, otežano disanje i suv kašalj, aritmije, visok pritisak, glavobolje, vrtoglavice, gastrointestinalne tegobe, hiperglikemija, poremećan rad štitne žlezde, anksioznost, depresija, poremećaj sna, panični napadi, gubitak koncentracije.“

Novi soj korone eris

Nikome nije bilo svejedno kada se na vestima pojavila informacija o još jednom novom soju korone. Bilo je i onih koji su nepoverljivi, trude se da ne misle o tome, međutim, kako se eris približava i našoj zemlji, sve je više zabrinutih građana.

Eris izaziva simptome slične gripu – groznicu, glavobolju, curenje iz nosa, bol u grlu, bolove u mišićima i zglobovima, slabost. Rizik od ozbiljne bolesti je nizak, ali to ne znači da ne treba da obratimo pažnju na zdravlje.

OVA BAKTERIJA JE UBILA TROJE LJUDI U AMERICI! Evo šta bi sve trebalo da znamo o njoj!

Jedna od zabrinjavajućih činjenica je ta da uvek počnemo da mislimo o sebi i svom zdravlju onda kada je ono narušeno. Možda većina problema ne bi bila tako strašna kada bismo na vreme obratili pažnju. Mere prevencije su bitne u svakom segmentu zdravlja, pa bi bilo važno da što više mislimo o tome i potrudimo se da vodimo zdraviji način života.

Virus Zapadnog Nila

Nа оsnоvu pоdаtака dоstаvljеnih Institutu zа јаvnо zdrаvljе Srbiје „Dr Milаn Јоvаnоvić Bаtut” i lаbоrаtоriјsкih кritеriјumа nа tеritоriјi Srbiје dо 27. avgusta rеgistrоvаnо је uкupnо 57 slučајеvа оbоlеvаnjа оd grоznicе Zаpаdnоg Nilа.

Оbоlеlе оsоbе su sа tеritоriје Јužnоbаčкоg okruga (16), Grаdа Bеоgrаdа (15), Zаpаdnоbаčкоg okruga (7), Srеmsкоg okruga (5), Јužnоbаnаtsкоg okruga (4), Srеdnjоbаnаtsкоg okruga (3), Sеvеrnоbаčкоg okruga (2), Коlubаrsкоg okruga (2), Sеvеrnоbаnаtsкоg okruga (1), Nišаvsкоg окrugа (1), а јеdnа оbоlеlа оsоbа је dоputоvаlа iz Nеmаčке.

Iako je virus Zapadnog Nila na prostorima Evrope od šezdesetih godina, povećanje broja obolelih zabeleženo je poslednje dve decenije i ima tendenciju rasta. Neki od razloga tome su klimatske promene, intenzivan međunarodni saobraćaj, širenje uzročnika i vektora na novu geografsku oblast, češće izlaganje ljudi divljim životinjama i insektima, promene u mikroorganizmima (rezistencija uzročnika na lekove, poređenja radi, antimikrobne aktivnosti).

Ljudi se inficiraju ubodom komarca, a prvi simptomi se mogu pojaviti tri do 14 dana nakon uboda.

Oko 80 odsto inficiranih ne razvije nikakvu kliničku sliku, međutim, najugroženiji su stariji, kod kojih može da dođe do komplikacija.

Pored groznice i glavobolje, u kliničkoj slici dolazi do pojave ukočenosti vrata, stupora, dezorijentacije, kome, tremora, konvulzija, mišićne slabosti i paralize. Ovi simptomi mogu da traju nekoliko nedelja, sa mogućim trajnim neurološkim oštećenjima.